КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 25.
О НИКИТИ ЗАТВОРНИКУ,
КОЈИ ПОСЛЕ БЕШЕ ЕПИСКОП НОВГОРОДА[1]

 
Беше у дане преподобног игумана Никона брат један по имену Никита. Он, желећи бити слављен од људи, замисливши велико дело не Бога ради, поче да моли игумана да ступи у затворништво. А игуман му забрањиваше говорећи: „О чедо, нема ти користи да беспослен седиш, зато што си млад; боље ти је да останеш међу братијом и двориш их, и неће ти се ускратити твоја плата. Сам си видео брата нашег, светог Исаакија Пештерника, како беше прелаштен од бесова[2]. Само га је велика благодат Божија спасла ради молитава преподобних отаца Антонија и Теодосија, који све досад многа чуда чине.“ А Никита говораше: „Нипошто се нећу преластити таквом ствари. Молим од Господа Бога да и мени пода дар чудотворства.“ Одговарајући Никон му рече: „Преко твоје моћи ти је мољење; пази, брате, да се не узнесеш и паднеш. Наша смерност ти налаже да служиш светој братији, и ради њих ћеш бити увенчан због послушања твога.“ Али Никита се никако не обазре на то што говораше игуман, него како хтеде, тако и учини, зазида за собом врата и тако остаде не излазећи.
После не баш много дана беше прелашћен од ђавола. У време свог појања, наиме, чу глас како се моли са њим и осети неизрецив миомир, и тиме се преласти говорећи у себи: „Кад ово не би био анђео, не би се молио са мном, нити би било мириса Духа Светога.“ И поче да се прилежно моли, говорећи: „Господе, јави ми се Ти сам јасно, да Те видим.“ Тада му дође глас: „Нећу ти се јавити, пошто си млад, да се не би узнео и пао.“ А затворник са сузама рече: „Нипошто се, Господе, нећу преластити, јер бејах научен од игумана мога да се не обазирем ка ђавољој прелести, а ти шта год ми кажеш учинићу.“ И тада душепогубни змај, добивши власт над њим рече: „Није могуће човеку који је у плоти да ме види, и зато ћу послати анђела свога да остане с тобом, а ти чини његову вољу.“ И одмах стаде пред њега бес у лику анђела. Монах му се павши поклони као анђелу. И рече му бес: „Ти се немој молити, него читај књиге, и тако ћеш се наћи да беседиш са Богом, и из њих ћеш моћи дати корисну реч онима који ти буду долазили. А ја ћу стално молити Творца свога за твоје спасење.“ Преластивши се, монах се никако не мољаше, него приону на читање и учење, видећи беса како се непрестано моли за њега, и радоваше му се као анђелу који чини молитву за њега. Онима који му долажаху бесеђаше о душевној користи, и поче да пророкује, па наста о њему велика слава, тако да се сви дивљаху збивању према његовим речима.
Посла тако Никита код кнеза Изјаслава говорећи: „Данас би убијен Глеб Свјатославић у Заволочију[3], брзо пошаљи сина свога Свјатополка[4] на престо Новгорода.“ Како рече, тако и би: за неколико дана се сазна за Глебову смрт. И отад се затворник прочу као пророк, и пуно га слушаху кнежеви и бољари.
Бес не зна оно што ће се десити, него оно што сам учини и научи зле људе – да убију или украду – то он и објављује. Кад долажаху код затворника да чују од њега утешну реч, бес, тобожњи анђео, говораше му све што се преко њега дешавало, он пророковаше, па то и биваше.
И нико се не м?же надметати са њим у књигама Старог Завета, јер га читавог наизуст знаше: Постање, и Исход, Левите, Бројеве, Судије, Царства и сва пророштва по реду, и све књиге јудејске знаше добро. А Еванђеље и Апостол, у благодати предате нам свете књиге на утврђивање наше и подуку, њих никад не хтеде ни да види, ни да чује, ни да чита, нити даде другима да му о њима говоре. И свима према томе би јасно да је прелаштен од врага.
И то не трпљаху они преподобни оци: Никон игуман, Јован који после њега беше игуман, Пимен Испосник, Исаија који беше епископ града Ростова, Матеј Прозорљиви, Исаакије свети Пештерник, Агапит Лекар, Григорије Чудотворац, Николај који беше епископ Тмуторокана, Нестор који написа летопис, Григорије, творац канона, Теоктист који беше епископ черњиговски, Онисифор Прозорљиви. Ови сви богоносци дођоше код прелаштенога и помоливши се Богу, отераше беса од њега, те га више не виђаше. Изведоше га напоље и испитиваху га о Старом Завету, хотећи да од њега шта чују. А он се куњаше да никада није читао књиге: он који беше наизуст знао јудејске књиге, сад ни једне речи не познаваше и, просто речено, ниједну (писмену) реч не знаде, а блажени га оци једва научише писмености.
И отад се предаде уздржању и послушању, и чистом и понизном животу, тако да све превазиђе врлином; доцније га поставише за епископа Новгорода због његове превелике врлине. И многа чуда он учини: кад једном беше суша, помоли се Богу и сведе кишу са неба, и пожар у граду угаси. И сад га са Светима поштују, светог и блаженог Никиту.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Био новгородски епископ 1096-1108.
  2. О овоме подробно у Слову 36.
  3. Глеб, син Свјатослава, унук Јарослава Мудрог, најпре кнез Тмуторокана, а потом Новгорода, убијен 1078. г. Заволочије – новгородска област.
  4. Види опомену на крају 9. слова.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *