КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 29.
О МНОГОТРПЕЉИВОМ ЈОВАНУ ЗАТВОРНИКУ

 
Рођени на земљи имају сличност лика и равнострашће првог човека, јер он, видевши красоту воћа, не уздржа се, и о Бога се оглуши, и прими страсни живот. Када, наиме, беше створен, не имаде на себи порока, јер је он Божије створење: Господ Бог наш, узевши прах од земље[1], рукама пречистим, непорочним, створи човека благог и урешеног, али он, будући блато и земаљско љубећи, оклизну се у страст, и страсти му се пренеше, и отад род људски беше савладан страшћу, и у друге се сласти усмери, и стално смо од њих нападани.
И ја као један од тих бивам побеђен, којима и служим,[2]смућиван помислима душе моје, и страсно их додирујем и непрекидно имам хтење да чиним грех, и зато ми на земљи нема слична по многим сагрешењима мојим, у којим све до овог часа пребивам.
Али, има један који од свих нађе истину, предавши себе Божијој вољи и непорочно одржавши Његове заповести, у чистоти сачувавши тело своје и душу ван сваке скверни плотске и душевне. Мислим на преподобног Јована који се затвори на једном тесном месту пештере. И пребиваше у великом уздржању 30 година, многим постом опхрвавајући и морећи тело своје, и носећи тешка железа по читавом свом телу.
Њему један од братије често долажаше, пошто од ђавољег дејства беше примораван на плотску пожуду, па мољаше блаженог Јована да моли Бога за њега, да му Господ да олакшање страсти и утоли плотску похоту. И много пута долажаше ово говорећи. Блажени му Јован говораше: „Брате, охрабри се и укрепи се, потрпи Господа[3] и настој да сачуваш путеве Његове[4], и Он те неће оставити у рукама његовим[5] и неће те предати за лов зубима њиховим.[6]“ Одговори брат затворнику: „Веруј ми, оче, ако ми не даш олакшања, нећу починути с места на место прелазећи.“ А блажени Јован му рече: „Зашто хоћеш да се предаш за јело врагу? И уподобићеш се човеку који стоји близу провалије, и када дође његов непријатељ изненада га збацује доле, и његов пад бива тако љут да не може да устане. А ако останеш овде у овом светом и блаженом манастиру, бићеш сличан човеку који стоји далеко од провалије, па и да се непријатељ труди да те одвуче у њу, неће моћи, док те Господ не изведе стрпљењем твојим из рова чемера и из блата глиба и постави на камену ноге твоје[7]. Него, послушај ме, чедо, да ти испричам шта ми се десило у младости мојој.
Много пострадах примораван на блуд и не знам шта све учиних ради свога спасења: по два или три дана пребивах не једући, и тако три године проведох; а пуно пута и по читаву недељу ништа не окусих, и без сна пребивах по читаве ноћи, и жеђу се великом морих, и тешка железа на себи носих, и у таквом злопаћењу проживех три године, али ни тако спокоја не нађох. И одох у пештеру где лежи свети отац наш Антоније, и ту се молитви окренух, и остадох дан и ноћ молећи се код његове гробнице. И чух га како ми говори: ‚Јоване! Јоване! Треба да се овде затвориш, и негледањем и ћутањем борба ће се прекратити, и Господ ће ти помоћи молитвама преподобних својих.’ А ја се, брате, од тог часа овде настаних, на тесно и јадно ово место, и ево ми је тридесета година овде, и тек пре неколико година нађох спокој.
Сав се живот свој страсно борих са помислима телесним. И жестоко пребивах, храном одржавајући само свој живот. И потом, не знајући шта да учиним, и не могавши више да трпим плотску борбу, намислих да живим наг и да тешке вериге метнем на своје тело, које су отад па све досад на мени, и студ и железо ме истањују. И другу ствар учиних, ради које нађох корист. Ископах јаму која је досезала до рамена, па кад дођоше дани светога поста уђох у јаму и својим се рукама засух земљом, тако да имадох слободне само руке и главу; и тако гадно угнетаван пребивах сав пост, не могући да дигнем ни један зглоб, али ни тако стремљење плоти и распаљеност тела не преста. А уз то ми непријатељ ђаво застрашивања чињаше, хотећи да ме отера одатле, и оћутех његово злодејство. Јер ноге моје, које беху у јами, одоздо се запалише, па се и жиле скрчише и кости пуцкараше, и већ пламен досезаше до утробе моје и удови моји изгореше, а ја заборавих тај љути бол и обрадовах се душом што ми она беше сачувана чиста од такве скверни, и више изволех да изгорим у огњу Господа ради, него да изађем из те јаме. И гле, видех змаја страшног и веома љутог, који хтеде да ме свега пождере, и издисаше пламен и искре палећи ме. И тако ми пуно дана чињаше, хотећи да ме протера. А кад дође ноћ Васкрсења Христова, изненада ме нападе тај љути змај, и главу моју и руке моје у уста своја метну, и опалише ми се власи и на глави и на бради, као што сада видиш на мени. А кад му већ у грлу бих, повиках из дубине срца мога молитву: „Господе Боже, Спаситељу мој! Зашто си ме оставио[8], умилостиви ми се, Владико, јер Ти си једини човекољубив. Спаси ме грешнога, једини Боже безгрешни! Избави ме од скверни безакоња мога, да се не уплетем у замку[9] непријатељску у векове векова. Избави ме од уста врага овог, јер ево као лав ричући ходи, хотећи да ме прождере.[10] Подигни силу Твоју и дођи да ме спасеш[11], блесни муњу Твоју и истерај[12], да ишчезне од лица Твога[13].“ И кад скончах молитву, одмах наста муња, и онај љути змај ишчезе од мене, и више га све досад не видех.
И одатле светлост божанска засија као сунце, и чух глас који ми говораше: ‚Јоване, Јоване! То ти беше помоћ, а даље обазири се на себе[14], да ти не буде шта горе и не пострадаш зло у будућем веку.’ А ја се поклоних и рекох: ‚Господе, зашто ме остави да овако зло будем мучен?’ И одговори ми, говорећи: ‚Према моћи трпљења твога наведох то на тебе,[15] да жежен будеш као злато. Јер не попушта Бог човеку напасти преко моћи, да не би изнемогао, већ као господар, слугама јаким и снажним уручује тешка и велика дела, а немоћнима и слабима малена и лака дела одређује. Ово знај: у борби са страшћу, ради које се молиш, помоли се мртвацу који се налази спрам тебе, да ти олакша борбу са блудом, јер он више од Јосифа учини[16], и може да помаже онима који страшно страдају од такве страсти.’ А ја, не знајући ономе имена, почех да вичем: ‚Господе, помилуј ме!’
После сазнадох да то беше Мојсеј, Угарин родом. И дође на мене светлост неизрецива, у којој сам и сада, и не треба ми свећа ни ноћу ни дању; па и сви достојни који долазе код мене насићују се такве светлости, и јасно виде ту утеху која јасно ноћу засветли ради наде у онај свет. А ми смо ум изгубили у плотољубљу, и Хрисотс попушта на нас страст, праведно чинећи нама који никада плода не донесосмо. Него, брате, ја ти овако кажем: помолимо се овом преподобном Мојсеју и он ће ти помоћи.“
И извадивши једну кост од моштију тога светога, даде му је рекавши: „Ово да метнеш на тело своје.“ И ту одмах преста страст и удови му омртвише, и отад му не би недаће. И заједно заблагодарише Богу који прославља свете своје: оне који му угодише у животу, њих и после смрти обогати даровима исцељења и венцима неискваривим украси, и Царства Свога удостоји. Њему слава са Оцем и са Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Пост 2:7.
  2. Уп. 2.Пт 2:19.
  3. Уп. Пс 26:14.
  4. Пс 17:22.
  5. Уп. Пс 36:33.
  6. Уп. Пс. 123:6.
  7. Уп. Пс 39:3.
  8. Уп. Пс 21:1.
  9. Уп. Пс 9:16.
  10. Уп. 1.Пт 5:8.
  11. Уп. Пс 79:3.
  12. Уп. Пс 143:6.
  13. Уп. Пс 67:3.
  14. Уп. 1.Тим 4:16.
  15. Уп. 1.Кор 10:13.
  16. В. Пост 39.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *