КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 30.
О ПРЕПОДОБНОМ МОЈСЕЈУ УГАРИНУ

 
За овога блаженог Мојсеја Угарина било је познато да га љубљаше свети Борис. Он беше родом Угарин, брат Георгија на кога свети Борис метну златну гривну[1] и којег и убише са светим Борисом на Алти и главу му одрезаше ради златне гривне. А Мојсеј се једини спасе од горке смрти и избеже горком заклању, и дође код Предиславе, сестре Јарослављеве и ту оста. А у те дане не смеде се никуда прелазити, те он, јак душом, мољаше се Богу све док не пође на безаконика благочастиви кнез Јарослав, не издржавши више ради душевне топлине према браћи, те победи безбожног и гордог и кукавног Свјатополка. Овај побеже међу Љахе[2], па опет дође са Болеславом и истера Јарослава, те сам седе у Кијеву.[3] И кад се Болеслав враћао међу Љахе, узе са собом обе сестре Јарослављеве и поузима и бољаре његове, а са њима и овог блаженог Мојсеја вођаше окованог по рукама и по ногама тешким железима, и чврсто га стражаху, пошто беше јак телом и красан лицем.
Њега виде жена нека од великих, красна и млада, која имаше богатство много и власт велику. И она, примивши у ум лепоту виђенога, рани се у срцу жудњом и хоћаше ка овоме преподобноме. И поче га варљивим речима наговарати, говорећи: „О човече, узалуд такве муке подносиш, кад имаш разум којим би се било могуће избавити из те окованости и страдања.“ Рече јој Мојсеј: „Бог тако хтеде.“ А жена му рече: „Ако ми се покориш, ја ћу те избавити и учинити великим у свој љашкој земљи, и владаћеш мноме и свом облашћу мојом.“
Схвати блажени њену скверну жељу, и рече јој: „Па који је муж, узевши жену и покоривши јој се, узнапредовао? Адам првостворени када се покори жени беше истеран из раја.[4] Сампсон, превазишавши све снагом и противнике надјачавши, после беше од жене предат иноплеменицима.[5] И Соломон, достигавши дубину премудрости, жени се повинова, па се идолима поклони. И Ирод, многе победе постигавши, после када се потчини, посече Претечу Јована. Па како ћу се ја, будући слободан, учинити слугом жене, кад је ја од рођења не познах?“ Она рече: „Ја ћу те искупити и учинићу те славним, и поставићу те за господара читавог дома мога, и хоћу да те имам за свог мужа, ти само вољу моју учини и жудњу душе моје утеши, и дај ми да се насладим твоје лепоте. Јер њој је довољна твоја жеља, јер не могу да трпим да красота твоја безразложно пропада, а и срдачни пламен који ме пали да престане. Ја ћу примити олакшање за свој помисао и починућу од страсти, а ти се наслади моје лепоте, и бићеш господар све сопствености моје, и наследник моје власти, и старешина бољарима.“ А блажени Мојсеј јој рече: „Добро знај да нећу учинити твоју вољу, нити хоћу твоју власт ни богатство, него је од свега тога боља душевна чистота, још више и телесна. Да ми не буде да изгубим петогодишњи труд који ми Господ дарова да трпим у овим оковима. Нисам крив за овакве муке, и ради њих се надам да ћу бити избављен од вечних мука.“
Тад жена виде себе лишену такве красоте, па на другу замисао ђаво долази, помисливши овако: „Ако га искупим, свакако ће ми се и без воље покорити.“ И шаље она код онога који га држи да узме од ње колико хоће, а Мојсеја да јој преда. А овај виде да доби прилику за стицање богатства, па узе од ње до 1000 гривни сребра, а Мојсеја јој предаде. И на силу га она бестидно вучаше на дело нечасно. Јер кад доби власт над њим, наређује му она да се здружи са њом, и радрешивши га од окова и обукавши га у скупоцене хаљине, храњаше га слатким јелима, и принуђујући га на љубав грљаше га, и на своју похоту га принуђиваше.
А преподобни, видећи суманутост те жене, још више уз пост и молитву пристајаше, искушавајући се у бдењу, и изабравши Бога ради рађе сув хлеб и воду са чистотом, него драгоцено јело и вино са скверном. И не само да као Јосиф свуче са себе једну кошуљу[6], већ свуче са себе и све хаљине, и побеже од греха, и сврста живот овог света ни у шта, и подстаче жену на такву љутњу, да хтеде и глађу да га умори.
Али Бог не оставља слуге своје који се надају у Њега.[7] Наиме, он неког од слугу те жене преклони на милост, па му он у тајности даваше храну. А други му, наговарајући га, говораху: „Брате Мојсеје! Шта те спречава да се жениш? Још си млад, а она је удовица, била је с мужем једну годину, и краснија је од других жена, богатство има небројено и власт велику међу Љасима, и кад би она хтела некоме кнезу, он се ње не би гнушао; а ти, заробљеник, и сужањ ове жене, а нећеш да јој будеш господар! Ако кажеш: ‚Не могу да преступим заповест христову,’ па зар не каже Христос у Еванђељу: Због тога ће оставити човек оца свога и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело; тако више нису двоје него једно тело[8]. А апостол: Боље је женити се неголи упаљивати се[9]; а удовицама наређује да се у другом браку сједињују.[10] А ти који немаш монашки образ него си слободан од тога, зашто се предајеш злим и горким мукама, или рашта страдаш? Ако ти се деси да умреш у овој невољи, какву ћеш онда имати похвалу? Ко се од оних првих па до сада гнушаше жена, осим калуђера? Авраам, и Исаак и Јаков? Јосиф накратко победи, и опет би побеђен од жене.[11] А ти сад, ако се и са животом извучеш, опет ћеш бити савладан од жене, и ко се неће насмејати твоме безумљу? Боље ти је да се покориш овој жени и да будеш слободан, и да будеш господар свега.“
А он им рече: „Да, браћо и добри моји другови, добро ми саветујете. Схватам да ми предлажете речи боље од оних змијиних дошаптавања Еви у рају. Присиљујете ме да се покорим овој жени, али нипошто нећу примити ваш савет. Ако ми се и деси да умрем у овим оковима и горким мукама, свеједно чекам да од Бога примим милост. Ако се и сви праведници спасоше са женама, ја сам једини грешан и не могу се спасти са женом. Но кад би се Јосиф повиновао жени Пентефријевој[12], не би он онда ни царовао: али Бог виде његово трпљење, па му даде царство, и зато је и у нараштајима хваљен као целомудрен, иако је децу изродио. А ја не желим да примим Египатско Царство и да владам властима, и да будем велик међу Љасима, и да се покажем частан у читавој руској земљи, него ради Вишњега Царства све ово презрех. Ако са животом избегнем из руке ове жене, постаћу калуђер. Јер шта у Еванђељу рече Христос? Сваки који остави оца свога и матер, и жену и децу и дом, он је мој ученик.[13] Христос више да се слуша или ви? А апостол каже: Ко је ожењен брине се како угодити жени, а ко је неожењен брине се како угодити Господу.[14] Па ћу вас питати: коме треба више служити – Христу или жени? Јер пише: Робови, слушајте своје господаре – на добро, а не на зло.[15] Нека вама који ме држите буде познато да ме никада женска красота неће преварити, нити ће ме одвојити од љубави Христове[16].“
Кад жена ово чу, прими у срце лукаву помисао, па га посади на коње са многим слугама, и нареди да га воде по градовима и по селима који јој припадају и да му говоре: „Ово је све твоје, шта год ти је угодно, са свиме чини шта хоћеш.“ А говораше и људима: „То је господар ваш, а мој муж, и кад га срећете поклањајте му се.“ Беху многе слуге и слушкиње које јој служаху. Насмеја се блажени безумљу жене и рече јој: „Узалуд се трудиш, јер мене не можеш преварити искваривим стварима овога света, нити ми украсти духовно богатство. Разумеј и не труди се узалуд.“
А жена му рече: „Зар не знаш да си ми предат, и ко ће те извући из мојих руку? А живог те никако нећу отпустити; после многих мука предаћу те смрти.“ А он јој без страха одговори: „Не бојим се тога што ми је речено, али онај који ме предаде теби има већи грех[17]. А ја ћу одсада, по Божијој вољи, бити монах.“
У те дане дође неки монах од Свете Горе, по чину јереј – Бог га упућиваше. И дође код блаженога и обуче га у анђеоски образ[18], и много га поучи о чистоти – да не предаје леђа своја врагу, и да се избави од те скверне жене, и то рекавши отиде од њега. И тражише таквога и не нађоше.
Тад жена, изгубивши своју наду, тешке ране задаваше Мојсеју: растегавши га, нареди да га бију палицама, тако да се и земља напуни крвљу. И бијући га говораху му: „Покори се господарици својој и учини њену вољу. Ако не послушаш, на удове ћемо раздробити твоје тело; немој мислити да ћеш побећи од ових мука, већ ћеш после многих мука горко предати своју душу. Него смилуј се сам себи и одложи те изнурујуће хаљине, па се обуци у скупоцене хаљине, и избегни муке које те очекују, пре него што се прихватимо твоје плоти.“ Одговори Мојсеј: „Браћо, што вам је наређено да чините – ви чините, нимало не оклевајући. А мени никако није могуће да се одрекнем монаштва и љубави Божије. И никакво морење, ни огањ, ни мач, ни ране не могу ме одвојити од Бога и овог великог анђеоског образа. А ова бестидна и помрачена жена показа своју бестидност, не само не побојавши се Бога, него и срам од људи презревши, без срама присиљујући на оскврњење и прељубу. Нити ћу јој се покорити, нити ћу њену кукавну вољу учинити!“
Имајући многу бригу око тога како би себе осветила за свој срам, жена посла код кнеза Болеслава, овако говорећи: „Сам знаш да мој муж у рату уз тебе беше убијен, а ти си ми дао слободу да кога хтеднем узмем себи за мужа. Ја заволех једног момка од твојих заробљеника, красног, и искупивши га узех га у свој дом, давши за њега много злата, и сво злато и сребро у мом дому и сву власт му даровах. А он ово све сврста ни у шта. Пуно пута га и ранама и глађу морих, и не би му довољно. Пет година беше окован од онога који га зароби, и шесту је годину ево код мене остао, и много га мучих ради непослушности, што сам на себе навуче због свога тврдосрђа; а сад беше пострижен од неког црнорисца. А ти што наредиш да учиним са њим, учинићу.“
А он јој нареди да дође код њега и доведе Мојсеја са собом. Жена дође код Болеслава и Мојсеја доведе са собом. Болеслав виде преподобнога и много га присиљаваше да узме жену, и не наговори га. Рече му: „Ко је тако неразуман као ти, који се толиких блага и части лишаваш, а предао си се на ове горке муке?! Одсад знај да су пред тобом живот и смрт: или ћеш вољу господарице своје учинити, и од нас ћеш бити поштован и велику власт имаћеш, или ако не послушаш, после многих мука примићеш смрт.“ Рече и жени: „Нека нико од заробљеника које си купила не буде слободан, него као господарица слузи, учини са њим шта хоћеш, да се и други не би дрзнули да не слушају своје господаре.“
И одговори Мојсеј: „Шта каже Господ: Каква је дакле корист човеку ако и сав свет задобије а души својој науди; или какав ће откуп дати за душу своју?[19] А што ми ти обећаваш славу и част, од које ћеш ти сам ускоро отпасти, гроб ће те примити и нећеш ништа имати! И ова скверна жена ће зло бити убијена.“ Тако и би по предсказању преподобног.
Жена, добивши над њим још већу власт, бестидно га вучаше на грех. Једном нареди да га силом метну на њен одар са њом, па га љубљаше и грљаше, али га не може ни овом прелешћу привући на своју жељу. Рече јој блажени: „Узалуд је труд твој; не сматрај ме за безумног или да не могу да учиним то дело, него те се ради страха Божијега гнушам као нечисте.“ Ово чувши, жена нареди да му се задаје по сто рана сваки дан, а после нареди да му се одсеку тајни удови, говорећи: „Нећу поштедети његову лепоту, да се друге не насите његове красоте.“ И лежаше Мојсеј као мртав од течења крви, и мало дисања у себи имаше.
Болеслав, попустивши пред величанственошћу те жене и повлађујући јој због раније љубави[20], подиже велико гоњење на црнорисце и истера их све из своје области.[21] А Бог учини одмазду за слуге своје ускоро. Тако једне ноћи Болеслав напрасно умре, и беше велики метеж у целој љашкој земљи, и уставши народ поби своје епископе и своје бољаре, како се приповеда и у Летопису.[22] Тад и ову жену убише.
А преподобни Мојсеј, опоравивши се од рана, дође код Свете Богородице у Печерски свети манастир, носећи на себи мученичке ране и исповеднички венац, као храбри Победитељ Христов. А Господ му дарова силу против страсти.
Неки брат, нападан од блуда, дође и мољаше овог преподобног да му помогне: „Ако ми – вели – шта рекнеш, ја ћу све до смрти чувати тај завет.“ А блажени му рече: „Немој никада да кажеш ни реч ниједној жени у свом животу.“ Овај то с љубављу обећа. Свети, имајући штап у својој руци – пошто не могаше да хода од оних рана – удари га њиме у крило, и одмах му обамреше удови, и отад брату више не би неприлике.
Ово о Мојсеју је описано и у Житију светог оца нашег Антонија, пошто блажени беше дошао у дане светог Антонија и скончао у Господу у добром исповедању, боравивши у манастиру 10 година, а у заробљеништву беше страдао 5 година и шесту годину за чистоту.[23]
Споменух и изгон калуђера међу Љасима ради пострижења преподобнога, којим је он хтео да се преда Богу Којег беше заволео. Ово је описано у Житију светог оца нашег Теодосија. Када светог оца нашег Антонија истера кнез Изјаслав ради Варлаама и Јефрема, његова кнегиња Љаховица, успротиви му се говорећи: „Нити мисли тако, нити чини тога. Тако се деси једном у нашој земљи: због неког разлога беху истерани црнорисци из предела наше земље, и велико зло се догоди међу Љасима.“[24] А то се деси ради овога Мојсеја, како пре написасмо.
Ето то је оно што смо докучили. Ово написасмо о Мојсеју Угарину и Јовану Затворнику, шта преко њих учини Господ на славу Своју, прослављајући их ради њиховог стрпљења, и обогативши их даровима чудотворства. Њему слава сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тј. огрлицу.
  2. В. опомену у 12. слову код речи Љах.
  3. У првом сукобу са Свјатополком, Јарослав је 1016. однео победу, па је братоубица морао да бежи у Пољску. Међутим, гад је био ожењен сестром пољског краља Болеслава Храброг, па му је овај помогао да се 1018. поново дочепа кијевског престола. Пољска војска је била размештена по кијевским градовима и узимала што јој је требало, па се против Пољака подигао сав народ и отерао их. Болеслав је при повлачењу одвео са собом и руске заробљенике међу којима су биле Јарослављеве сестре. Једну од њих – Пред(и)славу – Болеслав је учинио својом належницом.
  4. В. Пост 3:16,17-24.
  5. В. Суд 13-16.
  6. В. Пост 39:12.
  7. Уп. Пс 9:11; 36:25, 28.
  8. Мк 10:7-8; Мт 19:5-6.
  9. 1.Кор 7:9.
  10. В. 1.Тим 5:14.
  11. То јест, ожени се Египћанком (али не оном која га је нападала, него кћерком илиополског жреца).
  12. Пост 39:1-20.
  13. Уп. Лк 14:26. Мт 19:29.
  14. Уп. 1.Кор 7:32-33.
  15. Уп. Еф 6:5-8; Кол 3:22-25; 1.Кор 7:23.
  16. Уп. Рим 8:35-39.
  17. Уп. Јн 19:11.
  18. То јест, замонаши га.
  19. Уп. Мт 16:26; Мк 8:36-37.
  20. „Храбри“ је био и попустљив према свом трбуху и слаб према женама.
  21. Болеслав је, колико се зна, према Цркви био врло дарежљив, али је из Патерика јасно да је недуго пред смрт барем према монаштву променио своје држање. Можебити да из своје области није истерао баш све монахе, него само нелатине, то јест православне (иако су можда латини тад још увек, по великом снисхођењу Божијем, били део Цркве, разлике су итекако постојале и долазило је до местимичних трвења).
  22. Болеслав је умро 1025., а до великих нереда и побуне против племства и црквенодостојника дошло је око 1030. године, и под том годином се и у Несторовом Летопису саопштава о смрти Болеслава и устанку.
  23. Чини се да преподобни Мојсеј није одмах дошао у Печерски манастир: сматра се, наиме, да се преставио око 1041., а зна се да је Болеслав са кукавним Свјатополком завојевао Кијев 1018. године, и те исте године побегао из њега са пленом и заробљеницима.
  24. О Гертрудиној опомени се говори у 8. слову – у Житију преп. Теодосија.

 

   

Коментарисање није више омогућено.