КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 16.
О БЛАЖЕНОМ ЕВСТРАТИЈУ ИСПОСНИКУ

 
Неки човек дође из Кијева у пештеру, хотећи да буде црноризац; и нареди игуман да га постригу и назва му име Евстратије. А он раздаде све своје имање убогим и нешто мало остави својим ближњим да за њега раздадну. Беше овај Евстратије испосник и послушник свима.
Тај блажени беше са другим хришћанима заробљен и продат неком Јеврејину са многим другима.[1] Учећи и молећи заробљенике, упућиваше их говорећи: „Браћо, сви ви који се крстисте и у Бога верујете, не будимо одступници од свог обећања са светог крштења. Христос нас, наиме, искупи од проклетства[2] и породи водом и Духом[3], синовима и наследницима нас учини[4]: тако ако умремо – Господу ћемо умрети[5], ако ли будемо живели – послужимо битисању као што нам је дужност, ако за Христа умремо – смрћу ћемо живот купити, и Он ће нам живот вечни дати.“
После немного дана помреше од глади и изнемогоше од жеђи: једни после три дана, други после четири дана, неки после седам дана, јаки после десет дана – скончаше сви од глади и жеђи. А би их 50 на броју: од манастирских радника 30, из Кијева 20.
Кад прође 14 дана, оста само монах жив, како беше испосник од малих ногу. Виде онај Јеврејин да овај монах беше узрок пропасти његовог злата које је дао за заробљенике, па изврши на њему своју пасху. Када настаде дан Васкрсења Христова, учини поругу светоме Евстратију: по ономе како пише у Еванђељу, што учинише Господу нашем Исусу Христу и поругаше му се, тако и овога блаженога прибише на крст. И благодараше Богу на њему, и би жив 15 дана.
А Јевреји му рекоше: „Сад се насити законске хране, безумниче, да будеш жив, јер Мојсеј, примивши закон од Бога, даде га нама, а у књигама је речено: Проклет сваки који виси на дрвету[6].“ Монах пак рече: „Велике ме је благодати удостојио Бог – данас да пострадам. И рече ми као и разбојнику: Данас ћеш бити са мном у рају[7], јер сам Он разори проклетство закона и уведе благослов[8]. О Њему рече Мојсеј: Видите живот ваш где виси пред очима вашим[9]; а Давид: Прибише руке моје и ноге[10]; и опет: Разделише одећу моју међу собом и за хаљину моју бацаху жреб[11]. А о овом дану каже: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и развеселимо се у њему[12]. А ти и ови Јевреји са тобом данас ћете заплакати и заридати, јер вам дође одговор од Бога, ради крви моје и свих хришћана, јер суботе ваше мрзи Господ[13] и претвори празнике ваше у жаловање[14], јер је убијен начелник вашег безакоња.
Кад чу Јеврејин ово, како му и распет пркоси, узе копље, прободе га, и тако он предаде душу своју Господу. И видела се душа преподобног ношена на колима огњеним, и коњима огњеним, и би глас који говораше на грчком: „Ево, назва се добри грађанин небескога града!“ И ради тога се он у вашем помињању назива протостратором[15]. И одмах тог дана дође објава од цара о Јеврејима, да се истерају сви Јевреји, имања им се одузму, а старешине њихове побију. А то беше овако. Неки јеврејин се крсти, будући богат и веома храбар, и због тога га прими цар, и после мало дана учини га епархом[16]. А он, добивши тај чин, потајно беше одметник од Христа и његове вере, и даде дозволу Јеврејима у свим областима Грчког Царства да купују себи хришћане у ропство. Овај нечастиви епарх беше разобличен и убијен, према речи блаженог Евстратија, као и тамошњи Јевреји који зимоваху у Херсону[17]; и одузеше имање Јеврејину који је оно починио Евстратију, па га обесише: Поврати се бол његов на главу његову, и на теме његово паде неправда[18].
А тело светога беше бачено у море, где се мноштво чуда дешава. Верни потражише његове свете мошти и не нађоше, јер не хтеде свети славе од људи, него од Бога. Кукавни Јевреји, видевши чудо страшно, крстише се.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 1096. године, приликом најезде половачког кана Боњака.
  2. Уп. Гал 3:13.
  3. Уп. Јн 3:5.
  4. Уп. Рим 8:17.
  5. Уп. Рим 14:8.
  6. Пнз 21:23.
  7. В. Лк 23:43.
  8. Уп. Гал 3:13-14.
  9. Уп. Пнз 28:66.
  10. Уп. Пс 21:17.
  11. Пс 21:19.
  12. Пс 117:24.
  13. Ис 1:14.
  14. Ам 8:10
  15. Протостратор је у то време у Византији био један од највиших дворских чинова – у свом највишем виду протостратор је био главнокомандујући свих копнених снага царске војске. Међутим, та реч дословно значи „првокоњушар“: пошто су му душу у небо узнели „огњени коњи“ (као некада пророка Илију у телу, в. 4.Царс 2:11), преп. Евстратије, који се удостојио тако велике почасти – да буде распет и преда душу на Васкрс, удостојио се и назива божанског првокоњушара.
  16. Тј. управитељем града.
  17. Древна грчка колонија на Криму, данас западни део Севастопоља.
  18. Уп. Пс 7:17.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *