NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 17.
O PONIZNOM I MNOGOTRPELJIVOM
NIKONU CRNORISCU

 
Drugi monah imenom Nikon beše u zarobljeništvu i držan u okovima. I dođe neko iz Kijeva da ga iskupi. No on nije mario za to, mada beše od gradskih velikaša. A onaj hristoljubac iskupivši mnoge zarobljenike, vrati se. Čuvši to, njegovi otidoše sa mnogim imetkom da ga iskupe. A monah im reče: „Nipošto nemojte uzalud trošiti svoj imetak. Ako bi Gospod hteo da me ima slobodnog, ne bi me predao u ruke ovih bezakonika, pokvarenijih nego sav svet. Jer On reče: Ja sam Onaj koji predaje sveštenike u plen[1]. Ako dobro primismo iz ruke Gospodnje, zar nećemo zlo pretrpeti[2]?“ A ovi ukorivši ga otidoše, noseći sa sobom bogatstvo mnogo.
A Polovci, videvši da behu lišeni svoje želje, počeše da muče monaha vrlo nemilostivo. Tri godine beše svakog dana zlostavljan i svezivan, stavljan na oganj, noževima rezan, imajući okovane ruke i noge prebivaše na suncu i pecijaše se, beše moren glađu i žeđu, nekad čitav dan, a nekad dva dana ili tri dana ništa ne okusivši. I blagodaraše Bogu za sve ovo, i moljaše se neprestano. Uzimu ga smeštahu na sneg i na studen. A ovo mu sve činjahu kukavni Polovci da da za sebe veliki otkup. A on im govoraše: „Hristos će me besplatno izbaviti iz vaših ruku, jer evo već primih vest – javi mi se, naime, brat moj koga prodaste Jevrejima na raspeće. Oni će biti osuđeni sa onima koji rekoše: Uzmi, uzmi, raspni ga[3], krv njegova na nas i na decu našu[4]; a vi ćete, bednici, sa Judom biti mučeni u vekove, kao nečastivi izdajnici i bezakonici. Jer tako mi reče sveti Gerasim[5]: ‚Trećeg dana ćeš biti u manastiru, radi molitava svetih Antonija i Teodosija, i svetih crnorizaca koji su sa njima.'“ Čuvši to, Polovac pomisli da on hoće da beži, pa mu podreza listove da ne pobegne, i stražariše nad njim jako. Trećeg dana, dok su svi sedeli oko njega sa oružjem, u šesti čas najednom postade nevidljiv, i oni čuše glas koji reče: „Hvalite Gospoda s nebesa.“
Zatim beše nevidljivo donesen u pečersku crkvu Presvete Bogorodice, u vreme kad počeše da poju kinonik[6]. Sva se bratija stekoše kod njega i pitahu ga kako ovamo dođe. A on isprva htede da sakrije to preslavno čudo. Videše na njemu teška železa i nezaceljene rane, i svo telo ognojeno ranama, i njega samog u okovima, i krv gde još kaplje od prerezivanja listova – i ne verovaše mu.
Posle im objavi istinu, ali ne dade da mu se skine železo sa ruku i sa nogu. A iguman reče: „Brate, ako bi Gospod hteo da te ima u nuždi, ne bi te izveo odatle, a sad se povinuj našoj volji.“ I skidoše to s njega i prekovaše u oltarske potrepštine.
Posle mnogo dana dođe onaj Polovac koji držaše blaženoga u Kijev – radi mira, i uđe u manastir Pečerski. Videvši starca, ispriča sve o njemu igumanu i bratiji, i više se ne vrati nazad, već se krsti i postade monah, i to sa porodicom svojom, i tu život svoj skončaše u pokajanju, služeći svome zarobljeniku, i behu sahranjeni u svom pritvoru.
I mnoga druga junaštva tog blaženog Nikona pričaju, o kojima nije sad vreme da se piše, ali evo, jedno ću ti kazati. Kad ovaj blaženi beše u zarobljeništvu, razboleše se jednom zarobljenici od gladi i od nužde. Zapovedi im blaženi da ništa ne kušaju od poganih, a sam on, budući u okovima, molitvom ih sve isceli i učini da nevidljivo pobegnu.
Kad pak onaj Polovac trebaše da umre, zapoveda svojim ženama i deci da ovog monaha razapnu nad njim. A ovaj se blaženi pomoli i isceli ga: beše, naime, provideo njegovo potonje pokajanje, te je i sebe izbavio od gorke smrti. A ovaj se Nikon naziva „Suhi“ u našem pominjanju – beše iskrvario i istruleo od rana, pa se i isušio.
Polikarpu. Kako da uzmognem, brate, da ispovedim[7] svete muževe koji behu u tom časnom i blaženom manastiru Pečerskom! Radi njihovog vrlinskog života se i pogani krstiše i postadoše monasi, jer radi onog gorespomenutog blaženog Hristovog mučenika Gerasima krstiše se Jevreji, a radi ovog strastotrpca Nikona Polovci postadoše crnorisci. Mnogo toga, i više od ovoga, čuo si ti od mene, grešnog episkopa Simona, najneznatnijeg među episkopima, nedostojnog da budem podnožje tim svetim crnoriscima, kojih je, ja mislim, i sav svet nedostojan[8], niti može neki pisac sam da opiše njihova čudesa. Njima je Gospod rekao: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima[9]. Pa od čega da nastane napuštanje našeg obećanja i promena života, sa takve visine do upalih u dubinu žitejsku? Načelnike i nastavnike imamo, ravne besplotnim, prve molitvenike i posrednike kod Tvorca, jer su slični anđelima i ukrašeni mučeničkim vencima.
 


 
NAPOMENE:

  1. Up. Jov 12:19.
  2. Jov 2:10.
  3. Jn 19:15.
  4. Mt 27:25.
  5. Gerasim je bilo svetovno ime prepodobnog mučenika Evstratija.
  6. Najčešći kinonik (pričastan) jeste „Hvalite Gospoda s nebesъ“.
  7. Tj. „proslavim“.
  8. Up. Jev 11:38.
  9. Mt 5:16.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *