КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 17.
О ПОНИЗНОМ И МНОГОТРПЕЉИВОМ
НИКОНУ ЦРНОРИСЦУ

 
Други монах именом Никон беше у заробљеништву и држан у оковима. И дође неко из Кијева да га искупи. Но он није марио за то, мада беше од градских великаша. А онај христољубац искупивши многе заробљенике, врати се. Чувши то, његови отидоше са многим иметком да га искупе. А монах им рече: “Нипошто немојте узалуд трошити свој иметак. Ако би Господ хтео да ме има слободног, не би ме предао у руке ових безаконика, покваренијих него сав свет. Јер Он рече: Ја сам Онај који предаје свештенике у плен[1]. Ако добро примисмо из руке Господње, зар нећемо зло претрпети[2]?” А ови укоривши га отидоше, носећи са собом богатство много.
А Половци, видевши да беху лишени своје жеље, почеше да муче монаха врло немилостиво. Три године беше сваког дана злостављан и свезиван, стављан на огањ, ножевима резан, имајући оковане руке и ноге пребиваше на сунцу и пецијаше се, беше морен глађу и жеђу, некад читав дан, а некад два дана или три дана ништа не окусивши. И благодараше Богу за све ово, и мољаше се непрестано. Узиму га смештаху на снег и на студен. А ово му све чињаху кукавни Половци да да за себе велики откуп. А он им говораше: “Христос ће ме бесплатно избавити из ваших руку, јер ево већ примих вест – јави ми се, наиме, брат мој кога продасте Јеврејима на распеће. Они ће бити осуђени са онима који рекоше: Узми, узми, распни га[3], крв његова на нас и на децу нашу[4]; а ви ћете, бедници, са Јудом бити мучени у векове, као нечастиви издајници и безаконици. Јер тако ми рече свети Герасим[5]: ‚Трећег дана ћеш бити у манастиру, ради молитава светих Антонија и Теодосија, и светих црноризаца који су са њима.'” Чувши то, Половац помисли да он хоће да бежи, па му подреза листове да не побегне, и стражарише над њим јако. Трећег дана, док су сви седели око њега са оружјем, у шести час наједном постаде невидљив, и они чуше глас који рече: “Хвалите Господа с небеса.”
Затим беше невидљиво донесен у печерску цркву Пресвете Богородице, у време кад почеше да поју киноник[6]. Сва се братија стекоше код њега и питаху га како овамо дође. А он испрва хтеде да сакрије то преславно чудо. Видеше на њему тешка железа и незацељене ране, и сво тело огнојено ранама, и њега самог у оковима, и крв где још капље од пререзивања листова – и не вероваше му.
После им објави истину, али не даде да му се скине железо са руку и са ногу. А игуман рече: “Брате, ако би Господ хтео да те има у нужди, не би те извео одатле, а сад се повинуј нашој вољи.” И скидоше то с њега и прековаше у олтарске потрепштине.
После много дана дође онај Половац који држаше блаженога у Кијев – ради мира, и уђе у манастир Печерски. Видевши старца, исприча све о њему игуману и братији, и више се не врати назад, већ се крсти и постаде монах, и то са породицом својом, и ту живот свој скончаше у покајању, служећи своме заробљенику, и беху сахрањени у свом притвору.
И многа друга јунаштва тог блаженог Никона причају, о којима није сад време да се пише, али ево, једно ћу ти казати. Кад овај блажени беше у заробљеништву, разболеше се једном заробљеници од глади и од нужде. Заповеди им блажени да ништа не кушају од поганих, а сам он, будући у оковима, молитвом их све исцели и учини да невидљиво побегну.
Кад пак онај Половац требаше да умре, заповеда својим женама и деци да овог монаха разапну над њим. А овај се блажени помоли и исцели га: беше, наиме, провидео његово потоње покајање, те је и себе избавио од горке смрти. А овај се Никон назива “Сухи” у нашем помињању – беше искрварио и иструлео од рана, па се и исушио.
Поликарпу. Како да узмогнем, брате, да исповедим[7] свете мужеве који беху у том часном и блаженом манастиру Печерском! Ради њиховог врлинског живота се и погани крстише и постадоше монаси, јер ради оног гореспоменутог блаженог Христовог мученика Герасима крстише се Јевреји, а ради овог страстотрпца Никона Половци постадоше црнорисци. Много тога, и више од овога, чуо си ти од мене, грешног епископа Симона, најнезнатнијег међу епископима, недостојног да будем подножје тим светим црнорисцима, којих је, ја мислим, и сав свет недостојан[8], нити може неки писац сам да опише њихова чудеса. Њима је Господ рекао: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима[9]. Па од чега да настане напуштање нашег обећања и промена живота, са такве висине до упалих у дубину житејску? Начелнике и наставнике имамо, равне бесплотним, прве молитвенике и посреднике код Творца, јер су слични анђелима и украшени мученичким венцима.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Уп. Јов 12:19.
  2. Јов 2:10.
  3. Јн 19:15.
  4. Мт 27:25.
  5. Герасим је било световно име преподобног мученика Евстратија.
  6. Најчешћи киноник (причастан) јесте “Хвалите Господа с небесъ”.
  7. Тј. “прославим”.
  8. Уп. Јев 11:38.
  9. Мт 5:16.

 

   

Comments are closed.