НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том I
Догматика Православне Цркве – Том I

Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

51. Припрема незнабожаца за Спаситеља и спасење

 

У своме промислитељском старању човекољубиви Господ је не само изабрани народ него и незнабошце припремао нарочитим средствима за Спаситеља и спасење. Иако је Бог, по речи светог Апостола, у прошавшим нараштајима пустио све народе да иду својим путевима,[1] и није им дао непосредно Откривење, ипак их није сасвим одбацио у грешности њиховој, нити им оставио себе непосведочена,[2] него их је доброчинствима својим припремао за Спаситеља. Промислитељском љубављу својом Он их је помоћу чудесно уређене видљиве природе и њених мудрих закона поучавао у истинском богопознању и богопоштовању, те они не могу имати изговора за одрицање правога Бога.[3] Упоредо са тим они су у боголикој души својој, иако помраченој грехом, имали неућутног учитеља о Богу, истини Божјој и добру Божјем. И заиста, они су за Спаситеља и спасење били припремани моралним законом који је Бог написао у срцима њиховим те је дејствовао кроз савест њихову.[4] Сва историја древних народа, вођена промислом Божјим,[5] припремала је народе за појаву Спаситеља. Само расејавање изабраног народа припомогло је припреми незнабожаца за долазак Месије, јер су се ови упознали са светим истинама Откривења, пошто је Свето Писмо било преведено на грчки језик. Колико је богочежњивости било у душама незнабожаца сведочи нам Свето Еванђеље, јер је Господ Христос за живота на земљи сретао у незнабожаца тако дирљиву веру какву није налазио ни у синова изабраног народа Божјег. Уопште, човекољубиви промисао Божји дејствовао је у душима свих људи неисказано мудро и милостиво, и њихове су се богочежњиве душе свесно или несвесно, вољно или невољно, отимале ка будућем Спаситељу, и кроз све своје наде и уздахе, молитве и сузе, страдања и невоље, ноћи и поноћи хитале ка Њему — јединој Светлости живота и истине у обадва света.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Д. А. 14, 16.

[2] Д. А. 14. 17.

[3] Рм. 1, 19-20.

[4] Рм. 2, 14-15.

[5] Дан. 2, 21; 4, 14; ср. блаж. Теодорит, De providentia, Orat. X.

2 коментар(а)

  1. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

  2. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *