Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

44. Божје промишљање о човеку после пада

 

  1. По великом човекољубљу свом Бог није престао да промишља о човеку ни после његовог пада. Шта више, и у самој казни за грех: смрти, огледа се Божје промишљање о палом човеку, јер се смрћу пресеца човеково бесконачно грешење и распростирање зла и непрекидно живљење у мучним, тешким и проклетим условима живота, које је створио грехопад. „Смрћу Законодавац зауставља распростирање греха, вели свети Кирил Александријски, и у самој казни пројављује човекољубље. Пошто је Он, дајући заповест, са преступавшем заповести сјединио смрт, и пошто је преступник потпао под ову казну, то Он и удешава тако да сама казна служи на спасење. Јер смрт разорава ову животну природу нашу, и на тај начин, с једне стране зауставља дејства зла, а с друге — избавља човека од болести, ослобађа га напора и труда, пресеца његове невоље и бриге, и чини крај страдањима телесним. Ето каквим је човекољубљем Судија разблажио саму казну”[1]. Сама казна на смрт прелази у човекољубље, вели свети Григорије Богослов, јер је смрт пресецање грешења (το διακοπήνοα την άμαρτίαν), да зло не би постало бесмртно (ίνα μή άθάνατον ητό κακόν).[2] Божје промишљање о палим људима огледа се у томе што им Бог даје све што је потребно за одржање живота,[3] што се брине о свима и свакоме,[4] што шиље помоћ,[5] упућује срца,[6] укрепљује душе,[7] сарађује трудбеницима,[8] човекољубиво одређује границе животу и раду свакога човека,[9] брижно прати живот свакога човека од утробе материне до гроба,[10] стара се о сваком човеку са више љубави него мајка,[11] располаже свима догађајима у животу људском,[12] чини добра свима људима без разлике,[13] нарочито помаже праведнике,[14] заклања их штитом милости своје.[15] „Јасно је, дакле, да нема ни једнога човека о коме Бог не промишља. А ако се Бог и не стара о свима на исти начин, и то је велики знак Његовог промисла, јер Он пројављује промисао свој према користи свакога”[16].
    Божје промишљање о палим људима огледа се нарочито у томе што човекољубиви Господ свакоме човеку даје Анђела хранитеља, који га крили и чува, који га избавља од зла не спутавајући слободу његову, који се моли Богу за њега и верно га као сапутник прати кроз живот[17]. По учењу светих Отаца, Анђели „служе Богу у делима његовог божанског промисла”[18]. Чувајући људе, Анђели припомажу њихово успевање у добру, вери и побожности, и подржавају их на путу спасења[19]. Хранителiе спасенiя благочестивыхъ Ангели”[20]. „Велико је достојанство људских душа, јер свака од њих од самога рођења има одређеног Анђела хранитеља”[21]. Нарочито и преимућствено то важи о хришћанима, јер су им у њиховом подвигу спасења Анђели хранитељи неопходни као помоћници, наставници, молитвеници и заступници пред Богом[22].
  2. Као промислитељ Бог промишља о народима и царствима, упућујући удес њихов својим циљевима. Као Цар све земље, Он царује над народима, влада над царствима, дајући их коме хоће[23]; Њиме цареви царују и владари постављају правду[24]; срце царева је у Његовој руци, Он их поставља, Он и свргава[25]. Сагласно моралном стању народа и својим божанским циљевима Бог им или изобилно даје земаљска блага[26] и тих и миран живот[27], или глад, поморе, земљотресе[28], ропство и остале невоље[29]. По његовој се вољи једна царства дижу а друга падају[30]. „Бог сам раздаје земаљска царства и добрима и рђавима, и раздаје их не без намере, не случајно, него саобразно току дела и времена, који је за нас сакривен и за Њега потпуно известан”[31]. Особито Божје промишљање о народима огледа се у томе што Бог народима, као посебним целинама, даје Анђеле хранитеље: свето Откривење нам показује како се Анђео јеврејског народа и Анђео персиског народа моле Богу сваки за свој народ[32]. Као хранитељи народа они се брину о њима, о постизању циљева које је Бог народима поставио, одвраћају народе од зла, упућују их добру, заузимајући се молитвено за њих пред Богом и внушавајући на разне начине оно што служи на добро народима[33]. О Анђелима хранитељима читавих народа Оци Цркве уче да „они чувају покрајине земаљске и управљају народима и земљама како их је одредио Творац”[34].
  3. Богоотркивена је истина да и помесне Цркве имају своје Анђеле хранитеље који их руководе у њиховој богочовечанској делатности у свету[35]. „Ја сам уверен, изјављује свети Григорије Богослов, да нарочити Анђео штити (προστατέΐν) сваку Цркву, како ме томе учи Јован у Апокалипсису”[36]. На такву делатност светих Анђела указује Црква у своме молитвеном богословљу: Велия Ангелъ твоихъ сила, Христе; безтелесни бо суще Мiръ протичутъ, сахраняюще Церкви силою, яже отъ Тебе, Владыко, и Тебе молятся о вселенней”[37].
  4. У суштини својој начин промишљања Божјег о свету је недостижан уму људском као и начин стварања света, али по облику дејствовања промисао Божји о људима изводи се, у главноме, на два начина: природни и натприродни. Природни начин промишљања Божјег о свету састоји се у томе, што се све твари у васељени крећу, бивају и јесу по природним законима, које је Бог у почетку установио, само под промислитељским надзором Божјим; ту Бог помаже људе упућује их остварењу циља њиховог живота помоћу природних средстава, тј. помоћу сила и закона који се налазе у самој природи човековој или у природи око човека и помоћу природног тока ствари и догађаја у свету.[38] Натприродни начин Божјег промишљања о свету састоји се у томе што Господ ради нашег оздрављења и спасења употребљава натприродна средства: чудеса (τέρατα)[39], знамења (σημεία)[40], силе (δυνάμεις)[41], помоћу којих „побеждается естества чинъ”[42]. Целокупно Откривење Старог и Новог Завета најбоља је илустрација натприродног промишљања Божјег о свету, а нарочито Богочовечански домострој спасења, извршен чудесном личношћу Господа Исуса Христа.
  5. Промишљање Божје о свету, као и стварање света, није дело само једнога Лица Пресвете Тројице, већ сва Три Лица. Отац промишља кроз Сина у Духу Светоме; Њихово је промислитељско дејство нераздељиво и заједничко[43]. Тројично Божанство у својој једносушној и нераздељивој природи промишља о спасењу људи и шиље Спаситеља у лицу Једнородног Сина који извршује спасење у Духу Светом[44].
  6. Ова богооткривена истина је саставни део једне, свете, недељиве богочовечанске истине Цркве Христове која просијава кроз свете Оце. Свети Атанасије Велики пише: „Отац све чини кроз Сина у Духу Светом, и на тај начин чува јединство Свете Тројице, а у Цркви се проповеда Један Бог”[45]. Свети Василије Велики богословствује: „Дух Свети је у сваком дејству сједињен и нераздвојан са Оцем и Сином”[46].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] De incarnat. Domini; ср. св. Теофил. Ad Autolic, II, 26.

[2] Orat. 38, 12; t. 36, col. 324 D.

[3] 1 Тм. 6, 17.

[4] 1 Петр. 5, 7; Мт. 6, 32-33; Лк. 12, 30-31; Прем. Сол. 12, 13; Лк. 12, 7.

[5] Пс. 120, 2; 123, 8.

[6] Прич. Сол. 21,2.

[7] Прич. Сол. 16, 2.

[8] Пс. 126, 1.

[9] Јов. 12, 10; Пс. 38, 56; Д. А. 17, 25.

[10] Пс. 21, 20-22; 138, 15; 70, 6; Јов. 10, 11.

[11] Ис. 49, 15; Мт. 7, 11; Лк. 15, 20; ср. св. Ј. Златоуст. Ad Stagyr. 1, 5.

[12] 1 Цар. 2, 67; 5 Mojc. 32, 39; Прем. Сол. 16, 12-13; Сирах. 11, 21.

[13] Мт. 5, 45.

[14] Рм. 8, 28; 2 Петр. 2, 9; 1 Кор. 10, 13; Пс. 33, 16; 32, 18; Јов. 36. 7. 10; Пс.102, 13, 17. 18; 90, 116.

[15] Пс. 5, 12.

[16] св. Ј. Златоуст, In Matth. hom. 28, 3.

[17] Мт. 18, 10; Пс. 33, 8; 90, 10. 11; Д. А. 12, 15, Јевр. 1, 14; 1 Мојс. 48,16; 24, 7.

[18] Блаж. Теодорит, Haeretic. fabular. compendium, lib. V, с. 7; ср. св. J. Дамаскин, De fid. II, 3.

[19] Јевр. 1, 14; Зах. 2, 3; 4 Цар. 1, 3. 1517; Суд. 2, 16.

[20] Канонъ св. бесплотнымъ Ангеломъ, песнь д, въ понедельникъ утра, Гласъ г. Октоихъ.

[21] Блаж. Јероним, In Matth. с. 18; ср. блаж. Аврустин, De civit. Dei, XX,14; блаж. Теодорит, In Genes. quaest. 3; св. Касијан, Collat. VIII, 17.

[22] Ориген, In Num. hom. 20, 3; св. Василије Велики, In Psalm. 48, n. 15; Св.J. Златоуст, In Coloss. hom. 3, 4; In Matth. hom. 59, 4; In Act. Apost. hom. 26, 3;св. Амвросије, Exposit. in psalm. 118.

[23] Пс. 46, 3. 7. 8; Малах. 1, 14; Дан. 4, 22. 29.

[24] Прич. Сол. 8, 15.

[25] Дан. 2, 21; 4, 14; Прич. Сол. 21, 1; Сирах. 10, 4; Јерем. 27, 56.

[26] Ис. 1, 19.

[27] 1 Тм. 2, 2; Јерем.. 29, 7.

[28] Мт. 24, 7.

[29] Дан. 3, 38.

[30] Дан. 2, 37-44.

[31] Блаж. Августин, De civit. Dei, IV. 33; ср. св. Иринеј, Contra haer. V, 24, 3.

[32] Дан. 10, 1-21.

[33] Дан, 11, 1-45; 1 Mojc. 41, 1-28.

[34] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 А; ср. св. Василије Велики,Advers. Eunom. III 1; св. Григорије Богослов, Carm. dogmat. 6; блаж. Августин,Enarr. in psalm. 88, 3; блаж. Теодорит, In Genes. quaest. 3; Daniel. X, 13; св. Касијан, Collat. VIII, 17.

[35] Апок. 1, 20.

[36] Orat. 42, 9; t. 36, col. 469 А; ср. Ориген, In Numer. hom. 11, 5; 20. 3; св.Василије Велики, Epist. 238.

[37] Стихира на Господи воззвахъ; въ неделю вечера, Гласъ f, Октоихъ.

[38] Д. А. 14, 17; Мт. 5, 45; Рм. 1,19-20; 2, 15; 13, 36; 1 Кор. 11, 31-32; 2 Петр. 2, 6; 1 Цар. 19, 11; Пс. 118, 90-91; 64, 10; 1-48, 56; Прем. Сол. 11 17; 12, 27.

[39] Мт. 24, 24; Мк. 13, 22; Д. А. 2, 19. 22. 43; 4, 30; 5, 12; 6, 8; 7, 36; 14, 3; 15,12; Рм. 15, 19; 2 Кор. 12, 12; Јевр. 2, 4.

[40] Мт. 16, 4; 24, 24. 30; Мк. 13, 22, 16, 17. 20; Лк. 21, 11. 25; Јн. 2, 23; 4, 54;6, 2; 7, 31, 9, 16; 10, 41; 11, 47; 12, 37; 20, 30; Д. А. 2, 19. 22. 43; 4, 30; 5, 12; 8, 6;14, 3; Рм. 15, 19; 2 Кор. 12, 12; Јевр. 2, 4.

[41] Мт. 7, 22; 11, 20. 21. 23; 13, 58; Мк. 6, 2; 9, 39; Лк. 10, 13; 19, 37; Д. А. 2,22; 8, 13; 19, 11; 2 Кор. 12, 12.

[42] Акатiстъ Пресвятей Богородице.

[43] Јн. 5, 17; Мт. 12, 28; 28, 19.

[44] Еф. 1, 3-14; Јн. 3, 16; Мт. 28, 19-20; Јевр. 1, 13; 1 Кор. 12, 4-10; Рм.14, 17; Кол. 1, 17.

[45] Ad Serap. Epist. I, 28; t. 25. col. 596 А; ср. Ad Serap. Epist. III, 5; De Trinit. et. Spir. Sancto, 12 и 14; Ad Serap. Epist. I, 20 и 30; Contra arian. Orat, 3. 25; Contra gent. 41.

[46] De Spir. Sancto, с 16; ср. блаж. Августин, De vera relig. с. VII, 13.

 

4 Comments

  1. Moja cerkica od 5godina je sanjala malu zelenu,debelu zmiju kako ju je liznula po nogici,a majku joj ujela za jezik,pa samo onda ja i ona tukli tu zmiju,ugnjecili i ona je pobegla.inace taj dan je moja supruga otisla u bolnicu da uradi kiretazu,jer je imala spontani pobacaj.nisam sujetan,al cisto pitam kakav li je znak tome,..

  2. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

  3. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  4. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.