НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том I
Догматика Православне Цркве – Том I

Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

44. Божје промишљање о човеку после пада

 

  1. По великом човекољубљу свом Бог није престао да промишља о човеку ни после његовог пада. Шта више, и у самој казни за грех: смрти, огледа се Божје промишљање о палом човеку, јер се смрћу пресеца човеково бесконачно грешење и распростирање зла и непрекидно живљење у мучним, тешким и проклетим условима живота, које је створио грехопад. „Смрћу Законодавац зауставља распростирање греха, вели свети Кирил Александријски, и у самој казни пројављује човекољубље. Пошто је Он, дајући заповест, са преступавшем заповести сјединио смрт, и пошто је преступник потпао под ову казну, то Он и удешава тако да сама казна служи на спасење. Јер смрт разорава ову животну природу нашу, и на тај начин, с једне стране зауставља дејства зла, а с друге — избавља човека од болести, ослобађа га напора и труда, пресеца његове невоље и бриге, и чини крај страдањима телесним. Ето каквим је човекољубљем Судија разблажио саму казну“[1]. Сама казна на смрт прелази у човекољубље, вели свети Григорије Богослов, јер је смрт пресецање грешења (το διακοπήνοα την άμαρτίαν), да зло не би постало бесмртно (ίνα μή άθάνατον ητό κακόν).[2] Божје промишљање о палим људима огледа се у томе што им Бог даје све што је потребно за одржање живота,[3] што се брине о свима и свакоме,[4] што шиље помоћ,[5] упућује срца,[6] укрепљује душе,[7] сарађује трудбеницима,[8] човекољубиво одређује границе животу и раду свакога човека,[9] брижно прати живот свакога човека од утробе материне до гроба,[10] стара се о сваком човеку са више љубави него мајка,[11] располаже свима догађајима у животу људском,[12] чини добра свима људима без разлике,[13] нарочито помаже праведнике,[14] заклања их штитом милости своје.[15] „Јасно је, дакле, да нема ни једнога човека о коме Бог не промишља. А ако се Бог и не стара о свима на исти начин, и то је велики знак Његовог промисла, јер Он пројављује промисао свој према користи свакога“[16].
    Божје промишљање о палим људима огледа се нарочито у томе што човекољубиви Господ свакоме човеку даје Анђела хранитеља, који га крили и чува, који га избавља од зла не спутавајући слободу његову, који се моли Богу за њега и верно га као сапутник прати кроз живот[17]. По учењу светих Отаца, Анђели „служе Богу у делима његовог божанског промисла“[18]. Чувајући људе, Анђели припомажу њихово успевање у добру, вери и побожности, и подржавају их на путу спасења[19]. Хранителiе спасенiя благочестивыхъ Ангели“[20]. „Велико је достојанство људских душа, јер свака од њих од самога рођења има одређеног Анђела хранитеља“[21]. Нарочито и преимућствено то важи о хришћанима, јер су им у њиховом подвигу спасења Анђели хранитељи неопходни као помоћници, наставници, молитвеници и заступници пред Богом[22].
  2. Као промислитељ Бог промишља о народима и царствима, упућујући удес њихов својим циљевима. Као Цар све земље, Он царује над народима, влада над царствима, дајући их коме хоће[23]; Њиме цареви царују и владари постављају правду[24]; срце царева је у Његовој руци, Он их поставља, Он и свргава[25]. Сагласно моралном стању народа и својим божанским циљевима Бог им или изобилно даје земаљска блага[26] и тих и миран живот[27], или глад, поморе, земљотресе[28], ропство и остале невоље[29]. По његовој се вољи једна царства дижу а друга падају[30]. „Бог сам раздаје земаљска царства и добрима и рђавима, и раздаје их не без намере, не случајно, него саобразно току дела и времена, који је за нас сакривен и за Њега потпуно известан“[31]. Особито Божје промишљање о народима огледа се у томе што Бог народима, као посебним целинама, даје Анђеле хранитеље: свето Откривење нам показује како се Анђео јеврејског народа и Анђео персиског народа моле Богу сваки за свој народ[32]. Као хранитељи народа они се брину о њима, о постизању циљева које је Бог народима поставио, одвраћају народе од зла, упућују их добру, заузимајући се молитвено за њих пред Богом и внушавајући на разне начине оно што служи на добро народима[33]. О Анђелима хранитељима читавих народа Оци Цркве уче да „они чувају покрајине земаљске и управљају народима и земљама како их је одредио Творац“[34].
  3. Богоотркивена је истина да и помесне Цркве имају своје Анђеле хранитеље који их руководе у њиховој богочовечанској делатности у свету[35]. „Ја сам уверен, изјављује свети Григорије Богослов, да нарочити Анђео штити (προστατέΐν) сваку Цркву, како ме томе учи Јован у Апокалипсису“[36]. На такву делатност светих Анђела указује Црква у своме молитвеном богословљу: Велия Ангелъ твоихъ сила, Христе; безтелесни бо суще Мiръ протичутъ, сахраняюще Церкви силою, яже отъ Тебе, Владыко, и Тебе молятся о вселенней“[37].
  4. У суштини својој начин промишљања Божјег о свету је недостижан уму људском као и начин стварања света, али по облику дејствовања промисао Божји о људима изводи се, у главноме, на два начина: природни и натприродни. Природни начин промишљања Божјег о свету састоји се у томе, што се све твари у васељени крећу, бивају и јесу по природним законима, које је Бог у почетку установио, само под промислитељским надзором Божјим; ту Бог помаже људе упућује их остварењу циља њиховог живота помоћу природних средстава, тј. помоћу сила и закона који се налазе у самој природи човековој или у природи око човека и помоћу природног тока ствари и догађаја у свету.[38] Натприродни начин Божјег промишљања о свету састоји се у томе што Господ ради нашег оздрављења и спасења употребљава натприродна средства: чудеса (τέρατα)[39], знамења (σημεία)[40], силе (δυνάμεις)[41], помоћу којих „побеждается естества чинъ“[42]. Целокупно Откривење Старог и Новог Завета најбоља је илустрација натприродног промишљања Божјег о свету, а нарочито Богочовечански домострој спасења, извршен чудесном личношћу Господа Исуса Христа.
  5. Промишљање Божје о свету, као и стварање света, није дело само једнога Лица Пресвете Тројице, већ сва Три Лица. Отац промишља кроз Сина у Духу Светоме; Њихово је промислитељско дејство нераздељиво и заједничко[43]. Тројично Божанство у својој једносушној и нераздељивој природи промишља о спасењу људи и шиље Спаситеља у лицу Једнородног Сина који извршује спасење у Духу Светом[44].
  6. Ова богооткривена истина је саставни део једне, свете, недељиве богочовечанске истине Цркве Христове која просијава кроз свете Оце. Свети Атанасије Велики пише: „Отац све чини кроз Сина у Духу Светом, и на тај начин чува јединство Свете Тројице, а у Цркви се проповеда Један Бог“[45]. Свети Василије Велики богословствује: „Дух Свети је у сваком дејству сједињен и нераздвојан са Оцем и Сином“[46].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] De incarnat. Domini; ср. св. Теофил. Ad Autolic, II, 26.

[2] Orat. 38, 12; t. 36, col. 324 D.

[3] 1 Тм. 6, 17.

[4] 1 Петр. 5, 7; Мт. 6, 32-33; Лк. 12, 30-31; Прем. Сол. 12, 13; Лк. 12, 7.

[5] Пс. 120, 2; 123, 8.

[6] Прич. Сол. 21,2.

[7] Прич. Сол. 16, 2.

[8] Пс. 126, 1.

[9] Јов. 12, 10; Пс. 38, 56; Д. А. 17, 25.

[10] Пс. 21, 20-22; 138, 15; 70, 6; Јов. 10, 11.

[11] Ис. 49, 15; Мт. 7, 11; Лк. 15, 20; ср. св. Ј. Златоуст. Ad Stagyr. 1, 5.

[12] 1 Цар. 2, 67; 5 Mojc. 32, 39; Прем. Сол. 16, 12-13; Сирах. 11, 21.

[13] Мт. 5, 45.

[14] Рм. 8, 28; 2 Петр. 2, 9; 1 Кор. 10, 13; Пс. 33, 16; 32, 18; Јов. 36. 7. 10; Пс.102, 13, 17. 18; 90, 116.

[15] Пс. 5, 12.

[16] св. Ј. Златоуст, In Matth. hom. 28, 3.

[17] Мт. 18, 10; Пс. 33, 8; 90, 10. 11; Д. А. 12, 15, Јевр. 1, 14; 1 Мојс. 48,16; 24, 7.

[18] Блаж. Теодорит, Haeretic. fabular. compendium, lib. V, с. 7; ср. св. J. Дамаскин, De fid. II, 3.

[19] Јевр. 1, 14; Зах. 2, 3; 4 Цар. 1, 3. 1517; Суд. 2, 16.

[20] Канонъ св. бесплотнымъ Ангеломъ, песнь д, въ понедельникъ утра, Гласъ г. Октоихъ.

[21] Блаж. Јероним, In Matth. с. 18; ср. блаж. Аврустин, De civit. Dei, XX,14; блаж. Теодорит, In Genes. quaest. 3; св. Касијан, Collat. VIII, 17.

[22] Ориген, In Num. hom. 20, 3; св. Василије Велики, In Psalm. 48, n. 15; Св.J. Златоуст, In Coloss. hom. 3, 4; In Matth. hom. 59, 4; In Act. Apost. hom. 26, 3;св. Амвросије, Exposit. in psalm. 118.

[23] Пс. 46, 3. 7. 8; Малах. 1, 14; Дан. 4, 22. 29.

[24] Прич. Сол. 8, 15.

[25] Дан. 2, 21; 4, 14; Прич. Сол. 21, 1; Сирах. 10, 4; Јерем. 27, 56.

[26] Ис. 1, 19.

[27] 1 Тм. 2, 2; Јерем.. 29, 7.

[28] Мт. 24, 7.

[29] Дан. 3, 38.

[30] Дан. 2, 37-44.

[31] Блаж. Августин, De civit. Dei, IV. 33; ср. св. Иринеј, Contra haer. V, 24, 3.

[32] Дан. 10, 1-21.

[33] Дан, 11, 1-45; 1 Mojc. 41, 1-28.

[34] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 А; ср. св. Василије Велики,Advers. Eunom. III 1; св. Григорије Богослов, Carm. dogmat. 6; блаж. Августин,Enarr. in psalm. 88, 3; блаж. Теодорит, In Genes. quaest. 3; Daniel. X, 13; св. Касијан, Collat. VIII, 17.

[35] Апок. 1, 20.

[36] Orat. 42, 9; t. 36, col. 469 А; ср. Ориген, In Numer. hom. 11, 5; 20. 3; св.Василије Велики, Epist. 238.

[37] Стихира на Господи воззвахъ; въ неделю вечера, Гласъ f, Октоихъ.

[38] Д. А. 14, 17; Мт. 5, 45; Рм. 1,19-20; 2, 15; 13, 36; 1 Кор. 11, 31-32; 2 Петр. 2, 6; 1 Цар. 19, 11; Пс. 118, 90-91; 64, 10; 1-48, 56; Прем. Сол. 11 17; 12, 27.

[39] Мт. 24, 24; Мк. 13, 22; Д. А. 2, 19. 22. 43; 4, 30; 5, 12; 6, 8; 7, 36; 14, 3; 15,12; Рм. 15, 19; 2 Кор. 12, 12; Јевр. 2, 4.

[40] Мт. 16, 4; 24, 24. 30; Мк. 13, 22, 16, 17. 20; Лк. 21, 11. 25; Јн. 2, 23; 4, 54;6, 2; 7, 31, 9, 16; 10, 41; 11, 47; 12, 37; 20, 30; Д. А. 2, 19. 22. 43; 4, 30; 5, 12; 8, 6;14, 3; Рм. 15, 19; 2 Кор. 12, 12; Јевр. 2, 4.

[41] Мт. 7, 22; 11, 20. 21. 23; 13, 58; Мк. 6, 2; 9, 39; Лк. 10, 13; 19, 37; Д. А. 2,22; 8, 13; 19, 11; 2 Кор. 12, 12.

[42] Акатiстъ Пресвятей Богородице.

[43] Јн. 5, 17; Мт. 12, 28; 28, 19.

[44] Еф. 1, 3-14; Јн. 3, 16; Мт. 28, 19-20; Јевр. 1, 13; 1 Кор. 12, 4-10; Рм.14, 17; Кол. 1, 17.

[45] Ad Serap. Epist. I, 28; t. 25. col. 596 А; ср. Ad Serap. Epist. III, 5; De Trinit. et. Spir. Sancto, 12 и 14; Ad Serap. Epist. I, 20 и 30; Contra arian. Orat, 3. 25; Contra gent. 41.

[46] De Spir. Sancto, с 16; ср. блаж. Августин, De vera relig. с. VII, 13.

 

3 коментар(а)

  1. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

  2. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  3. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *