Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ПРВИ
Однос Бога према твари – Бог као Творац света

36. Првородни грех, његови узроци и последице

 

Наши прародитељи нису остали у стању првобитне праведности, безгрешности, светости и блаженства, него су преступивши заповест Божју, отпали од Бога, светлости, живота, и пали у грех, таму, смрт. Безгрешна Ева је допустила да буде обманута од лукавомудре змије. Обмана је изведена уметнички, заслађена привидном наивношћу. Полазећи од питања које тобож изражава сумњу у постојање Божје заповести, змија отворено клевета Бога, приписује Му завист, тврдећи, насупрот Њему, да ће једење забрањенога рода учинити људе безгрешним и свезнајућим, и да ће они бити као богови. Саблажњиви предлог змијин изазива у Евиној души врење гордошћу, које брзо прелази у богоборачко расположение, коме се Ева радознало подаје и хотимично преступа заповест Божју. Жена са своје стране наводи мужа да јој следује, и он драговољно једе од забрањеног рода. Свето Откривење овако описује тај догађај: Змија беше мудрија од свега звериња земаљског које створи Господ Бог. И рече змија жени: је ли истина да је Бог казао да не једете од сваког дрвета у рају? А жена рече змији: ми једемо са дрвета у рају; само рода са онога дрвета усред раја, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. Α змија рече жени: нећете ви смрћу умрети; него зна Бог да ће вам се, у онај дан кад окусите с њега, отворити очи и бићете као богови (ώς θεοί), знајући добро и зло. И виде жена да је род на дрвету добар за јело, и да га је милина гледати, и да је красно ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу своме, те и он окуси.[1]

Овај библиски опис јасно показује да је змија први, главни, творачки узрок пада наших прародитеља, и, на тај начин, проналазач, зачетник, творац греха и зла у свету видљивом. Али, не змија сама по себи, јер је и она као створење доброга Творца морала бити добра,[2] већ она као оруђе ђавола који се скрива у њој и из ње говори, клевета Бога, наговара Еву на зло. А да се у змији скривао ђаво, лако се и јасно види из других места Светога Писма. У њему се вели: И збачена би аждаја велика, змија стара, која се зове ђаво и сатана, који вара сву васељену[3]; ђаво је човекоубица од почетка[4]; завишћу ђавола смрт уђе у свет[5]; змија превари Еву лукавством својим[6]; од жене је почетак греха, и због ње умиремо сви.[7] Порекло зла и греха је у ђаволу; отуда сваки грех људски, не само први, у суштини својој води порекло од ђавола као творца свих зала; између грешника и ђавола постоји неко тајанствено генетичко сродство, због чега богонадахнути Апостол вели: Који твори грех од ђавола је (έκ τοϋ διβόλου εστίν), јер ђаво греши од почетка (ότι απ’ αρχής ό διάβολος άμαρτάνει)[8].

Овом истином Светога Писма о пореклу и узроку греха и зла у свету прожета је душа Светога Предања. Као што је завист ђавола према Богу била узрок његовом паду на небу, тако је завист његова према човеку, као боголиком саздању Божјем, била повод пагубном паду првих људи. „Треба сматрати, вели свети Златоуст, да речи змије припадају ђаволу, кога је на ту превару побудила његова завист, а овом се животињом он користио као згодним оруђем, да би, прикривши мамцем своју превару, обмануо најпре жену, а потом помоћу ње и првозданога“[9]. Ђаво је завишћу отпао од Бога, пише свети Иринеј, и пошто је он пали анђео, то он и може чинити само то што је чинио у почетку: обмањивати и заводити ум човеков на преступање заповести Божјих, и постелено помрачавати срце његово[10]. Завист ђаволова, вели свети Григорије Ниски, и из ње рођена наклоност ка пороку, постала је пут у свако потоње зло. Јер кад је он, отпавши од добра, породио у себи завист, и први пут створио у себи наклоност ка злу, он je, — слично камену који се одвалио од врха планине и својом сопственом тежином котрља наниже, — покидавши своје првобитне природне везе са добром и гравитирајући свом својом тежином ка пороку, својевољно вучен као неким бременом, дошао до крајње границе порочности; и пошто је он ону разумну силу, коју је од Творца добио за сарадњу у добру, учинио својим оруђем за проналажење злобних планова, то он лукаво, са обманом, приступа човеку и наговара га да сам себи својим сопственим рукама нанесе смрт и постане самоубица[11]. Нема сумње, ђаво је творац греха, а змија је била само оруђе његово: Сатана же льстивый сосудъ змiя употребивъ, снедiю прелести[12].

Други узрок, или боље саузрок пада наших прародитеља била је њихова слободна воља. То се види из библијског описа. Иако је пала по превари Сатане, Ева није пала што је морала пасти, него што је хтела; њој је предложен, а не наметнут, прекршај заповести Божје. Она је поступила по предлогу Сатане тек пошто је претходно свесно и драговољно свом душом својом усвојила његов предлог, јер она и душом и телом учествује у томе: разгледа род на дрвету, види да је добар за јело, да је милина гледати га, да је красно ради знања, размишља о њему, па тек онда доноси одлуку да узабере с њега и једе. Како је поступила Ева, тако је поступио и Адам. Као што је змија наговарала Еву да окуси од забрањенога рода, а није је приморавала јер није могла, тако је и Ева урадила с Адамом. Он је могао да не прими род који му је Ева понудила, али он то није учинио већ је драговољно преступно заповест Божју.[13] Завишћу ђавола и обманом жене човек је заборавио дату му заповест, окусио горки род и био побеђен грехом.[14] Зло се зачело у змијиђаволу; искушењем змијиним побеђена је била жена; затим је женом побеђен муж, те је на тај начин зло добило своје биће кроз тројицу[15]. И човек и жена учествовали су у своме паду својом пуном слободом, јер ван слободне воље нема греха, нема зла.[16] Да први људи нису пали драговољно, нико их не би могао приморати да падну,[17] јер ђаво само побуђује на грех а не принуђује, пошто нема моћи за то.[18]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Мојс. 3, 16.

[2] ср. 1 Мојс. 1, 31.

[3] Апок. 12, 9; ср. 20, 2.

[4] Јн. 8, 44.

[5] Прем. Сол. 2, 24.

[6] 2 Кор. 11,3.

[7] Сирах. 25, 27; ср. 1 Тм. 2, 14.

[8] 1 Јн. 3, 8.

[9] In qenes. hom. 16, 2; ср. ib. 16, 1; hom, 17, 5; 17, 6; 17, 7. блаж. Августин,De qenes. ad litt. XI, 34; De civit. Dei, XIV, 11, 2; св. Ј. Дамаскин, De fid. II, 10.

[10] Contra haer. V, 24, 4 и 3; ср. св. Јустин, Dialog cum. Tryph. с. 103; св.Амвросије, De paradis. с. I, 9.

[11] Orat. catech, с. 6.

[12] Стих, на Господи воззвахь, Неделя сыропустная.

[13] 1 Mojc. 3, 6. 17.

[14] Св. Григорије Богослов, Orat. 45. 8; t. 36, col. 633 А; ср. св. J. Златоуст,In Genes. hom. 17, 4.

[15] Св. Григорије Ниски, In Christi resurrect. Orat. 1.

[16] Он, Orat. catech, с 7; ср. св. J. Златоуст, In Genes. hom. 17, 5.

[17] Св.Јован Златоуст, Ad Stagyrium, 1, 5.

[18] Св.Макарије Велики, De custodia cordis, 12; cp. De libert. mentis. 3.

4 коментар(а)

  1. Moja cerkica od 5godina je sanjala malu zelenu,debelu zmiju kako ju je liznula po nogici,a majku joj ujela za jezik,pa samo onda ja i ona tukli tu zmiju,ugnjecili i ona je pobegla.inace taj dan je moja supruga otisla u bolnicu da uradi kiretazu,jer je imala spontani pobacaj.nisam sujetan,al cisto pitam kakav li je znak tome,..

  2. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

  3. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  4. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *