Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

47. Превечни савет Божји о спасењу људи

 

Промишљање Божје о човеку почиње превечном мишљу Божјом о стварању човека, због чега је оно разливено по неиспитаним дубинама мудрости Божје. Биће човеково је такво да ни у једном стању свога постојања не може опстати и остати у категорији човечности без промисла Божјег. Нарочито се промисао Божји појачава и разноврсно испољава када је у питању пали човек, пало човечанство. Предвиђајући још пре стварања човека да ће овај по слободном дејству воље своје пасти у грех и залутати у беспућа и поноре зла, Бог је, побуђен човекољубљем, решио да палог човека спасе у своје време. Тога ради решило је Тројично Божанство да се паломе човеку пружи средство спасења оваплоћењем Јединородног Сина Божјег; ово спасење пали човек имао би да усвоји драговољно подвигом живе делотворне вере у оваплоћеног Сина Божјег. Ова превечна и неизказано тајанствена одлука Свете Тројице о спасењу рода људског и предодређењу средства за то спасење, назива се у Светом Писму: саветом и предзнањем Божјим (βουλή και πρόγνωσις του Θεού)[1], тајном воље Божје (το μυστηριον τοΰ θελήματος)[2], тајном, сакривеном од векова и од нараштаја (το μυστηριον το άποκεκρυμμένον άπό των αιώνων και άπό των γενεών)[3], тајном, сакривеном у Богу и од самих Анђела на небу[4], тајном спасења, предодређеном од Бога (ην προώρισεν ό Θεός) пре векова (προ τών αιώνων) на славу нашу[5].

О овом превечном савету Божјем и одлуци Божјој о спасењу палог човека оваплоћеним Сином Божјим сведочи сам оваплоћени Син. Он објављује о себи да је од Оца послат у свет да изврши вољу Његову и да сврши дело Његово (το έργον αυτού)[6], да је добио заповест од Оца да душу своју положи за спасење људи[7]. Новозаветна благовест о спасењу људи, оличена и остварена Богочовеком Господом Исусом, у ствари је испуњење одлуке Божје у превечном савету[8]. Још пре постања света (προ καταβολής κόσμου) Господ Исус је одређен да скупоценом крвљу својом искупи људе препорађајући их Духом Светим кроз веру у Тројично Божанство[9]. Пре вечних времена (προ χρόνων αιωνίων) у превечном Савету Божјем одређено је да се људи спасу посинаштвом Богу кроз Исуса Христа у светињи Духа и вери истине, и то благодаћу која је дата у Њему на драговољно усвајање од стране људи[10].

На превечну одлуку о оваквом домостроју спасења Триипостасни Господ био је побуђен једино неисказаном љубављу према свом саздању. То потврђује васцели живот и подвиг Спаситељев на земљи. Сав домострој спасења људи: од превечног Савета па кроз старозаветно Откривење, од старозаветног кроз новозаветно: оваплоћење Спасове, Његов живот, учење, страдање, распеће, смрт, васкрсење, вазнесење, благодатни живот богочовечанског тела Христовог — Цркве све до Страшнога суда, — показује непобитно да је дело спасења људи дело потпуно слободне, неизнуђене љубави Божје према роду људском. У припреми рода људског за спасење и у самој појави оваплоћеног Господа Исуса Христа показало се у пуноћи својој „човекољубље Спаситеља нашега Бога (ή φιλανθρωπία τοΰ σωτήρος ημών Θεού)“[11]. О томе говоре речи самога Спаситеља Христа: Тако бо возлюби (ήγάπησεν) Богь мiръ, яко и Сына своего единороднаго далъ есть, да всякъ веруяй въ онь не погибнетъ, но иматъ животъ вечный)[12]. Живећи љубављу као суштином свога бића[13], Бог показа љубав своју к нама тиме што Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ[14]. Α оваплоћени Син показује своје бескрајно човекољубље тиме што душу своју полаже да је опет узме; нико је не узима од Њега, него је сам од себе полаже[15]. Са премноге љубави своје према људима Бог их Господом Христом оживљава из греховне осмрћености, васкрсава их са Њим на нови живот у Духу Светом, преображава их у Њему чудном благодаћу својом[16]. Једном речју, сав домострој спасења људи кроз Сина Божјег као на јединој побуди Божјој заспасење људи.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Д. А. 2, 23.

[2] Еф. 1, 9.

[3] Кол. 1, 26; ср. Рм. 16, 25; 1 Петр. 1, 20.35

[4] Еф. 3, 9-10.

[5] 1 Кор. 2, 7.

[6] Јн. 4, 34.

[7] Јн. 10, 17-18; 14, 31.

[8] Лк. 22, 22; Д. А. 2, 23; 3, 18; 4, 28.

[9] 1 Петр. 1, 19 – 23.

[10] 2 Тм. 1, 9; Еф. 1, 45; 2 Сол. 2, 11; Тит. 3, 46.

[11] Тит. 3, 4.

[12] Јн. 3, 16; ср. 1 Јн. 4, 8.

[13] Јн. 4, 16. 8.

[14] 1 Јн. 4, 9.

[15] Јн. 10, 1718.

[16] Εφ. 2, 46; Рм. 8, 10-11; 6, 45.

4 коментар(а)

  1. Moja cerkica od 5godina je sanjala malu zelenu,debelu zmiju kako ju je liznula po nogici,a majku joj ujela za jezik,pa samo onda ja i ona tukli tu zmiju,ugnjecili i ona je pobegla.inace taj dan je moja supruga otisla u bolnicu da uradi kiretazu,jer je imala spontani pobacaj.nisam sujetan,al cisto pitam kakav li je znak tome,..

  2. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

  3. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  4. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *