НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том I
Догматика Православне Цркве – Том I

Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

47. Превечни савет Божји о спасењу људи

 

Промишљање Божје о човеку почиње превечном мишљу Божјом о стварању човека, због чега је оно разливено по неиспитаним дубинама мудрости Божје. Биће човеково је такво да ни у једном стању свога постојања не може опстати и остати у категорији човечности без промисла Божјег. Нарочито се промисао Божји појачава и разноврсно испољава када је у питању пали човек, пало човечанство. Предвиђајући још пре стварања човека да ће овај по слободном дејству воље своје пасти у грех и залутати у беспућа и поноре зла, Бог је, побуђен човекољубљем, решио да палог човека спасе у своје време. Тога ради решило је Тројично Божанство да се паломе човеку пружи средство спасења оваплоћењем Јединородног Сина Божјег; ово спасење пали човек имао би да усвоји драговољно подвигом живе делотворне вере у оваплоћеног Сина Божјег. Ова превечна и неизказано тајанствена одлука Свете Тројице о спасењу рода људског и предодређењу средства за то спасење, назива се у Светом Писму: саветом и предзнањем Божјим (βουλή και πρόγνωσις του Θεού)[1], тајном воље Божје (το μυστηριον τοΰ θελήματος)[2], тајном, сакривеном од векова и од нараштаја (το μυστηριον το άποκεκρυμμένον άπό των αιώνων και άπό των γενεών)[3], тајном, сакривеном у Богу и од самих Анђела на небу[4], тајном спасења, предодређеном од Бога (ην προώρισεν ό Θεός) пре векова (προ τών αιώνων) на славу нашу[5].

О овом превечном савету Божјем и одлуци Божјој о спасењу палог човека оваплоћеним Сином Божјим сведочи сам оваплоћени Син. Он објављује о себи да је од Оца послат у свет да изврши вољу Његову и да сврши дело Његово (το έργον αυτού)[6], да је добио заповест од Оца да душу своју положи за спасење људи[7]. Новозаветна благовест о спасењу људи, оличена и остварена Богочовеком Господом Исусом, у ствари је испуњење одлуке Божје у превечном савету[8]. Још пре постања света (προ καταβολής κόσμου) Господ Исус је одређен да скупоценом крвљу својом искупи људе препорађајући их Духом Светим кроз веру у Тројично Божанство[9]. Пре вечних времена (προ χρόνων αιωνίων) у превечном Савету Божјем одређено је да се људи спасу посинаштвом Богу кроз Исуса Христа у светињи Духа и вери истине, и то благодаћу која је дата у Њему на драговољно усвајање од стране људи[10].

На превечну одлуку о оваквом домостроју спасења Триипостасни Господ био је побуђен једино неисказаном љубављу према свом саздању. То потврђује васцели живот и подвиг Спаситељев на земљи. Сав домострој спасења људи: од превечног Савета па кроз старозаветно Откривење, од старозаветног кроз новозаветно: оваплоћење Спасове, Његов живот, учење, страдање, распеће, смрт, васкрсење, вазнесење, благодатни живот богочовечанског тела Христовог — Цркве све до Страшнога суда, — показује непобитно да је дело спасења људи дело потпуно слободне, неизнуђене љубави Божје према роду људском. У припреми рода људског за спасење и у самој појави оваплоћеног Господа Исуса Христа показало се у пуноћи својој „човекољубље Спаситеља нашега Бога (ή φιλανθρωπία τοΰ σωτήρος ημών Θεού)“[11]. О томе говоре речи самога Спаситеља Христа: Тако бо возлюби (ήγάπησεν) Богь мiръ, яко и Сына своего единороднаго далъ есть, да всякъ веруяй въ онь не погибнетъ, но иматъ животъ вечный)[12]. Живећи љубављу као суштином свога бића[13], Бог показа љубав своју к нама тиме што Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ[14]. Α оваплоћени Син показује своје бескрајно човекољубље тиме што душу своју полаже да је опет узме; нико је не узима од Њега, него је сам од себе полаже[15]. Са премноге љубави своје према људима Бог их Господом Христом оживљава из греховне осмрћености, васкрсава их са Њим на нови живот у Духу Светом, преображава их у Њему чудном благодаћу својом[16]. Једном речју, сав домострој спасења људи кроз Сина Божјег као на јединој побуди Божјој заспасење људи.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Д. А. 2, 23.

[2] Еф. 1, 9.

[3] Кол. 1, 26; ср. Рм. 16, 25; 1 Петр. 1, 20.35

[4] Еф. 3, 9-10.

[5] 1 Кор. 2, 7.

[6] Јн. 4, 34.

[7] Јн. 10, 17-18; 14, 31.

[8] Лк. 22, 22; Д. А. 2, 23; 3, 18; 4, 28.

[9] 1 Петр. 1, 19 – 23.

[10] 2 Тм. 1, 9; Еф. 1, 45; 2 Сол. 2, 11; Тит. 3, 46.

[11] Тит. 3, 4.

[12] Јн. 3, 16; ср. 1 Јн. 4, 8.

[13] Јн. 4, 16. 8.

[14] 1 Јн. 4, 9.

[15] Јн. 10, 1718.

[16] Εφ. 2, 46; Рм. 8, 10-11; 6, 45.

3 коментар(а)

  1. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

  2. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  3. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *