Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ДРУГИ
Однос Бога према твари – Бог као Промислитељ

50. Припрема изабраног народа Божјег

 

Тајанственим дејством премудрог промисла свог Бог је у душама људи подржавао веру у будућег Спаситеља. Али та је вера под притиском умножених безакоња, нарочито после вавилонске пометње и расејавања народа, све више губила своју јасноћу и јачину, јер су је гушили безбожност, идолопоклонство и безакоње у злу подивљалих људи. Зло је толико било узело маха и освојило народе, да је претило да потпуно уништи веру у истинитога Бога и у обећанога Спаситеља. Да би то онемогућио, Бог је изабрао праведног Авраама и учинио га оцем изабраног народа, у коме се имала очувати вера у правога Бога и у Искупитеља, и у коме се имао јавити сам Спаситељ и Искупитељ света. Изабрани народ Бог је припремао за Спаситеља и спасење помоћу обећања, пророштава месијанских, праобраза, закона и помоћу целокупног религиозног домостроја.

  1. Обећања и пророштва у књигама Мојсејевим. У изабраном народу обећање Божје о Искупитељу и вера у Њега преносили су се с колена на колено и били нарочито подржавани Богом и појачавани кроз изабранике Божје. Самог родоначалника изабраног народа, Авраама, Бог је, ради очувања истинске вере у једнога истинитога Бога, издвојио из свег рода људског, заповедно му да остави свој дом и крај, и даому обећање да ће се „у њему благословити сви народи на земљи”[1]. То исто обећање поновио је Бог Исааку и Јакову[2], што показује да ни Авраам, ни Исаак, ни Јаков, нису те личности у којима ће се непосредно благословити сви народи земаљски, већ њихов необични Потомак — Месија, у коме ће се стварно на све народе излити благослов Божји, и омогућити и пружити свима народима спасење од греха и смрти.[3] То потврђује и сам Спаситељ када вели: Авраамъ отецъ вашъ радъ бы былъ, да бы виделъ день мой: и виде и возрадовася[4]. Да би учврстио и одржао веру у будућег Месију, патријарх Јаков са свог самртничког одра оставља у наслеђе потомцима својим месијанско пророштво, у коме јасније одређује порекло Месије, време његовог доласка и власт над народима коју ће Онкао Спаситељ имати: Не оскудеетъ Князь и вождь отъ чреслъ его, дондеже пршдутъ отложеная ему, и той чаяше языкоъ[5].

Пред смрт пророка Мојсеја Бог преко њега објављује пророштво о великом Пророку — Месији, који ће говорити истину Божју, бити посредник између Бога и људи, и, због непослушности према Њему, људи ће бити одговорни Господу: Пророка возставлю имъ отъ среды братш ихъ, якоже тебе: и вдамъ слово мое во уста Его, и возглаголетъ имъ, якоже заповъдаю ему; и человъкъ той, иже не послушаетъ словесъ Его, елика возглаголетъ Пророкъ оный во имя мое, азъ отмщу отъ него.[6] Да овде није реч о неком обичном пророку већ о Пророку — Месији показује предање древне јудејске цркве које сведочи да: не уста више у Израиљу пророк као Мојсеј, којега Господ позна лицем к лицу.[7] Да се ово пророштво односи на Спаситеља — Месију, има много потврда у Новом Завету.[8]

  1. Месијанска пророштва у Псалмима. Сви су псалми, од првог до последњег, пуни месијанских мисли, очекивања, нада пророштава. Таквима их сматра Православна Црква кроз богоглагољива уста светог Атанасија Великог. Али ми ћемо се задржати само на најглавнијима од њих. Главном творцу богонадахнутих псалмова, пророку Давиду, Бог открива да ће се од колена његовог родити обећани Месија, коме ће Бог бити Отац и Он Богу Син, и чије ће царство бити вечно.[9]

Стога се у Псалмима Давидовим све креће и кружи око будућег Месије као око сунца свих бића и нада. При подробној анализи Псалама могао би се из њих извајати читав лик будућег Месије—Спаситеља.

По надахнутом учењу Псалама обећани Искупитељ биће Помазаник—Месија (Maschiach); против Њега ће устати цареви и народи, али Он је Син Божји, и псалмопевац позива све народе да Га поштују као Сина, и да сву наду положе на Њега као Бога и Господа, да не би, отступајући од Њега, пропали на путевима својим.[10] У своме искупитељском подвигу на земљи Месија пролази кроз страдања као Господ са Господом, и, умирући праведан, очекује васкрсење, а са њим и обиље радости.[11] Страдања Месије за род људски биће велика; Он ће се осећати остављеним од Бога; Њему ће се ругати непријатељи, опколиће га као пси многи, и ругати Му се због његовог уздања у Господа; његове хаљине делиће међу собом, и за доламу бациће коцку; усред таквих страдања Страдалцу ће се кости расути, срце као восак истопити, језик за грло прионути, и у прах смртни бачен бити. Али се Господ неће оглушити о молитву његову и услишаће Га; а Он ће, после тога, испевати хвалу Богу, и Њему ће се поклонити сви незнабошци.[12] Месија—Страдалник принеће Богу жртву за грехе људи, и та ће жртва заменити собом све старозаветне жртве, јер ће се састојати у добровольном приносу тела Месијина, чиме ће се осветити људи који желе освећење и спасење.[13] Помазаник Божји биће кротак и диван, пун кротке правде; десница ће његова чинити чудеса; покориће народе; престо ће његов бити вечан и непоколебљив, јер је Он — Бог, кога Бог помазује уљем радости; његове хаљине миришу смирном, алојем и касијом; име ће његово постати незаборавно, те ће га народи славити вавек века.[14] У односу према Господу сам је Месија — Господ, и под ноге његове Господ ће положити непријатеље његове, јер је Он од вечности рођени Син Божји. Али Месија је не само Господ, него и вечни свештеник, који има вавек приносити жртву за грехе других: Ты иерей во векъ по чину Мелхиседекову.[15]

  1. Месијанска пророштва у Пророка. Уколико је човечанство током времена све више и дубље залазило у историју, и уколико су понорнице греховности биле све размреженије, многобројније и понорније, утолико је Бог све јаче и очигледније подржавао месијанске наде у изабраном народу, откривајући му кроз Пророке све јасније и јасније тајну будућег Месије. Кроз мрачне епохе људских порока и црвене магле страсти, Пророци су пролазили богочежњиво, објављујући дане Месијине и сведочећи да ће спасоносним именом његовим примити опроштење грехова сви који Га верују[16]. И док су душе људске замирале на прашумским беспућима греховности и смртности, Пророци су Духом Светим указивали на вијугаву стазу вере која води и одводи Месији и Спаситељу.[17] Сви су они били трубе Духа Светога које најављују долазак Господа Спаситеља са свима неисказаним дарима његове благодати и свих сила потребних за живот вечни и спасење.

У свештеној чежњи за Месијом пророк Јоиљ је претсказао да ће се у дане Месије — Искупитеља Дух Свети изобилно излити на све који буду веровали у Њега, ида ће се спасти сви који буду призивали име Његово.[18]

У пророчком надахнућу свом пророк Амос је објавио да ће Господ васпоставити палу скинију Давидову, тј. Цркву Божију, саградити је за навек, и она ће овладати свим народима.[19]

У узбудљивој пророчкој визији пророк Осија претсказује да ће доћи велики дан у који ће Господ Бог помиловати и спасти дом Јудин; и намножиће се синови Израиљеви као песак морски који се не може измерити ни избројати, и постаће синови Бога живога. После многих пометњи и лутања синови Израиљеви ће се обратити и затражити Господа Бога свог и Давида цара свог, и побожно ће приступити Господу и благости његовој у последње дане, и Он ће завити ране њихове и исцелити их, и дати им живот и познање Бога. Што је најглавније, Месија ће их избавити од ада и смрти: где пря твоя, смерте? где остенъ твой, аде?[20]

Месијанска пророштва пророка Исаије су све саме богодане визије еванђелски јасне, живе и убедљиве, те га свети Оци, с правом, називају старозаветним еванђелистом. Он је претсказао да ће се Месија родити од Деве и назвати Емануил, што значи: с нама Бог.[21] Он ће се родити као дете, мада је Син Божји; Он је велика совета Ангелъ, чуденъ, советникъ, Богъ крепкiй, Властитель, Књязь мира, Отецъ будущаго века.[22] Он ће бити испуњен Духом Господњим и помазан Господом, да би објавио благе вести народима, завио рањене у срцу, огласио слободу сужњима, тешио тужне, проповедао пријатну годину Господњу.[23] Он ће чинити велика чудеса: отвараће очи слепима, уши глувима; исцељиваће хроме и немуште; красота Божја залиће свет, пустиња ће процветати као ружа, и вечна радост биће на Сиону[24]. Кротки Месија објавиће праведни суд народима; треке „стучене неће преломити; јављаће суд по истини; Господ ће учинити да Он буде завет и светлост народима, да отвори очи слепцима, да изведе сужње из затвора и из тамнице који седе у тами; Он ће водити слепе путем којег нису знали, обратиће пред њима мрак у светлост и што је неравно у равно[25]. Господ ће Месију учинити светлошћу народима, да би се спасение проширило на све народе[26], те ће и они који ходе у тами видети светлост велику, и онима који седе у сени смртној засветлиће видело[27], и сва ће се земља испунити познања Господњега[28]. Месија ће спасавати спасењем вечним, и отворити свети пут по коме неће ићи нечисти, и на светој гори утврдиће се дом Господњи око кога ће се стицати сви народи и коме ће се поклонити свако колено земаљско[29]. Али вечно искупљење за људе Месија ће стећи тиме што ће као Искупитељ принети себе на жртву за греха људске. Он ће бити без славе, презрен и одбачен између људи, као онај кога свак заклања лице, нагрђен болестима и немоћима нашим; биће убројан међу злочинце, људи Га неће сматрати ни за шта, и мислиће да Га Бог бије и мучи. Али Он сам неше учинити греха, нити ће се превара наћи у устима његовим, него ће немоћи наше узети на себе и болести наше понети; биће рањен за грехе наше и мучен за безакоња наша; као овца биће вођен на заклање и безгласан као јагње пред оним који га стриже, да бисмо се ранама његовим исцелили. Он ће драговољно предати душу своју на смрт, и бити сахрањен у богаташа, ма да ће Му одредити гроб са злочинцима. А када душу своју буде принео на жртву за грехе света, Он ће видети дуговечно потомство, оправдаће многе и грехе њихове узеће на себе[30]. Зато што ће душу своју драговољно предати на смрт, добиће удео са великашима и са силнима ће делити добит, те ће тако прослављени Страдалник бити предмет побожног дивљења, поштовања и уздања за народе и за цареве[31]. Али царство Месије — Страдалника биће не земаљско него духовно и благодатно, пуно познања Господњега, правде, истине, мудрости, љубави, мира, светости и светлости, и када ће Месија позвати све народе преко својих Апостола и следбеника[32].

Савременик пророка Исаије пророк Михеј претсказао је да ће се Месија родити у Витлејему јудејскоме, истичући при том вечно рођење Месијино од Бога Оца. Месија ће основати вечити дом Господњи, и учиће све људе путевима Господњим, сакупиће све скрушене, прогнане и унижене, и цароваће вавек века[33].

У време вавилонскога ропства велики начелник изабраног народа, пророк Јеремија, претсказао је кроз плачне визије своје да ће се јавити Месија који ће се звати: Господь (Jehovah) праведенъ нашъ[34]. Он ће основати заветъ новъ, савршенији од пређашњег, и биће написан на срцима људским; у њему ће се опростити греси људима, исви ће познати Господа; и Господ ће им дати путь инъ и сердце ино, и завет нови биће заветъ вечный[35].

У чемерном вавилонском ропству пророк Језекиљ тешио је своје саплеменике радосним претсказањем да ће Господ слугу свога Давида, тј. његовог потомка — Месију учинити јединим Пастирем, и основати заветъ веченъ, у коме ће сви имати једно срце и један нови дух, и ходити по заповестима Господњим и држати и извршавати уредбе Божје[36].

Пророк Данило је видовитом душом својом са великом историском тачношћу претсказао време доласка царства Месијиног, кога он назива Сином човечјим. То је богољубљени пророк учинио у своме пророштву о седминама, које му је открио Божји весник архангел Гаврил[37].

У своме пророчком надахнућу пророк Захарија провидео је у далеку будућност и претсказао царски, и, у исто време, кротки и смирени улазак Спаситељев у Јерусалим, издавање Њега за тридесет сребрника, бежање ученика његових од Њега као бежање оваца од пораженог пастира, и пробадање копљем ребра његовог[38].

Пророк Авакум је проповедао: да ће Искупитељ зацело доћи и неће одоцнити; Његовим доласком земља ће се напунити познања славе Господње као што је море пуно воде, и праведник ће жив бити од вере своје у Њега, и радовати се у Богу спасења Свога[39].

Пророк Агеј, тешећи народ који се при освећењу другог храма јерусалимског с тугом сећао величнаствености првога храма, претсказао је у божанском надахнућу да ће у скорој будућности Господ потрести небеса и земљу, и доћи изабрани из свију народа и напунити храм славе, и слава ће овога храма бити већа него она првога, јер ће се у њему јавити Искупителе и зацарити мир свој[40].

Пророк Малахија је у своме пророчком надахнућу објавио пророштво о Претечи као Анђелу који ће доћи непосредно пред Искупитељем и припремити пут пред Њим који је Господ и Ангелъ завета[41].

  1. Други начини припрема изабраног народа. У промислитељском припремању изабраног народа за будуће искупљење и спасење Искупитељем Бог је употребљавао и праобразе (τύποι), у којима се давало или пророштво, или наговештај, или праслика Искупитеља, његовог дела, његовог царства, и то не у речима него у личностима, догађајима и свештенорадњама Старога Завета. Тако нека историска лица имају праобразни значај у односу према Месији, на пр. Мелхиседек, цар Давид, пророк Јона. Пророк Давид назива Месију свештеником по чину Мелхиседекову[42]; други пак пророци називају Месију Давидом[43]. Сам Спасителе указује на Јонин тродневни боравак у утроби кита као на праобраз свога тродневног боравка у утроби земље[44]. Старозаветне жртве, пасхално јагње, прелаз преко Црвенога мора, мана, вода из камена, бакарна змија, обрезање, све тоима свој праобразни смисао у односу на Месију и Његово царство, по речи светог Апостола: Сля же вся образы (τΰποι) прилучахуся онемъ; писана же быша въ научение наше[45]. Исто тако, сав обредни закон Мојсејев са свима обредима жртвоприношења, чишћеља, кропљења, праобразовао је новозаветно Царство Месијино, ибио је сень грядущихъ благъ, а не самый образъ вещей[46], јер је самый образъ вещей дат и откривен у Цркви Христовој која је тело Његово[47].

Не само обредним, већ и моралним и грађанским законом Бог је припремао изабрани народ за вечни морални закон, који је имао објавити Месија идати људима благодатну силу за његово извршење. Немоћан да људима да савршенство и да их спасе греха и смрти, старозаветни закон је будио и продубљивао сазнање о грешности, а тиме појачавао чежњу за Искупитељем од греха и упућивао људе вериу Њега.[48] Зато апостол Павле и назива старозаветни закон васпитачем ка Христу (παιδαγωγός είς Χριστόν)[49], јер је Христос кончина закона (τέλος νόμου).[50] И сви старозаветни праведници постали су и били су праведници том вером у будућег Месију, вером која их је водила кроз најмрачнија страдања и учинила их победиоцима у свима искушењима.[51] У ствари, целокупно старозаветно Откривење водило је кроз све путеве ка Месији — Господу Исусу; сва старозаветна чуда указивала су на Њега — највеће Чудо; сви пророци упућивали су Њему — највећем Пророку; све свештенство чезнуло је за Њим — вечним Првосвештеником; сва вера хитала је Њему — Зачетнику и Завршитељу вере; сав закон водио је Њему — вечном Законодавцу; сва немоћ људска вапила је за Њим — јединим Спаситељем.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] 1 Мојс. 18. 18; 12, 3; 22. 18.

[2] 1 Мојс. 26, 4; 28. 14.

[3] Гал. 3, 16; Д. А. 3, 25-26.

[4] Јн. 8. 56.

[5] 1 Мојс. 49, 10; ср. Јн. 5, 46; Лк. 2, 30-32.

[6] 5 Мојс. 18, 18-19; ср. 18, 5.

[7] 5 Мојс. 34, 10.

[8] Д. А. 3, 22-24; 7, 37; Мт. 17, 5; Лк. 2, 44; Јн. 5, 46; 1, 45; 4. 25; 7, 16.

[9] 2 Цар. 7, 12-16. 19.

[10] Пс. 2,2.7. 11. 12.

[11] Пс. 15, 8. 10. 11; ср. Д. А. 2, 26-29; 13, 35-37.

[12] Пс. 21. 131; ср. Мт. 27, 46; Мк. 15, 34; Јн. 19, 22-24; Јевр. 19, 22-24;Мт. 27, 29; 27, 43; Јн. 19, 23-24.

[13] Пс. 39, 68; ср. Јевр. 10, 5-16.

[14] Пс. 44. 28. 18; ср. Јевр. 1. 8, 9.

[15] Пс. 109, 1. 3. 4; ср. Мт. 22, 42-45; Мк. 12, 35-37; Лк. 20, 41-44; Д. А. 2,34-36; Јевр. 1, 13; 7, 17.

[16] Д. А. 3. 24; 10, 43.

[17] 2 Петр. 1, 21; Еф. 3, 5.

[18] Јоиљ, 2, 28-32; ср. Д. А. 2, 16-21.

[19] Амос, 9, 11-12; ср. Д. А. 15-16.

[20] Осија 1, 11. 7. 10; 3, 45; 6, 13; 13, 14; ср. Рм. 9, 26; 1 Петр. 2, 10; 1 Кор.15, 4; 15, 45; Јевр. 2, 14.

[21] Ис. 7, 14; ср. Мт. 1, 22-23.

[22] Ис. 9, 6.

[23] Ис. 11, 2; 61, 12; ср. Лк. 4, 13-22.

[24] Ис. 35, 1-10; ср. Мт. 11, 45; 15, 30.

[25] Ис. 42, 17. 16; ср. Мт. 12, 1821; Д. А. 1, 47; Лк. 4. 18.

[26] Ис. 49, 6; ср. Д. А. 13, 47.

[27] Ис. 9, 2; ср. Мт. 4, 16.

[28] Ис. 11,9.

[29] Ис. 45, 17; 35, 8; 11, 9; 2, 2; 45, 23.

[30] Ис. 52, 14; 53, 2-12; 50, 6; ср. Јн. 1, 11; Мт. 8, 17; Рм. 4, 25; 5, 10; 1 Кор.15, 3; 1 Петр. 2, 24; Мт. 26, 63; 27, 12; Мк. 15, 61; Д. А. 8, 32-33; 1 Петр. 2, 23; 1 Јн. 3, 5; Мк. 15, 28; Лк. 22, 37; Мт. 27, 57. 59; Јн. 10, 11-18; Мт. 20, 28.

[31] Ис. 53, 12; 52, 13-15; 11. 10.

[32] Ис. 11, 19; 2, 25; 9, 7; 49, 69; 65, 1; 66, 19.

[33] Михеј, 5, 2; 4, 17; ср. Мт. 2, 56; Јн. 7, 42; Лк. 1, 33.

[34] Јерем. 23, 6.

[35] Јерем. 31, 31-34; 32, 39-40; ср. Јевр. 8, 8; Рм. 11, 27; Јевр. 8, 10-11; Д.А. 10, 43.

[36] Језек. 37, 24. 26; 34. 23-31; 11, 19-20; ср. Јевр. 13, 20.

[37] Дан. 7, 13; 9, 24-27.

[38] Зах. 9, 9; 11, 12; 13, 7; 12, 10; ср. Мт. 21, 5; Јн. 12, 15; Мт. 26. 15; 26, 31;Мк. 14, 27; Јн. 19, 37; Апок. 1, 7.

[39] Авак. 2, 3. 4. 14; 3, 18; ср. Јевр. 10, 37; Рм. 1, 17; Гал. 3, 11.

[40] Агеј, 2, 7-10; ср. Јевр. 12, 26.

[41] Малах. 3, 1; 4, 56; ср. Мт. 11, 10; Мк. 1, 2; Лк. 7, 27; Мт. 17, 10-13; Мк.9; 11-13; Лк. 1, 17.

[42] Пс. 109; ср. Јевр. 5. 6; 7, 17;

[43] Јерем. 30. 9; Језек. 34, 24.

[44] Мт. 12, 40; 16, 4; Лк. 11, 29; 1 Кор. 15, 4; Јона 2, 3.

[45] 1 Кор. 10, 11; Рм. 15, 4; Гал. 4, 22-31.

[46] Јевр. 10, 1.

[47] Кол. 2, 17.

[48] Рм. 8, 3; 3, 20; 7, 78; Јевр. 10, 1.

[49] Гал. 3, 24.

[50] Рм. 10, 4.

[51] Јевр. 11, 13.39.40; 12, 12.

4 Comments

  1. Moja cerkica od 5godina je sanjala malu zelenu,debelu zmiju kako ju je liznula po nogici,a majku joj ujela za jezik,pa samo onda ja i ona tukli tu zmiju,ugnjecili i ona je pobegla.inace taj dan je moja supruga otisla u bolnicu da uradi kiretazu,jer je imala spontani pobacaj.nisam sujetan,al cisto pitam kakav li je znak tome,..

  2. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

  3. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  4. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.