НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА, ИЗДВАЈАМО, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том I
Догматика Православне Цркве – Том I

Догматика Православне Цркве – Том I

ДЕО ПРВИ – ОДЕЉАК ПРВИ
Бог у суштини

 

20. Осећање Божје

 

У духу Божјем, аналога духу људском, поред ума и воле постоји још и осећање као битна сила његова. Та осећајна страна бића Божјег разнолико се пројављује у Светом Откривењу, због чега се различито и описује. Обично се њена природа и делатност називају у Светом Писму срцем Божјим, које се радује, тугује, гневи, љуби правду, ненаведи безакоње.[1] Али све ове изразе не треба схватити у антропоморфистичком смислу, већ као речи, прилагођене моћима људског схватања и изражавања. И овом страном свога бића Бог се јавља као неизмерно савршенији од људи, изобилујући и у њој сваким божанским савршенством и пуноћом: вечношћу, безгрешношћу, безграничношћу, самобитношћу, неизменљивошћу, слободом, свудаприсутношћу.

 

Својства осећања Божјег

 

а) Блаженство (μακαρνότης) је стално, непрекидно, неизменљиво, вечито самоосећање Божје, које долази од преживљавања свих божанских савршенстава као суштине свога бића. Поседујући апсолутну пуноћу свих савршенстава, Бог самим тим поседује савршено блаженство. Савршена и неизменљива хармонија свих својстава бића Божјег чини Бога савршено и неизмешьиво блаженим. Отуда је Бог — блаженный и единъ сильный, Царь царствующихъ и Господь господствующихъ.[2] Пошто је блаженство Божије стално, непрекидно стање, које Богу не долази споља нити зависи од ичега спољашњег, то се не може мењати, ни расти, ни опадати. Имајући свагда у савршној пуноћи сва вечна блага, Бог је увек у равној мери блажен, без обзира на то, да ли Га људи поштују или не. Аще согрьшилъ еси, что сотвориши (Богу)? Аще же и много беззаконовалъ еси, что можеши сотворити (Ему)? Понеже убо праведенъ еси, что даси Ему? или что изъ руки твоея возметъ?[3]

Апсолутно блажен у себи, Бог се у пројавама својим у области коначног света јавља као извор блаженства за коначна бића.[4]

 

б) Љубав (αγάπη) је битна особина осећања Божјег, којом Бог живи у себи и према свету ван себе. По учењу Светог Откривења Бог не само има љубав већ јесте Љубав. У Њему су биће и љубав једно исто. Зато је основна благовест светог Еванђеља Христовог. Бог је љубав (ό Θεός αγάπη εστίν).[5] „Ако би ко запитао, вели свети Григорије Богослов, шта ми поштујемо и чему се клањамо? Одговор је готов: ми поштујемо љубав. Јер, по речи Светога Духа, Бог наш јесте љубав (1 Јн. 4, 8), и овај назив Богу је пријатнији од сваког другог имена“.[6] „Живот наевшие Природе јесте љубав“.[7] Љубав је побудила Бога и на стварање света, и на промишљање о свету, и на спасење света. Побуђен љубављу Бог је створио свет да би саздањима својим дао удела у својим божанским савршенствима, уколико су ова способна да их приме и усвоје.[8] Побуђен љубављу, Бог непрекидно промишља о свету, водећи коначна бића путем своје вечне истине ка вечном блаженству.[9] Промишљајући љубављу о палом роду људском, Бог шаље усвет јединородног Сина свог, да спасе свет од греха и преведе из смрти у живот вечни: Тако бо возлюби Богь мiръ, яко и Сына своего единороднаго далъ есть, да всякъ веруяй въ Онь не погибнетъ, но иматъ животъ вечный.[10] О семъ естъ любы, не яко мы возлюбихомъ Бога, но яко той возлюби насъ и посла Сына своего очищенiе о гресехъ нашихъ.[11] Проничући сва божанска савршенства и добра, која Бог излива на нас стварањем света, промишљањем о свету, спасавањем света, љубав се појављује као свеза свих савршенстава (σύνδεσμος της τελειότιτος), свеза која спаја у прекрасно јединство сва еванђелска савршенства,[12] и сваког човека Божјег прерађује из смртног у бесмртног, из временог у вечног, из пролазног у непролазног.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јерем. 7, 31; 23, 20; 30, 2324; 32, 41; Д. А. 13, 22; Ос. 11, 8; Пс. 44, 8; Прич. Сол. 11, 20; Јевр. 1,9.

[2] 1Тм. 6, 15; ср. 1, И; Пс. 15, 11.

[3] Јов. 36, 67; ср. Јерем. 7, 19; Јов. 22, 3.

[4] Пс. 26, 813; 15, 11; Јак. 1, 17; Пс. 49.15. 85, 11; Мт. 5, 8.

[5] 1 Јн. 4, 8; ср. 4, 16.

[6] Orat. 23.

[7] Св. Григорије Ниски, De anima et resurrect.

[8] Εφ. 1, 5. 9; Јн. 14, 23; Мт. 25, 34.

[9] Јн. 14, 6; 18, 34; 1, 17; Мт. 7, 9-11; 5, 45; 10, 29; Лк. 1, 72. 78; 6, 36; 2Кор. 1, 3; Рм. 2, 4; И, 16. 22; Пс. 24, 10; 102, 13; 144, 9; Ис. 9, 6.

[10] Јн. З, 16; ср. 6, 40; Ис. 9, 6.

[11] 1 Јн. 4, 10; ср. 2, 2; Рм. 5, 8; Тит. 3, 4-5.

[12] Кол. 3, 12-14.

2 коментар(а)

  1. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

  2. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *