Догматика Православне Цркве – Том I

УВОД

 

2. Појам о догматима

 

Догмати су богооткривене вечне истине вере, које се садрже у Светом Откривењу, а чува их, објашњава и саопштава Црква као божанска, животворна и неизменљива правила спасења. Сама реч догмат (δόγμα) грчког је порекла, и долази од глагола δοκεΐν (мислити, држати, сматрати, веровати) у његовом облику δέδογμαι (у 3. лицу δέδοκται = решено, одређено, опредељено), те етимолошки означава мисао одређену, утврђену као неоспорну логичку истину у ма којој области људске делатности: философској, религиjској, законодавној

Стари грчки и римски писци употребљавају реч догмат у философском, етичком, законодавном смислу са значењем учења, правила, које је због своје неоспорне истинитости за многе добило значај логички и фактички обавезне истине, заповести, закона, наредбе[1].

У Старом Завету реч догмат означава с једне стране политичке наредбе, државне указе и законе,[2] а с друге — заповести Мојсејева закона,[3] или заповести које се односе на религиозни живот уопште.[4]

У Новом Завету реч δόγμα употребљена је пет пута у двојаком смислу: политичком, и означава царске указе и законе[5], и религиозном, означавајући прописе Мојсејева закона који су у своје време имали обавезну силу за сваког Јеврејина[6], и новозаветне уредбе које су обавезне за све чланове Христове Цркве. Јер се у Делима Апостолским вели да Апостол Павле и Тимотеј учаху верне да држе догмате које прописаше Апостоли и старешине у Јерусалиму (φυλάσσειν τά δόγματα τά κεκριμενα ύπό των αποστόλων και τών πρεσβυτέρων τών έν Ιερουσαλήμ).[7] Повлачећи разлику између прописа Мојсејевог закона и вечних новозаветних истина, догмата, апостол Павле вели да је Господ Христос „закон заповести (Мојсејевих) догматима укинуо“ (τον νόμον των εντολών έν δόγμασι καταργήσας)[8].

На основу тога, још од апостолских времена формирао се црквени значај речи „догма“, као божанске, неоспорне, апсолутне и општеобавезне истине вере[9]. Велики ревнитељ богоданог апостолског Предања, свети Кирил Јерусалимски, основне истине вере, које се садрже у Символу јерусалимске Цркве, назива неопходним догматима (των αναγκαίων δογμάτων)[10], благочестивим догматима (δογμάτων ευσεβών)[11], а подвиг вере, којим се ови усвајају на спасење, назива догматичким обликом вере (είδος της πίστεως το δογματικόν)[12]. Целокупно новозаветно учење ο Богу он назива догматима ο Богу (τα περί θεού δόγματα), а лично и животворно усвајање ових догмата делотворном вером он сматра за неопходни услов спасења, због чега и вели: „Највећа је добит — изучавање догмата“[13]. Набројавши све новозаветне истине ο Богу, Сину Божјем, Духу Светом, ο добру, ο злу, ο домостроју спасења уопште, свети Григорије Богослов позива оглашене да своје добро, своје спасење, свој нови живот заснују на темељу ових догмата (έπι τούτω τω θεμελίω τών δογμάτων)[14]. Свети Григорије Ниски дели целокупно хришћанско учење на два дела: на етички део и на тачне догмате (εις το ηθικόν μέρος και την τών δογμάτων άκρίβειαν)[15]. Свети Златоуст под догматима разуме хришћанско вероучење[16], а Викентије Лерински васељенску веру (universalis fides) назива васељенском догмом (catholicum dogma)[17]. Ha Васељенским саборима реч догма употребљавана је у значењу: истина хришћанског вероучења[18], и саборски Оци називају догматима своје одредбе о вери, а све остале одлуке и прописе — канонима, правилима. То се делимично огледа и у томе што Црква назива догматиком (δογματικόν) оне богослужбене стихире, које садрже у себи учење вере о Пресветој Богородици, о оваплоћењу Господа Христа, о двема природама у његовој једној Богочовечанској Личности.

Тако се на црквеном језику, у строгом смислу речи, догматима називају само оне богооткривене истине које се тичу вере, за разлику од богооткривених истина етичког, обредног и канонског карактера, али се притом никад несме губити из вида, да све оне, на крају крајева, сачињавају једну недељиву целину.[19]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ксенофонт, Άνάβασις III, 3, 5. — Цицерон пише: Sapientia neque de seipsa dubitare debet, neque de suis decretis, quae philosophi vocant dogmata (Quaest.acad., lib. IV, c. 9). Α Сенека вели: Nulla ars contemplativa sine decretis suis est,quae Graeci vocant dogmata; nobis decreta licet appeliare, vel scita, vel placita(Epist. 95). — У том смислу св. Исидор Пелусиот назива Сократа законодавцем атичкихдогмата (ό των ‘Αττικών δογμάτων), а учења Платона и стоика — догматима (Epist. 11; Ρ. gr. t. 78, col. 185; Epist. 91, ib. col. 1453).

[2] Дан. 2, 13; 3, 10; 6, 89; Јестира З, 9.

[3] Језек. 20, 24.

[4] 2 Мак. 10, 8; 15, 36.

[5] Лк. 2, 1; Д. А. 17, 7.

[6] Кол. 2, 14.

[7] Д. А. 16, 4.

[8] Еф. 2, 15.

[9] Види: Св. Игњатије Богоносац, Ad Magnes. 13,1; св. Варнава, Epist. 1.6;Ориген, De princip. I, 7.

[10] Catech. IV, 3.

[11] ibid. IV, 2.

[12] ibid. V, 10.

[13] ibid. IV, 2: Μέγιστον κτήμα έστι τό τών δογμάτων μάθημα.

[14] Orat. 40, 45; Ρ. gr. t. 36. col. 424 AC; cp. св. Васил. Вел. In Psalm. 44, 4.

[15] Epist. 24.

[16] In Genes. hom. 11, 5;

[17] Commonit. prim. n. 18; P. lat t. 50, col. 664.

[18] Види VI Вас. сабора прав. 1.

[19] На то указује Климент Александриски када вели: Το μέν δόγμα εστίκατάληψίς τις λογική (Strom. VIII, 5; Ρ. gr. t. 9, col. 581).

4 коментар(а)

  1. Moja cerkica od 5godina je sanjala malu zelenu,debelu zmiju kako ju je liznula po nogici,a majku joj ujela za jezik,pa samo onda ja i ona tukli tu zmiju,ugnjecili i ona je pobegla.inace taj dan je moja supruga otisla u bolnicu da uradi kiretazu,jer je imala spontani pobacaj.nisam sujetan,al cisto pitam kakav li je znak tome,..

  2. Предраг

    Дивно је имати на располагању овакво штиво за читање, које помаже да наслутимо несхватљиво.
    Хвала оцу Јустину, а хвала и вама на труду.

  3. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

  4. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *