НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА, Основи православља » Догматика Православне Цркве – Том I
Догматика Православне Цркве – Том I

Догматика Православне Цркве – Том I

УВОД

 

2. Појам о догматима

 

Догмати су богооткривене вечне истине вере, које се садрже у Светом Откривењу, а чува их, објашњава и саопштава Црква као божанска, животворна и неизменљива правила спасења. Сама реч догмат (δόγμα) грчког је порекла, и долази од глагола δοκεΐν (мислити, држати, сматрати, веровати) у његовом облику δέδογμαι (у 3. лицу δέδοκται = решено, одређено, опредељено), те етимолошки означава мисао одређену, утврђену као неоспорну логичку истину у ма којој области људске делатности: философској, религиjској, законодавној

Стари грчки и римски писци употребљавају реч догмат у философском, етичком, законодавном смислу са значењем учења, правила, које је због своје неоспорне истинитости за многе добило значај логички и фактички обавезне истине, заповести, закона, наредбе[1].

У Старом Завету реч догмат означава с једне стране политичке наредбе, државне указе и законе,[2] а с друге — заповести Мојсејева закона,[3] или заповести које се односе на религиозни живот уопште.[4]

У Новом Завету реч δόγμα употребљена је пет пута у двојаком смислу: политичком, и означава царске указе и законе[5], и религиозном, означавајући прописе Мојсејева закона који су у своје време имали обавезну силу за сваког Јеврејина[6], и новозаветне уредбе које су обавезне за све чланове Христове Цркве. Јер се у Делима Апостолским вели да Апостол Павле и Тимотеј учаху верне да држе догмате које прописаше Апостоли и старешине у Јерусалиму (φυλάσσειν τά δόγματα τά κεκριμενα ύπό των αποστόλων και τών πρεσβυτέρων τών έν Ιερουσαλήμ).[7] Повлачећи разлику између прописа Мојсејевог закона и вечних новозаветних истина, догмата, апостол Павле вели да је Господ Христос „закон заповести (Мојсејевих) догматима укинуо“ (τον νόμον των εντολών έν δόγμασι καταργήσας)[8].

На основу тога, још од апостолских времена формирао се црквени значај речи „догма“, као божанске, неоспорне, апсолутне и општеобавезне истине вере[9]. Велики ревнитељ богоданог апостолског Предања, свети Кирил Јерусалимски, основне истине вере, које се садрже у Символу јерусалимске Цркве, назива неопходним догматима (των αναγκαίων δογμάτων)[10], благочестивим догматима (δογμάτων ευσεβών)[11], а подвиг вере, којим се ови усвајају на спасење, назива догматичким обликом вере (είδος της πίστεως το δογματικόν)[12]. Целокупно новозаветно учење ο Богу он назива догматима ο Богу (τα περί θεού δόγματα), а лично и животворно усвајање ових догмата делотворном вером он сматра за неопходни услов спасења, због чега и вели: „Највећа је добит — изучавање догмата“[13]. Набројавши све новозаветне истине ο Богу, Сину Божјем, Духу Светом, ο добру, ο злу, ο домостроју спасења уопште, свети Григорије Богослов позива оглашене да своје добро, своје спасење, свој нови живот заснују на темељу ових догмата (έπι τούτω τω θεμελίω τών δογμάτων)[14]. Свети Григорије Ниски дели целокупно хришћанско учење на два дела: на етички део и на тачне догмате (εις το ηθικόν μέρος και την τών δογμάτων άκρίβειαν)[15]. Свети Златоуст под догматима разуме хришћанско вероучење[16], а Викентије Лерински васељенску веру (universalis fides) назива васељенском догмом (catholicum dogma)[17]. Ha Васељенским саборима реч догма употребљавана је у значењу: истина хришћанског вероучења[18], и саборски Оци називају догматима своје одредбе о вери, а све остале одлуке и прописе — канонима, правилима. То се делимично огледа и у томе што Црква назива догматиком (δογματικόν) оне богослужбене стихире, које садрже у себи учење вере о Пресветој Богородици, о оваплоћењу Господа Христа, о двема природама у његовој једној Богочовечанској Личности.

Тако се на црквеном језику, у строгом смислу речи, догматима називају само оне богооткривене истине које се тичу вере, за разлику од богооткривених истина етичког, обредног и канонског карактера, али се притом никад несме губити из вида, да све оне, на крају крајева, сачињавају једну недељиву целину.[19]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ксенофонт, Άνάβασις III, 3, 5. — Цицерон пише: Sapientia neque de seipsa dubitare debet, neque de suis decretis, quae philosophi vocant dogmata (Quaest.acad., lib. IV, c. 9). Α Сенека вели: Nulla ars contemplativa sine decretis suis est,quae Graeci vocant dogmata; nobis decreta licet appeliare, vel scita, vel placita(Epist. 95). — У том смислу св. Исидор Пелусиот назива Сократа законодавцем атичкихдогмата (ό των ‘Αττικών δογμάτων), а учења Платона и стоика — догматима (Epist. 11; Ρ. gr. t. 78, col. 185; Epist. 91, ib. col. 1453).

[2] Дан. 2, 13; 3, 10; 6, 89; Јестира З, 9.

[3] Језек. 20, 24.

[4] 2 Мак. 10, 8; 15, 36.

[5] Лк. 2, 1; Д. А. 17, 7.

[6] Кол. 2, 14.

[7] Д. А. 16, 4.

[8] Еф. 2, 15.

[9] Види: Св. Игњатије Богоносац, Ad Magnes. 13,1; св. Варнава, Epist. 1.6;Ориген, De princip. I, 7.

[10] Catech. IV, 3.

[11] ibid. IV, 2.

[12] ibid. V, 10.

[13] ibid. IV, 2: Μέγιστον κτήμα έστι τό τών δογμάτων μάθημα.

[14] Orat. 40, 45; Ρ. gr. t. 36. col. 424 AC; cp. св. Васил. Вел. In Psalm. 44, 4.

[15] Epist. 24.

[16] In Genes. hom. 11, 5;

[17] Commonit. prim. n. 18; P. lat t. 50, col. 664.

[18] Види VI Вас. сабора прав. 1.

[19] На то указује Климент Александриски када вели: Το μέν δόγμα εστίκατάληψίς τις λογική (Strom. VIII, 5; Ρ. gr. t. 9, col. 581).

2 коментар(а)

  1. Хвала Вам пуно на труду. Свако добро и Бог вас чувао.

  2. Bog vas blagoslovio,Dogmatika kao hleb nasusni ponovo na sajtu.Hvala vam na strpljenju i trudu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *