РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
ПОД КРСТОМ СВЕМИЛОСНОГА
 
– Реци нам речцу једну, Вране, реци нам, како да дођемо до моћи?
Овим словом ословише Врана Гаврана капиталисти знања са просјачким срцем. И намигнуше оком један на другог.
А Вран заустави своје магаре, на коме јахаше и стаде испод крста, што се зваше Крст Свемилоснога.
– Да л’ да им одговорим, магарче? Саветоваше се Вран са својим сапутником. И кад се сивац сагласи, са много урођеног песимизма, Вран дубоко уздахну, као да хоће удахнути целу васиону, и мед се поче лити из његовог грла са сребрним трепетом:
– Свемилост је свемоћ. Када се Свемилосни зацари, сви престоли прошлости постаће подножје ногама његовим. Предуго је милост била пасторка моћи, пепељуга под коритом. Кад Женик дође, све ће се харлоте увијати око њега, но Он ће управити своје очи и срце за невестом. А харлотама ће рећи: “Слушкињу вашу желим, најпрезренију и најзгаженију. Што би ми ви, ненасите јаловице? Јалова је историја због вас, јер сте јој срце изеле. Престоли ваши су оазе Сатанине, где арханђели умиру од жеђи. Ваши дани су саблазан сунцу, а ноћи ваше саблазан месецу.Сунце и месец стиде се вашег бестидства над мојом невестом. Њено име није Самоодржање, но Свеодржање је њено име, и Свеосвећење њено презиме. Ја тражим ону, која је лепша од лажи и плоднија од злочина.”
Свемилосни је рад био бити бања болесних, не микробски лекар но сунчана бања. Он није хтео резати један чир, који избија под другим пазухом, као што чине ваши женици, шкиљави реформатори људи, но хтео је лечити болесну крв, извор чирева.
Свемилосни је тражени Бог људи. Име му је Најређи, Најжељенији. Добра Васиона направила је од њега свој инструмент говора с полумртвим-полуживим, и послала га у болницу земље. Зато је он прерушена васиона, авантура васионе. У њему је више Скривења него Откровења.
Свемилосни је дигнут, да учини крај и почетак. Но његове бране прегазила је мутна бујица историје. Бујица јури како је и јурила, пригајући и ригајући са опасном кости у ждрелу, надимајући се са крвавим очима и врућицом у мозгу. Никако да прогута крст! Никако да га изрига!
Историја је распела Свемилоснога, но Он ће или удавити историју или је болом упитомити, те да шени пред њим као дресирана хијена, чији се огањ очију претвори у сузе.
Свемилосни је послат са звезде; пао с неба – да буде или лекар или убица. Његова борба са суманутим болесником имала је трајати хиљаде године. Но шта су хиљаде година? Као хиљаде крушака, што труну и плоде се, и наслеђују свежину коре и трулину срца!
Оштри су углови његовог крста – његовог операционог сврдла.
Горка је храна крв његова – његов лекарски рецепт.
Он је дошао с ауторитетом звезда и смиреношћу јагњета. Месождерна историја, лакома на јагањце још од свог млечног доба, прогутала га слатко као јагње, а осетила га у грлу као бога, Што више шкљоца, то јој се крв више слива у отежалу главу, и оток буја.
– Нисам ли ја јагње прогутала?
– Не, него мене. Одговара јој во.
– Не, него мене. Одговара лав.
– Не, него мене. Одговара Архангел.
– Не, него мене. Одговара Сфинкс.
Кост што дави историју постала је смисао њен. Укротити се или удавити! Удави ли се, нико неће журити да јој очита опело. Укроти ли се, кост ће се у грлу претворити у шећер и истопити. Свемилосни зна свој задатак и продужује напор својим сврдлом.
Овај свет је пехар помешане сласти и горчине. Свемилосни није ни против свињско-биволског елемента унетог у људску историју – прљавости. Пехар, из кога су богови пили, упрљан је од човека и Свемилосни је пао – огањ небесни! – да очисти пехар.
Рекав ово Вран Гавран ошину својим оштрим погледом присутне, па заврши благо:
– Капљице прљаве реке, не знате ли још да нико не може бити капиталист у једном правцу а да није просјак у другом? Зато вам ја и кажем: сваки капитал је болест осим капитала милости.
Свако просјаштво опростиће се капиталисту милости. Но просјака у милости не може спасти ни капитал злата ни ума.
Сви се просјаци дигоше у маси – јер просјаци се усуде дићи само у маси – против Вран Гаврана. А он се претвори у челу и одлети у једну кошницу плетару под белоцветном јабуком.
И пчеле га прихватише срдачније, и разумеше боље од људи.