РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
ФИЛОСОФИЈА НЕПОРОЧНА
 
Писаху људи књиге о роману човечјег живота, а свака кап воде, трчећи из лонца у облаке, из облака у лонац, имаше свој роман, – но роман воде оста ненаписан.
Сликаху људи слике о драми човечјег живота, а свако зрно боба, трчећи са гумна у уста, из уста на гумно, имаше своју драму, – но драма зрна боба оста ненасликана.
Резаху људи резбе у камен о болу човечјем, а свако јагње трчећи из утробе мајчине под нож, испод ножа у утробу мајчину, имаше свој бол – но бол јагњета оста неизрезан.
Ослушкиваше човек причу човека, а свака звезда, осврћући се од лица Божјег лицу црва и од лица црва лицу Божјем, имаше своју причу – но прича звезда оста неослушнута.
А Свечовек се објашњаваше са философима у многољудном но не и у многомудром месту, званом Град на Водама.
Говораху философи Свечовеку:
– Грађани овога града богати су свим и свачим, па и бројем философија.
Тужно се осмехну Свечовек, па одговори:
– То је исто као кад би неко рекао: ја сам богат свим и свачим, па и бројем глава на рамену!
А ја вам кажем: најбогатији је човек са једном главом на рамену. А бедник, рођен са много глава, може служити само као богатство музеја за чудовишта.
Јел’те – ваше је занимање тражење истине? То је једна врста лова, јел’те? Онда вас ја питам: да ли сте учинили све претходно, што чини један опрезан ловац, који крене изјутра у лов у планину?
Јесте ли се обули за врлетне путеве?
Јесте ли припасали бедра за велике уморе?
Јесте ли наоштрили мисао, да продре у даљине, од којих око засузи?
Јесте ли упртили торбу, за уловљени лов?
Звезде су ми сведок, кад вам кажем: Истина се отвара само непорочним. Непорочни је једини ловац, коме истина иде у сусрет. По сто пута узалуд сте се наоружали свим могућим оружјем за лов на истину, ако сте заборавили непорочност, заборавили сте једино оружје, пред којим се истина предаје.
Три елемента у вама морају бити непорочни – сва три у исто време – мисао, осећање и воља. Ако је једно помрачено, заиста, проћи ћете мимо истине и нећете је смотрити.
Нисам ли вам рекао једанпут: само чистим срцем видећете Бога? Колико хиљада година треба ово понављати? Ако пробасте ово, зашто не усвојисте? Ако не пробасте, како одбацисте?
Буда, философ непорочни, знао је за ово, и следио је овом.
Сократ, философ непорочни, знао је за ово, и следио је овом.
Како сте се могли машити њиховог посла не оправши руке? Како сте могли с неопраним рукама, с неопраним срцем, сести у њихову столицу и учити истини?
Философија се мора прво живети, па онда проповедати. Иначе је ваша философија на језику истина, а у срцу лаж.
Откуд може орао знати, да је ваздух пробојан, ако никад није летео?
Од пуноће срца језик треба да говори, а не од поплаве језика празно срце да се пуни.
Истина се не отвара никад једноме но тројици сједињених. Јер је и истина тројство сједињено. Морате, дакле, поћи пред истину са мозгом, срцем и плућима. Гле, ви сте до сад излазили само са мозгом, без срца и без плућа. Зато сте и видели само профил истине, и рекли сте: истина је једноока. Ћорава је истина ваша, јер се ћорава показује.
Услишите и појмите ово: цео човек мора изићи пред истину, да би га сусрела цела истина.
Вежбање је потребно пре философирања. Пост, бдење и молитва су три елемента припреме за философа. Постом се духу даје првенство пред материјом; бдењем се дух уздиже на високу висину, а молитвом се отварају седмовратне двери невидљивих и неслућених светова.
Ко не испуни ове три погодбе пре него се успне на столицу Буде, или Сократа, тај ће бити обмањивач и самообманути. Заиста, његове голе комбинације мозга сличне су дечјем игрању неимарства са пеном.
Истина се не даје сркнути нечистим устима, нити водено срце може примити огањ у себе.
Легните ноћу на леђа и погледајте у огњеве небесне. Како се могу сви ти огњеви сместити у вашу влагу? А сви ти огњеви су једва бледа слика правога огња истине.
Устаните изјутра и погледајте, какву раскош расипа сунце и по крововима и по сметлиштима, само да би видело и окусило, и искусило све ствари.
Легните и устаните, устаните и легните, па ми онда реците: чиме ви хоћете да платите мудрост, коју захтевате од свих светова? Истину вам говорим: један цео живот цена је, која се тражи. Цео ваш телесни живот тражи се као цена, да би се завеса са велике тајне само придигла толико, да се испод ње може провући једно влакно светлости.
Аскеза је или прво или последње сазнање философа. Само што у другом случају, чујте, то сазнање везано је са кајањем
О, немагични словослагачи, како сте ми мало магични! Ни лептира не можете себи привући, камо ли васиону.
Пороци ваши изгоне сву личност из вас. Као бела навлака око, тако је порок заслепио душу вашу. Запамтите, неће плотоугодници и еготични гурмани бити пуштени ни у предсобље истине.
Философија порочна, што извире из порока и учвршћује порок, није философија но крик порока у самооправдању.
О, жута того философије, како си избледела путујући ка Западу!
Мириам, Мириам, горка девојко моја, како је избледела жута тога философије, путујући ка бледом Западу!