РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
У ПОТЕРИ ЗА БЛИЗАНЦЕМ
 
Просјак неки закуца на двери од колибе, коју Вран Гавран испуњаваше мишљу и молитвом.
Кад Вран отвори двери, просјак прикова поглед за лице домаћина и стајаше као кип саливен од ћутања.
– Какво добро тражиш, брате? – склиза се Врану питање с језика.
– Добро или зло, не знам, тражим свога близанца. Прихвати га Вран под руку и уведе у своју обитељ мисли и молитве, и остаде с њим све докле хладна образина месечева не замени огњено око сунчево.
– Наиме, кад ми је мајка умирала, – објасни просјак с досадом човека, који говори о ствари или сувише познатој или сасвим непознатој, – на самрти ми рече, да је родила близанца, кад и мене, да га је нестало из колевке, и да ја не могу имати мира док га не нађем. Лагано издахну мајка, постепено изумреше и мојих седамдесет година, испуњених неоствареном надом и неуспешном потером за близанцем. Зато гледам у тебе, после узалудног гледања у милионе других, не би ли пронашао своју тајну у теби.
У том буљине забукаше у близини колибе. Просјак се расрди и поче грдити ноћне птице.
– K’o да је људима до њихове одвратне песме! Ко су оне?
– Моји близанци, рече Вран. Не срди се, брате, јер није ни њима до људске дневне ларме. Ноћна тишина је једина бина за њихову песму. Њихово ноћно певање и гледање коригује и допуњује наше дневно.
Просјак у недоумици џарну својим штапом по једном углу колибе као тражећи нове мисли. Пилићи прнуше из угла, преплашени, с више страха него ваздуха у својој кожи.
С досадом и иронијом упита просјак:
– Да нису и ово твоји близанци?
Јесу, одговори Вран мирно, моји и твоји близанци. Ућута просјак зачуђен речима, које не чу никад за седамдесет година. И Вран ћуташе и размишљаше о брзини звезда, што играху на небу једна око друге, и о елеганцији старих атома, што се у просјаковом оку ковитлаху један око другог, и о Богу, који све то гледаше и својим смехом управљаше.
А кад уђоше дубоко у ноћ, рече просјак:
– Дај ми јести, брате, гладан сам.
Подиже Вран очи своје са својих визија, јер чу глас просјаков но не чу речи. Но накнадно разумеде речи из примљеног гласа, па одговори:
– Дајем ти оно што је Бог дао мени и буљинама, и чиме сам се и ја ваздан данас хранио – ваздуха и воде. Удиши ваздух лагано и дубоко, и напиј се воде с мишљу о Богу, па ће те глад оставити. А сутра ћемо се молити за хлеб. Гле, ангели се хране етром, а Бог осмехом!
Те ноћи просу се силна киша, те просјак не могаше спавати од лупкања, од цупкања воде по дрвеном крову и шума натруднелих потока. Па пробуди просјак и Врана и замоли га, да му бајкама прекрати време.
– Право велиш, одазва се близанац свих створења, и време прекраћује нас и сунца, зашто не би и ми прекратили време. Но како да прекратимо оно што не постоји, што није постојало и што неће постојати? Гле, време је једна од бајки. Гле, наизменична трка бајке за бајком, чини бајку времена.
Гле два зрачка сунчана полазе изјутра из једне исте тачке, па један пада на земљу а други на Јупитер. Кад год сретнеш једног странца, помисли, да твоја и његова генеалогија силазе на дно историје и падају на исту тачку, на истога мужа и жену. Шта је, дакле, лакше но наћи близанца себи?
Ја сам близанац свега сем Бога. Све што постоји спавало је некада са мном у истој утроби. Све што је изашло из те утробе, с очима или без очију, с мозгом или без мозга, браћа су моја и сестре. И отац мој брат је мој, и мајка моја сестра је моја. Кад научиш ову бајку, наћи ћеш близанца, кога тражиш, и мир, који је као сен невидљиво касао упоредо с тобом седамдесет година.
Ти си син човечанства, а не син једнога човека и жене. Хиљаде покољења радило је на теби, носило те као вековну тајну, док те најзад нису предали твојој мајци да те објави свету. Једна стара и многострука машина преливала те је из бурета у буре, из оца у сина, док се најзад није на рушевинама све претходеће јапије и твоје буре појавило на пучини васионске Маје.
Под тежином хиљаде покољења тешко је ићи усправно, тешко погнуто, тешко на ногама, тешко на глави.
Ипак најистинитији хроничар прошлости јесте садашњост.
Ми знамо о својим прецима оно што знамо о себи, и не знамо о њима оно што не знамо о себи.
Човеку је дата једна мајка као један златан талент, не да закопа тај талент но да га умножи. Тешко ономе ко каже: “Имао сам једну мајку, па сам је закопао.” А благо ономе ко каже: “Дата ми je једна мајка, а сад имам десет.”
Тешко мајци која каже: “Имадох једног сина, и закопах, сад нисам више мајка.” Један син јој је дат, да би јој се отвориле очи за многе синове, који плачу под суседним крововима. Један син јој је дат, не да га има но да се научи бити мајка.”
Бајка материнства и братства јесте бајка, коју сунце зна и цени, а коју људи слуте и потцењују.
Буди мајка и свештеник сваком живом створу. Јер мајка је само пећ за кување кромпира, ако није свештеник. А свештеник, који није мајка, личи на кувара, који држи празне лонце за ватром и обећава гладнима ручак.
Кад Бог, Мајка света, говори о деци својој, Он каже: “Мој Син.” Зашто и ти не би рекао за све суседе своје, који се колутају из ноћи у дан, из дана у ноћ, са овом болном планетом: “Mој близанац?” Реци истину и истина ће те учинити младим и мирним.
Загракта гавран једнога дана пред мојом колибом, и ја му назвах: “Добро јутро, брате.” А њему би мило и упита, како да ми се одужи за љубазност.
– Ти живиш двеста година на земљи, брате. Грактао си над мојом колевком и грактаћеш над мојим гробом; реци ми што о Богу и људима.
А гавран рече:
– Једно срце има Бог за сву децу своју, зато их и ословљава све у једнини – Син. А човек има сложено срце из срца, зато и види све у множини.
Близанче мој, дубоко под земљом клокоће вода и прича причу о чудесима света, што је видела из облака, кад је била у пари. Високо у облацима грми пара и прича причу о чудима, што је видела у тами под земљом. И вода под земљом не зна да је близанац води у облацима. У таквом незнању, таквом самозабораву, и човек живи. Бајка самозаборава јесте бодљикава бајка земље.
Сутрадан, пре него се старац диже, Вран Гавран се спусти у село и донесе хлеба довољно за обојицу за дан. Пре него почеше јести Вран прекрсти хлеб и очита молитву:
– Нека је благословена сестра шеница, наша близанка на земљи, која је дала свој живот, да нас нахрани. Нека су благословени сунчеви зраци, који су ушли у влаће шенице, из које је овај хлеб; и вода, која је упијена шеницом; и минерали, којима се шеница хранила; и тле, на коме је хлеб овај растао, с поверењем и радошћу; и руке, које су га неговале, желе, млеле и месиле; и душе које су нам га даровале. Нека нам опрости шеница, што је једемо. Ми је преносимо из смрти поново у живот. Ми је једемо из љубави, а не из ненависти, као што је и она јела месо и крв наших предака, краљева и просјака, на гробљима, на којима је расла. Опрости и помози, шеницо, сестро. Уђи у нас и сједини се с нама, и помози нам својом лепотом и добротом, да се и ми сјединимо с Богом, као и с тобом. Гле, ти си Божје тело и Божја крв, света шеницо, мајко.
А кад једоше хлеб, узе Гавран крчаг воде, па га пружи госту благословивши овим речима:
– Нека су благословени хидроген и оксиген, велики елементи превелике водене стихије на земљи. Нека су благословена сва корита, и сви канали, и све артерије, кроз које је ова вода текла хиљаде година, све стене, сва блага, облаци, биљке, лешеви; све постеље и путање ове воде. Нека се разлије по нашем телу божанствена течност, пуна Божјег духа и пресветлог етра, брата нашега. Нека би имала дејство крв Божја у нама, нахранив, очистив, освежив тело и дух наш. Нека уђе у нас као у храм Духа Светога, и нека помогне своме и нашем осећању, наша света сестра-близанка, вода многоочита.
После обеда изиђоше из колибе домаћин и његов гост, близанци. Узбуђени просјак загрли Вран Гаврана и проговори:
– Испунио сам завет мајчин, нашао сам близанца, и нашао мир у души. Живот и смрт за мене су сада подједнако драгоцени храмови мира.
Узбуђење му савлада речи. Спусти се старац на росну траву. Вран му стави главу на своје груди, а сунце, велики првосвештеник Божјег олтара, насмеши се на просјакову душу, и подиже је у висине.
А Вран Близанац ископа му гроб близу своје колибе, посади перунике по гробу, и позва тице, да му заједнички отпоју опело.

Comments are closed.