РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

 

РЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ
 
КАД НЕМУШТИ ПРОГОВОРЕ…
 
Многи неумни скупише се око Врана Гаврана, да на јевтин начин заграбе мудрости. А Вран Гавран их посматраше са племенитим болом, који пливаше као уље по дубини презрења свега људског меса. И дуго им не одговараше. Него молчаљиво загледаше им се у очи, у пасоше срца. Па кад се стресе над многим фалсификатима, он гракну:
Неумни траже мудрости само у мудраца, а мудрац у свима стварима.
Па их узе Вран у шетњу кроз природу; сам ослушкиваше немушти говор природе, и тумачаше га чопору око себе.
 
Шапат траве:
 
Ми се ћутке придижемо испод тврдих копита коњских, а човек рида, када лешник на њ падне.
 
Довикивање певаца у зору
 
Први петао: Само пред мраком су све ствари једнаке, не пред Алахом.
Други петао: Ко гледа у звезде кад пева, неће га лисичје очи оборити.
Трећи петао: Појмо, појмо, и будимо човека. Цела природа буди човека, а заспали човек сматра себе јединог будним.
Четврти петао: Видео човек како ми балансирамо на једној нози, па и он почео да балансира између добра и зла, називајући то политичком мудрошћу. Кукуречимо што јасније, да би човек пореметио свој кобни баланс, те да би се цео живот прекренуо к сунцу!
 
Савети слугa:
 
Коњ: Понудом службе, човече, доћи ћеш до среће, до које те није довела отмица права;
Во: Pужна ти је историја, јер си је испунио борбом за право. Уведи утакмицу службе у историју, и тиме ћеш створити деоницу између ругобе и будуће лепоте. Моја лепота је у моме служењу;
Овца: Што се буниш, бунтовниче? Буди кротак слуга невидљиве стварности, као ми што смо, без части, слуге твоје. Тиме ћеш повратити потоп зла у уско корито речно.
 
Бољи и гори:
 
Магарац: Успешнија је на земљи организована глупост него дезорганизована памет. Воља за правом је воља за лажном моћи. То води мрачним борама на челу и помућеном погледу. Воља за жртвом води организацији и истинској моћи. И ведрини чела! – Кад год с газдинском гордошћу узјашеш мене, сети се, да си узјахао бољега брата, – јер кроткијега – који ће ти вратити зајам некад у вечности и негде у васиони.
Пчела: Жртва пуни кошницу медом, право пуни земљу горчином. Страх од жртве страх је од вечног Божјег занимања. Како ћеш разумети и заволети Бога, док не осетиш сласт његовог занимања? Кад научиш да без лажи изговориш речи: служба и жртва, пред тобом ће се отворити двори Његови. Право није лозинка на капији Његовој, за тебе дуго, дуго, предуго затвореној.
 
Подсмех брзоногих:
 
Први зец: Ослушните! То је некаква узбуна и кукњава, као да је човек умро?
Други зец: Велиш ли умро или изумро? Ја бих волео чути ово друго.
Трећи зец: Ми немамо ни једне философије о бесмрћу, па ипак умиремо нечујно, с поверењем, с којим се и рађамо. А човек се наоружао са стотине философија о бесмрћу, да лакше умре, па ипак гле! – каква безверничка кукњава!
Први зец: Можда, друже, људи кукају с намером, да изазову мртве у сусрет новоумрлом!
 
Изненађење у хадесу:
 
Зенон (своме папагају): Гле, зар и ти бесмртан?
Папагај: А гле, зар и ти бесмртан, драги Зеноне?
Зенон: А ми људи мислимо, да смо само ми бесмртни.
Папагај: У истој заблуди живели смо и ми папагаји, наиме: да смо само ми папагаји бесмртни.
 
На ораховој предикаоници:
 
Веверица: Често је зла реч опаснија од зла дела. Често је злорекац гори од злочинца.
Чувајте се проповедника зла више него делатеља зла. Гле, проповедник зла више завешта зла него што га злоделатељ изврши.
Проповедник зла, злорекац, сличан је генералу, који сам не убија, али води војску убитеља. Човече!
Орах: Ко загорчава живот суседа, загорчава не један но два живота: свој и свога суседа.
Ко благосиља живот суседа, благосиља не један но два живота: свој и свога суседа. Цела историја, ма колико дуга и сложена изгледала, има само један наук за човека, за човека и нечовека, и за веверицу и ластавицу, и за орах и за прах:
Живот твога суседа јесте твој сопствени живот. Човече!
А кад Вран Гавран виде, да маса неумних задрема од сувишног учења, он прекиде шетњу и врати се дома. А сваки дом беше његов дом.
Ушавши у једну царску палату, нађе цара на молитви, те и он клече. А цар говораше у молитви:
– О како је слеп овај свет, ако га само земаљске очи гледају!
Како је глув, ако га само зечје уши чују!
Како је несрећан, ако га само моћ краљева води!
Како је безуман, ако га само човечји ум схвата!
– Амин. Рече Вран Гавран.