NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

 

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)
 

 
PREDGOVOR[1]
 
Ovim novim utrostručenim i dopunjenim izdanjem svoje knjige „Od Kosova do Jadovna“ o. Atanasije Jevtić je svoj prvobitni „putopis“ pretvorio u potresno svedočanstvo našeg vremena o Srpskom narodu i njegovoj tragičnoj sudbini. I onda kada je bila zamišljena kao putopis ova knjiga nije imala za cilj da razonodi niti da bude književno delo u uobičajenom smislu reči. Putujući, pokloništva radi, između Kosova i Jadovna o. Atanasije se suočio sa raspećem svoga naroda, prošlim i sadašnjim. Dotakavši se neposredno njegovih „rana od klinova“ on je to raspeće svog naroda doživeo kao svoje; silazeći na njegovo dno i penjući se do njegovih vrhova, on se iznova vraća njegovom korenju i dnu, Kosovu, starom i najnovijem srpskom „grdnom sudilištu“.
Kosovo je početak i mera srpskog Jadovna a Jadovno produžetak i uklin Kosova. Između njih, krstonosni put jednog naroda, put Krsta koji u vidu luka, kao nebeskom dugom spaja naše stare i nove jade, sva naša jadovna i „izlaske“. „egzoduse“. U Jadovnu vrhuni Kosovo, reč i stvarnost Jadovna je puno otkrivenje tajne Kosova i posvedočenje Kosovskog opredeljenja i zaveta. Srpska sudbina se do sada odvijala u znaku Kosova; od sada će se odvijati između ova dva pola, Kosova i Jadovna, podnožja i vrha Golgote. Kao i svi „izlasci“, „egzodusi“ i putovanja kroz tamu istorije Srpskog naroda, dosadašnja, današnja i buduća.
Kratki putopis pisca se ovim celovitim izdanjem pretvara u putopis naroda. Zapisi pisca sada nisu više samo njegovi. Ovde oni postaju zapisi i svedočenja mnogih drugih, zabeleženi pre njega i u njegovo vreme. U ovom izdanju izlaze na svetlost dana dragocena dokumenta iz rata. svedočenja očevidaca, kako sa Kosova i Metohije, tako i iz krajeva zloumne i zlotvorne Endehazije. Protkana novijim zapisima samog pisca, objavljivanim u novinama, naročito zapisima o sadašnjim nepojamnim zbivanjima na Kosovu i Metohiji, kao i nedavnim prizivima razumu i savesti i apelima sveštenika, književnika i samih kosovskih stradalnika, – sva ova svedočenja i dokumenta ukazuju na neprekinutu dramu jednog naroda, koja i dalje traje i ko zna kad će se završiti. I to traje ne samo od vremena ovog drugog svetskog poklanja u rata, nego, evo, već šest stotina godina, od vremena „proklete Kosovske večere“ i Kosovskog boja (1389).
Ova i ovakva knjiga „Od Kosova do Jadovna“ je potresna i istinita priča, složena od golih činjenica i imena bezbrojnih mučenika i stradalnika. Od zbivanja i svedočenja o zbivanjima. Iako to nije htela da bude, ona tim svedočenjima postaje sud nad silama tame i mraka ovog vremena. Sud, pokazatelj i opomena. Svako ime mučenika, čija krv vapije nebu, svako svedočanstvo i događaj, u ovoj knjizi zabeleženi, i njome od zaborava sačuvani, otkrivaju bezumnost pravdanja i lažnost opravdanja i skrivanja svega toga od strane svih onih koji su iz ovih ili onih razloga hteli i želeli da sakriju i pokriju svoja i tuđa dela tame satanskog zla našeg veka. Sva ova svedočenja svojim tihim ali kao jerihonska truba moćnim krikom potvrđuju svetu i nepromenljivu istinu. bezbroj puta istorijom posvedočenu. Zlo i cveće i semenje zla, bilo da je niklo iz starih laži i zabluda, bilo iz novih ideoloških i nereligioznih mrakova i posunovraćenosti, samo iznošenjem na videlo Božjeg dana i iskorenjenjem može biti uništeno i pobeđeno.
Semenje zla je najopasnije kad je prikriveno. Učinjeno zlo je najotrovnije kad posle izvršenja bude opravdano ili namerno pokriveno velom zaborava. Pokajati se za učinjeno zlo, lično ili kolektivno, znači ponovo otkriti u sebi pravi ljudski lik, znači od bratoubice ponovo postati brat, obnoviti se tajnom izgubljenog bratoljublja. Nepokajano i neokajano zlo postaje izvorište novih zala. Kao što se i rešenja kratkovide politike donošena i doneta radi sebičnih interesa ili lažnog mira među ljudima i narodima, trostruko i petostruko plaćaju, sve do devetog kolena.
Sve ovo potvrđuje svaka reč i svedočanstvo u ovoj knjizi; potvrđuje ga staro i novo Kosovo, Jasenovac i Jadovno. Zapisi svedoka u ovoj knjizi svedoče o nevino postradalim u krvavom ratu i nevino stradajućim u lažnom miru. Njima se odaje i dužno poštovanje i dug svima ubeljenim krvlju mučeničkom. Ona ih vraćaju našem pamćenju a preko njega vraćaju i nas nama samima. Kao takva ona nisu niti žele da budu priziv na osvetu i mržnju nego budilnik na vraćanje sebi i svojoj istorijskoj samosvesti; kao i evanđelski priziv na pokajanje i trezvenu razumnost. Svima koji imaju uši da čuju i oči da vide.
Dosta se ovaj Srpski narod igrao sa sobom i svojom istorijskom sudbinom, odričući se sebe i svog svetog korenja. rastačući sebe i riznice svoga nebeskog opredeljenja na „nadžake i buzdovane“, razarajući svoje savinsko-simeonovsko jedinstvo u Hristu Bogu i lazarevskom Carstvu Nebeskom. Dvanaesti je čas da se vraća i vrati samo sebi, iz zemlje Nedođije. Ova knjiga upravo ima to za cilj: da doprinese tom i takvom buđenju i sabornom otrežnjivanju. Jer. jedno je jasno i očevidno: Ne opameti li Srbe Kosovo i Jadovno i ne obnovi li u njima njihovu sabornu svest i samosvest i saznanje njihovog istorijskog prizvanja na ovoj žeravičnoj raskrsnici svetova – ništa ih opametiti i probuditi neće.
Na kraju ovog kratkog predgovora da kažemo i to. iako će nekome možda izgledati čudno: Knjiga „Od Kosova do Jadovna“ i pored sveg svog tragizma, divan je svedok da još uvek ima nade kako za Srbe kao narod tako i za ovaj svet u kome živimo. Jer, svedok bude bilo ljudi u Srpskom narodu i u ovom svetu, spremnih da se žrtvuju za pravdu i istinu, i da život svoj žrtvuju za bližnje svoje, dotle će Srpski narod imati budućnosti, a ovaj svet smisla postojanja. Ova knjiga upravo o takvima svedoči. Kao i ono što je najčovečnije i najradosnije za svako ljudsko biće: da golgotskom putu „od Kosova do Jadovna“ sledi sveta tajna Vaskrsenja. I u njoj pobeda sila dobra i svetlosti nad silama zla i mraka.
 
Episkop Banatski
AMFILOHIJE
(1987)
 


 
NAPOMENE:

  1. Predgovor prethodnom, 7. izdanju, iz godine 1987 (dakle iz vremena komunističke pošasti, pre svega nad Srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, a pre ove najnovije šiptarsko-američko-evropske tiranije nad Srbima i Svetinjama ove Svete Zemlje), koji, nemajući šta da mu dodamo, donosimo doslovno i u ovom osmom izdanju. – Prim. priređivača.

Jedan komentar

  1. Da li znate nešto o Nazim begu Mahmudbegoviću iz Peći, Kamber Demi ,Mehmed Zećir agu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *