KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 6.
KAZIVANJE O SVETOJ TRPEZI I
O OSVEŠTANJU OVE VELIKE CRKVE BOŽIJE MATERE

 
Osveštana bi crkva pečerska godine 6597. (1089.), prve godine igumanstva Jovanovog.[1] Ali, ne beše kamene ploče da se stavi za svetu trpezu. Dugo se tražilo da neko načini kamenu trpezu, i ne nađe se nijedan majstor, pa načiniše drvenu ploču i položiše. A Jovan mitropolit[2] ne htede da u takvoj velikoj crkvi bude drvena trpeza, i zbog toga iguman beše u velikoj žalosti. I prođe nekoliko dana, a ne bi sveštanja. 13. dana avgusta uđoše inoci u crkvu da po običaju poju večernju, i videše kod ograde oltara položenu kamenu ploču i stubiće za građenje trpeze. I brzo saopštiše mitropolitu ovu stvar. A on pohvali Boga i naredi da bude sveštanje i večernja.
Dugo su istraživali otkuda i ko donese ovakvu ploču, i kako je unese u crkvu, kad je bila zaključana. I svuda ispitavši da li je vodom ili kopnom privezena, ne nađe se ni traga ni glasa onim koji je dovezoše. Poslaše tamo gde se prave takve stvari 3 grivne srebra, da majstor uzme za svoj trud. A poslani sve obiđoše, i nigde ne bi sačinitelja.[3] No Uređivač i Promislitelj svega, Bog koji je i stvori, napravivši je i položivši i utvrdivši rukama svetiteljskim za predloženje Svoga prečistog Tela i svete Krvi, izvolivši na toj svetoj trpezi, koju Sam darova, za sav svet u sve dane da se žrtvuje.
Sutradan dođoše sa mitropolitom Jovanom episkop Jovan Černjigovski, Isaija Rostovski, episkop Antonije Jurjevski, episkop Luka Bjelgorodski, a da ih niko nije zvao, i nađoše se oni baš za čin osveštanja. I upita ih blaženi mitropolit: „Zbog čega dođoste, a da niste bili pozvani?“ I odgovoriše episkopi: „Od tebe, vladiko, izaslanik dođe i reče nam da se 14. avgusta osveštava crkva pečerska, i da smo svi dužni da budemo s tobom u vreme liturgije. Mi ne smedosmo da se oglušimo o tvoju reč, i evo nas ovde“. Odgovori i Antonije, episkop Jurjevski: „Ja bejah bolestan, a ove noći uđe kaluđer kod mene i kaza mi: ‚Sutra se osveštava crkva pečerska, pa budi tamo.’ Samo što to čuh, odmah ozdravih – i evo me tu po naređenju vašem“.
Svetitelj htede da pronađe te ljude koji su ih zvali, i najednom dođe glas: „Istrošiše se oni koji ispituju ispitivanja“.[4] On opet raširi ruke ka nebu i reče: „Presveta Bogorodice, kao što si za Svoje prestavljenje Apostole sa krajeva vaseljene sabrala u čast Svog pogreba, tako si i sada sabrala za osveštanje Svoje crkve njihove namesnike i naše saslužitelje“.[5]
I svi behu u užasu od velikih čuda. Obiđoše crkvu triput i počeše da poju „Podignite vrata, knezovi, vaša“, a u crkvi ne bi nikoga ko bi otpevao „Ko je taj Car slave“[6], jer nijednog u crkvi ne ostaviše pošto se čudiše dolasku episkopa. Nakon što dugo beše muk, dođe glas iz crkve kao anđelski: „Ko je taj Car slave“. Počeše da ispituju ko je to i čiji su takvi glasovi. Uđoše u crkvu, te iako behu sva vrata zatvorena nijedan se čovek ne nađe u crkvi. Svima bi razumljivo da se sve ustrojava Božijim promislom o toj svetoj i božanskoj crkvi.
Zato i mi recimo: „O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Ko poznade um Gospodnji ili ko mu bi savetnik?“[7] I neka vas Gospod sačuva i održi u sve dane života vašeg molitvama Prečiste Bogorodice i prepodobnih i blaženih otaca naših pečerskih Antonija i Teodosija, i svetih crnorizaca ovoga manastira. Sa njima da i mi primimo milost u ovom veku i u budućem, u Hristu Isusu, Gospodu našem, Kome slava sa Ocem i sa Svetim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 

---

 
NAPOMENE:

1. Osveštanje crkve se ukratko pominje i u Letopisu prep. Nestora pod istom godinom. Jovan je bio iguman posle prep. Nikona, ali ne zna se tačno do koje godine.
2. Sveti Jovan II, kijevski mitropolit od 1077. do 1089., Grk. U Letopisu prep. Nestora hvali se i njegova visoka obrazovanost.
3. Niko nije bio dovoljno vešt da napravi takvo nešto.
4. Ps 63:7.
5. Pečerski saborni hram je bio posvećen upravo Uspenju Presvete Bogorodice.
6. Ps 23:7.8.
7. Rim 11:33.34.