NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 33.
O SVETIM PREPODOBNIM OCIMA TEODORU I VASILIJU

 
Kao što je rečeno, mati svih dobrota je nesticanje, jer je koren i mati svih zala srebroljublje.[1] Kao što reče Lestvičnik: Onaj koji voli da sabira imetak, taj se radi igle do smrti trudi[2], a koji ne voli imetak, taj Gospoda zavole i zapovesti Njegove sačuva. Takav ne može da čuva imetak, nego ga bogoprikladno troši dajući svim potrebitim, kao što reče Gospod u Evanđelju: Čovek, ako se ne odrekne svega sopstvenog, ne može biti moj učenik.[3]
Toj reči posledova Teodor, ostavivši svetovno i razdavši bogatstvo siromasima, postade monah i dobro se podvizavaše ka vrlini. Po naređenju igumana beše stanar u pešteri koja se zove Varjaška, i u njoj mnogo godina ispuni u uzdržanju.
I njemu donese vrag veliko uznemirenje i tugu radi imetka koji razdade siromasima, jer pomišljaše na dužinu godina i iznemoglost tela, te da mu manastirska hrana neće biti dovoljna. To mu iskušenje vrag donese, a on ne rasudi to u sebi, niti se seti Gospoda koji reče: Ne brinite se za sutra‚ šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili u što ćemo se obući’, nego pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, i Otac vaš nebeski hrani ih.[4] Puno ga puta smućivaše vrag, hoteći da ga dovede do očajanja zbog siromaštva od potrošenog bogatstva koje dade ubogima. I ovo mnoge dane pomišljaše, pomračivan od vraga radi nemaštine, i svojim drugovima javno ispovedaše svoj jad.
Jedan od savršenijih, po imenu Vasilije, monah iz istog manastira, reče mu: „Brate Teodore, molim te, nemoj da izgubiš svoju platu. Ako hoćeš imetak, sve što imam daću ti, samo reci pred Bogom: ‚Sve što razdadoh neka bude tvoja milostinja’, pa budi ti bez tuge, dobivši imetak svoj, ali pazi: hoće li te istrpeti Gospod?“ Kad ovo ču Teodor, poboja se velikim strahom gneva Božijeg. Ču on od njega i šta se desi u Konstantinopolu radi nečije raskajanosti zbog zlata koje razdade kao milostinju: kako taj pade nasred crkve i umre, i obadvoga se liši, jer sa zlatom i život izgubi.[5] Ovo primivši u um, Teodor plakaše zbog svog sagrešenja i ublažavaše brata koji ga podiže iz takve bolesti. Za takve reče Gospod: Ako ko izvede dostojno od nedostojnog, kao moja usta je.[6] I otad uzraste među njima velika ljubav. Kada dakle Teodor dobro napredovaše u zapovestima Gospodnjim i činjaše što je ugodno, beše to đavolu velika rana, jer ga ne može prelastiti bogatim imetkom, pa se opet naoruža suparnik i drugu smicalicu svoje pogibli mu predlaže.
Vasilija posla iguman na neki rad, te vrag nađe odgovarajuće vreme za svoje zlomudrije, pa se preobrazi u obličje toga brata i uđe kod pešternika, najpre mu korisno govoreći: „Teodore, kako sada živiš? Da li ti prestade borba besovska, ili ti još pakosti čine ljubavlju prema imanju, donoseći ti sećanje na razdani imetak?“ Ne razume Teodor da to beše bes, nego mišljaše da mu to brat govori, pa mu blaženi odgovori: „Tvojim, oče, molitvama sad mi sve dobro napreduje; tobom behaj utvrđen i neću slušati besovske misli. I sada ako šta narediš s radošću ću učiniti i neću se oglušiti o tebe, jer veliku korist duši nađoh po tvojoj poduci.“ A bes, tobožnji brat, dobi smelost, pošto ovaj ne pomenu Gospoda Boga, pa mu reče bes: „Drugi ću ti savet dati kojim ćeš naći spokoj i uskoro ćeš naknadu dobiti; samo ti moli od Njega, i daće ti mnoštvo zlata i srebra, i ne daj da iko ulazi kod tebe, niti sam izlazi iz svoje peštere.“ Pešternik to i obeća. Tad bes otide od njega.
I gle, podmukli mu nevidljivo donošaše pomisli o blagu, te ga podstaknu i na molitvu da od Boga moli zlata, pa kad primi da ga razda kao milostinju. I gle, vide u snu besa kao anđela gde mu pokazuje blago u pešteri – i vide ovo Teodor puno puta. Kad mnogo dana prođe, dođe na pokazano mesto i poče da kopa, te nađe blago, mnoštvo zlata i srebra i sasude skupocene.
U to vreme opet dođe bes u liku brata i kaže pešterniku: „Gde je dato ti blago? Jer onaj koji ti se javi, taj mi reče da ti se mnoštvo zlata i srebra dade po tvojoj molitvi.“ A Teodor mu ne hoćaše pokazati blago. Bes javno pešterniku govoraše, a u tajnosti mu ubacivaše pomisli da uzme zlato i otiđe u drugi kraj. Pa kaže: „Brate Teodore, ne rekoh li ti da ćeš uskoro naknadu dobiti, jer On reče: Ako ko ostavi dom ili njive ili imanja mene radi, primiće sto puta onoliko i naslediće život večni.[7] I eto, bogatstvo je već u tvojim rukama, učini sa njim šta god hoćeš.“ Pešternik reče: „Molih od Boga radi toga da, ako mi da, sve to kao milostinju razdam, pa mi radi toga i darova.“ A protivnik mu kaže: „Brate Teodore, pazi da te opet vrag ne uznemiri radi razdavanja, kao i pre, nego evo ti dade umesto onoga što ti razdade ubogim. Velim ti da uzmeš ovo i ideš u drugi kraj, i da tamo stekneš njive i sve što je na potrebu, jer i tamo se možeš spasti i izbeći besovskim smicalicama, i posle svog odlaska dati to što imaš gde hoćeš, i zbog toga ćeš ostati u sećanju.“ Teodor mu reče: „Pa neću li se postideti ako, ostavivši svet i sve što je u njemu i obećavši Bogu da ću život svoj skončati ovde u ovoj pešteri, sad postanem begunac i žitelj sveta? Ako ti je ugodno da u manastiru živim, ja ću sve što kažeš učiniti.“ A bes, tobožnji brat, reče: „Blago ne možeš utajiti – svakako će se za njega saznati i biće ti uzeto, nego primi moj savet, to što ti velim. Kad ne bi Bogu bilo ugodno, ne bi ti to ni darovao, niti bi mene obavestio.“
Tada mu pešternik poverova kao bratu, pa pripremaše svoj odlazak iz peštere, nabavi kola i kutije u koje će sabrati blago, da otiđe kuda hoće po naređenju besovskom, da mu taj učini nešto zlo svojim spletkarenjem, da ga odvoji od Boga i svetoga mesta i od doma Prečiste i prepodobnih otaca naših Antonija i Teodosija. A Bog, ne hoteći da ijedan sa ovog svetog mesta propadne, i njega spase molitvama svojih svetih.
U to vreme dođe sa igumanovog poslanstva Vasilije, koji i ranije spase pešternika od zle pomisli. Dođe on u pešteru hoteći da vidi svog brata koji u njoj živi, pa mu reče: „Teodore, kako u Bogu sad prebivaš?“ Začudi se Teodor pitanju – zašto zbori tako kao da se dugo vremena ne videše, pa mu reče: „Juče i prekjuče stalno si bio sa mnom i poučavao me, i eto sad idem kuda mi veliš.“ A Vasilije reče: „Reci mi, Teodore, kakvu to reč ti reče: ‚Juče i prekjuče stalno si bio sa mnom i poučavao me’? Da nije to neko besovsko priviđenje? I ne taji to od mene, Boga radi.“ Teodor mu pak sa gnevom reče: „Što me iskušavaš i zašto mi smućuješ dušu, jednom mi ovako govoreći, drugi put drugačije, i kojoj reči da poverujem?“ I tako ga otera od sebe, uputivši mu žestoke reči.
Primivši sve to, Vasilije ode u manastir. A bes opet u liku Vasilijevom dođe kod onoga i reče mu: „Izgubi ti, brate, svoj kukakvni razum. Ali ne sećam se tvoje uvrede koju primih od tebe ove noći, nego ti kažem: otiđi brzo ove noći, uzevši nađeno.“ I ovo rekavši, bes otide od njega.
Kad nasta dan, opet dođe Vasilije kod njega, uzevši sa sobom neke od staraca, i reče pešterniku: „Dovedoh njih za svedočanstvo da ima tri meseca otkako se s tobom videh, i evo mi je treći dan u manastiru, a ti reče ‚juče i prekjuče’. Tu je neko besovsko dejstvo. Nego, kad ti on dođe, ne daj mu da besedi sa tobom pre nego što učini molitvu, i tada ćeš shvatiti da je bes.“ Pa učini molitvu zaprećivanja, prizvavši svete na pomoć, i utvrdivši pešternika otide u svoju keliju.
Bes više ne smede da se javi pešterniku, i Teodor shvati da je to prevara đavolja. I otad svakoga ko bi mu dolazio, najpre teraše da se pomoli, pa onda sa njim beseđaše. I otad se učvrsti protiv vragova i razume njihovu podmuklost, i Gospod ga izbavi od umnih zveri da im ne bude potčinjen, kao što se to dešava sa mnogima koji prebivaju u pustinji, ili u pešterama ili zatvorništvu žive sami. Velika utvrđenost treba da se ne pogine od besova, kako i ovoga htedoše da pogube, ali ga izbavi Gospod.
A za nađeno blago iskopa duboku jamu, i tamo ga stavivši zasu je, te od tih dana pa dosad niko ne zna gde je sakriveno.
Predade se on velikom poslu, da ne bi opet, budući besposlen, dao mesta lenjosti, te bi se od toga rodila neustrašivost (prema Bogu), pa bi opet bila smelost besovima. Postavi u pešteri žrvnje i otad poče da služi za svetu bratiju: iz spremnika uzimaše pšenicu i tu je svojim rukama meljaše, sve noći bez sna prebivaše, trudeći se u radu i molitvi, a ujutro predavaše brašno u spremnik i opet uzimaše žito. I tako mnogo godina činjaše, služeći za svetu bratiju, i beše olakšanje drugim služiteljima, i nije se stideo takvog posla, i moljaše Boga neprestano da mu oduzme sećanje na srebroljublje. I Gospod ga oslobodi od te bolesti, tako da više ni ne pomisli na bogatstvo. Učini mu da zlato i srebro smatra za blato.
Prođe mnogo vremena dok se on trudio u takvom služenju i zlopaćenju. Vide ga kelar kako se trudi, pa kad jednom bi dovezeno žito iz sela, on mu posla u pešteru pet kola, da se ne bi uznemiravao stalno dolazeći da uzima žito. A on sasu žito u sasude i poče da melje, pojući Psaltir naizust; čim se umori, leže hoteći malo da otpočine. I gle, najednom bi grom, i počeše žrvnji da melju. I razume blaženi da je to besovsko dejstvo, pa ustade i poče da se moli Bogu priležno, i reče velikim glasom: „Zaprećuje ti Gospod, svelukavi đavole!“ A bes ne prestajaše da melje žrvnjima. Teodor pak opet reče. „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Koji vas zbaci sa nebesa i dade vas svojim ugodnicima na gaženje, naređuje ti On, preko mene grešnog, da ne prestaješ s radom dok ne samelješ svo žito, da i ti poslužiš za svetu bratiju.“ I ovo rekavši stade na molitvu. A bes ne smede da odbije, i do svitanja samlje pet kola žita u brašno. Onda Teodor obavesti kelara da pošalje po brašno. Zadivi se kelar divnome čudu, kako pet kola za jednu noć beše samleveno, i izveze iz peštere pet kola brašna, a zatim beše još drugih pet kola brašna.
To beše divno čudo i tada i za one koji sada slušaju, jer se zbilo rečeno u Evanđelju: I besovi vam se pokoravaju u ime moje[8]. Reče naime: Dadoh vam vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju.[9] I dalje htedoše besovi da prestraše blaženoga, ali nađoše samo služiteljske uze, te mu vapijahu: „Ovde se više nećemo naći!“
Teodor i Vasilije sklopiše među sobom bogougodan dogovor da nikada ne taje svoju misao jedan od drugog, nego da je rešavaju i rasuđuju po Božijem savetu. Tad Vasilije uđe u pešteru, a Teodor zbog starosti izađe iz peštere hoteći da sebi postavi keliju na starom dvorištu.
Beše tada, naime, manastir spaljen[10], i uz obalu dovezoše splavove za građenje crkve i svih kelija, i unajmiše vozare da voze (građu) na goru. Teodor, ne hoteći da drugima bude težak, poče sam na sebi da nosi drvo. I što bi Teodor uznosio za građenje svoje kelije, besovi bi, čineći mu pakosti, bacali sa gore, hoteći tako da proteraju blaženoga. A Teodor reče: „U ime Gospoda Boga našega koji vam naredi da uđete u svinje[11], On vam naređuje preko mene, sluge svoga, da svako drvo što je na obali uznesete na goru, da budu bez truda oni koji služe Bogu, i time da naprave molitveni dom Svete Vladičice naše Bogorodice i kelije sebi da pripreme. Da prestanete da im činite pakosti, i da saznate da je Gospod na mestu ovom.“ Te noći ne prestadoše besovi da nose drveta od Dnjepra na goru, dok dole ne ostade nijednog drveta, pa time izgradiše crkvu i kelije, pokrov i pod, i bi dovoljno za potrebe celog manastira.
Ujutro ustadoše vozari i dojahaše na obalu hoteći da voze drvo, i nijedno ne nađoše na obali, nego sve bi na gori, i to ne na jednom mestu naslagano, nego na raznim, prema tome šta je s čime trebalo da bude skupa: zasebno pokrov i zasebno pod, i zasebno velika stabla, teško nosiva radi dužine, i sve se u celini nađe na gori. Ovo beše začuđujuće svima koji videše ili čuše šta se dogodi iznad ljudske moći. Ovo se mnogim inovernim čini neverovatno zbog veličanstvenosti čuda, ali svedoci ovoga proslaviše Boga koji čini predivna čuda radi svojih ugodnika. Kako reče Gospod: Ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego se više radujte što su imena vaša napisana na nebesima.[12] A ovo učini Gospod na slavu Svoju radi molitava svetih Otaca naših Antonija i Teodosija.
Ne trpljahu sramotu besovi, koje nekada nevernici štovahu i klanjahu im se i smatrahu ih za bogove, a sada ih ugodnici Hristovi prenebregavaju i omalovažavaju i besčaste, i oni kao kupljene sluge služe i nose drva na goru, i ljudi ih teraju, jer se oni boje zaprećenja prepodobnih – Teodor i Vasilije, naime, sve njihove prevare izobličiše. Videći kako ga ljudi sramote, bes vapijaše: „O moji zli i ljuti protivnici, neću prestati ni počinuti do smrti se boreći sa vama!“ Ne znađaše đavo da će im biti posrednik još većeg venca. I podbode na njih zle ljude da ih pogube, koji zategoše luk svoj, stvar gorku[13], i mač njihov će ući u srca njihova[14], što ćemo posle ispričati.
I najamnici i vozari podigoše pobunu protiv blaženoga, tražeći svoju najamninu i govoreći ovako: „Ne znamo kakvom si smicalicom naredio ovome drvetu da bude na gori.“ I nepravedni sudija uze platu od njih i naredi im da od prepodobnoga uzmu platu, tako rekavši: „Neka ti pomognu da platiš besovi koji ti služe“ – ne sećajući se osude Božije da će svaki koji nepravedno sudi sam biti osuđen.[15]
I opet dušman đavo podiže buru na prepodobne: nalazi jednog od kneževih savetnika, ljutog i svirepog, nevaljalog po naravi i po delu i po svakoj zlobi. Dolazi bes u Vasilijevom liku kod ovoga boljarina, pošto ovome Vasilije beše poznat, i kaže boljarinu ovako: „Teodor koji pre mene bi u pešteri nađe blago, mnoštvo zlata i srebra i skupocene sasude, i sa svime tim htede da beži u drugi kraj, a ja ga zadržah. I eto sad jurodstvuje: besovima naređuje da melju i da sa brega nose drva na goru, pa tako i bude, a blago čuva neko vreme, dok se ne sakrije od mene, pa sa njim ode kud hoće. A vi ništa nećete naći.“
Kad ču to boljarin od besa, i misleći od njega da je Vasilije, dovede ga knezu Mstislavu Svjatopolčiću[16]. Bes ovo ispriča knezu i još više od toga, pa reče: „Brzo ga uhvatite i uzmite blago. Ako li ne dadne, zapretite mu ranama i mukama; ako još ne bude dao, predajte ga na mnoge muke; a ako ni tako ne da, zovnite mene, i ja ću ga izobličiti pred svima vama, i pokazaću mesto gde je sakriveno blago.“ I rekavši im taj zli savet, bes im otide sa očiju.
Izjaha knez rano sa mnoštvom vojnika, kao u lov ili kao na nekog jakog vojnika, i uhvativši blaženog Teodora, dovede ga u svoj dom. I najpre ga laskanjem pitaše govoreći: „Oče, kaži mi da li nađe blago? Evo ću ga – veli – razdeliti s tobom, i bićeš otac ocu mome i meni.“ Tad Svjatopolk beše u Turovu. A Teodor reče: „Da, nađoh, i sada je sakriveno u pešteri.“ Knez reče: „Ima li mnogo, oče, zlata i srebra i sasuda, i ko to, kako se čuje, sakri?“ Teodor reče: „U Žitiju svetog Antonija se kaže da su dragocenosti varjaške, a sasudi i jesu latinski, i zbog toga se peštera i zove Varjaška sve dosad. Zlata i srebra ima nebrojeno mnoštvo.“ A knez reče: „Zašto ga ne daš meni, sinu svome?“ Teodor reče: „Meni od toga ništa ne treba, čak i da mi narediš da uzmem, jer to mi nije na korist i ne treba mi, pošto sam slobodan od toga. Ne sećam se, a sve bih vam rekao, jer vi tome služite, a ja sam od toga slobodan.[17]“
Tad knez sa gnevom reče slugama: „Ovaj monah, koji neće moju milost, naređujem da se okuje po rukama i po nogama, i tri dana da mu se ne da hleba i vode.“ I opet ga upita: „Reci za blago!“ A Teodor reče: „Ne znam gde ga sakrih.“ Knez pak naredi da se žestoko muči, tako da mu se i vlasenica smoči od krvi, pa potom naredi da ga obese nad velikim ognjištem, i da ga zavežu naopako (s rukama na leđima) i da nalože vatru. Tad se mnogi zadiviše strpljenju muža koji u plamenu kao u rosi prebivaše, pa se čak ni vlasenice njegove oganj ne dotaknu. I neko od tu prisutnih ispriča kakvo čudo učini Teodor. I budući u užasu, knez reče starcu: „Zašto pogubljuješ sebe i ne daš nam blago koje nama pripada?“ Teodor reče: „Istinu ti kažem, molitvom brata moga Vasilija tad bejah spasen kada ga nađoh, i sada Gospod oduze od mene sećanje na srebroljublje, pa ne znam gde ga sakrih.“
Knez brzo posla u pešteru po svetoga Vasilija. Kad ovaj ne htede da dođe, na silu ga dovedoše iz peštere. Knez mu reče: „Sve što si mi naredio da učinim ovome zlome, ja učinih, a tebe hoću da imam za oca.“ Vasilije pak reče: „A šta ti naredih da činiš?“ Knez reče: „O blagu o kojem si mi kazivao on ne govori, pa ga mučih.“ I odgovori Vasilije: „Poznah tu smicalice zloga besa koji tebe prelasti, a slaga na mene i na ovog prepodobnog. Jer mene nisi video da ikad izađoh iz svoje peštere 15 godina.“ Onda svi prisutni rekoše: „Pred nama si govorio knezu.“ A Vasilije reče: „Sve vas je bes prelastio, a ja nisam video ni kneza ni vas.“
I razgnevi se knez, i naredi da se bije bez milosti. Ne istrpevši prekora, i opijen vinom, razjari se, pa uzevši strelu rani Vasilija. I kad ga ustreli, Vasilije izvadi strelu iz svoje utrobe, baci je knezu i reče: „Ovom ćeš strelom sam biti ranjen.“ Kako i bi, po njegovom predskazanju.
I naredi knez da se oba zasebno zatvore, da ih sutra zlo namuči, i te noći oba skončaše u Gospodu. I ovo saznavši, bratija dođe i uze njihova namučena tela, pa ih časno pogreboše u Varjaškoj pešteri. Gde se behu podvizavali, tu biše i sahranjeni, u krvavoj odeći i vlasenicama, koje su i dosad cele: kako da oni, kojih se oganj postide, učestvuju u iskvarivosti?
Posle nemnogo dana, po predskazanju Vasilijevom sam Mstislav, bijući se sa Davidom Igorovićem, beše ustreljen na zidinama u Vladimiru[18]. I prepoznade tada svoju strelu kojom ustreli Vasilija, pa reče: „Evo umirem danas radi prepodobnih Vasilija i Teodora.“
Da se zbude što reče Gospod: Svi koji uzimaju nož, od noža će umreti.[19] Pošto je bezakono ubio, i sam je bezakono bio ubijen. A ova dvojica mučenički venac primiše u Hristu Isusu, Gospodu našem, Kome slava sa Ocem i sa Svetim Duhom sada i uvek.
 


 
NAPOMENE:

  1. V. 1.Tim 6:10 i Lestvicu 17:14.
  2. Up. Lestvicu 17:11.
  3. Up. Lk 14:33.
  4. Up. Mt 6:25,26,31.
  5. Radi se o događaju koji se može naći opisan u velikom Prologu, u Slovu za 19. januar: „Neki čovek koji življaše u Carigradu teško se razbole i obuzet užasom smrti odluči da privuče na sebe milost Božiju preko milostinje. Razdade siromasima trideset litara zlata, i milostinja ga uistinu spase. Šta bi mu posle ovoga preostalo, činilo se, nego da dan i noć blagodari Bogu za svoje spasenje?! Ali ne! Silno se rastuži on zbog svog zlata, i misao o milostinji koju beše podelio u vreme bolesti ne davaše mu ni časka mira. Mučen njome, on otide kod jednog od svojih drugova i otkri mu sav jad. Ovaj beše blagočastiv i milostiv i željaše da urazumi srebroljupca. ‚Odbaci – reče mu – savet đavolski i ne gnevi Boga koji te vaskrse zbog milostinje. Inače, ko zna? Može te On ošinuti iznenadnom smrću, pa ćeš onda bez pokajanja umreti.’ Ali, škrtac se od tih reči ne urazumi. Tad mu drug reče: ‚E pa kad me ne slušaš, evo šta ćeš: hajdemo u crkvu i tamo ću ti ja povratiti tvoj novac, a ti samo reci pred Bogom da milostinju u vreme tvoje bolesti nisi učinio ti nego ja.’ Srebroljubac se veoma obradova takvom predlogu, te pođoše u crkvu. Primivši tamo od druga zlato i rekavši ono što ovaj beše zahtevao, srebroljubac spokojno pođe kući. Ali, avaj! Kuću svoju on više ne vide. Na vratima crkvenim on iznenada pade i odmah ispusti duh. Užas obuze prisutne, koji u iznenadnoj smrti neblagodarnog škrca videše jasnu kaznu od Boga za njegovu škrtost i neblagodarnost. Drug uze od preminuloga svoje zlato i smesta ga podeli bednima.“
  6. Up. Jer 15:19.
  7. Up. Mt 19:29.
  8. Up. Lk 10:17; 9:1.
  9. Up. Lk 10:19.
  10. Polovci su ujutro 20. jula 1096. manastir opljačkali i spalili, ubivši nekoliko monaha, i učinivši veliko svetogrđe i govoreći bestidne hule. Ovo je do u tančine kao očevidac opisao prep. Nestor u Letopisu pod navedenom godinom.
  11. V. Mt 8:30-32; Mr 5:11-13; Lk 8:32-33.
  12. Lk 10:20.
  13. Ps 63:4.
  14. Up. Ps 36:15.
  15. Up. Mt 7:1-2.
  16. Sin kneza Svjatopolka Izjaslavića od naložnice, knez Vladimira Volinskog, poginuo 1099. godine.
  17. Ne treba misliti da se prepodobni Teodor ovde tek pretvara da ne zna gde je sakrio blago: kada Gospod, prema meri poniznosti i truda, oslobađa čoveka od strasti, On mu oduzima i sećanje na predmete strasti, te je dosta česta pojava među podvižnicima da više ne mogu da se sete ničega za što su bili najviše vezani.
  18. Ubio ga lično David Igorović 1099. g.
  19. Up. Mt 26:52.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *