НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Бриге о житејском као магла покривају мислени хоризонт душе, помрачују очи срца и везују душу. Међутим, немој се узнемиравати ничим, већ положи сву своју тугу и бригу на Господа, по поуци духоносног апостола (1.Пт.5,6-7). Немој се секирати због издатака за друге. Они су ти залог за нову и већу штедрост Господњу.
 
*
 
[Дешава се] да се [човек] моли Господу, иако у ствари служи ђаволу, који му се гнезди у срцу. Он се, наиме, моли само устима, док му је срце хладно и не осећа и не жели оно што уста ишту и говоре: он стоји далеко (Ис.29,13) од Господа. Такође, има много причесника који се Телом и Крвљу Христовом причешћују неискрено, тј. без велике љубави, већ само устима и трбухом, маловерно, хладно, са срцем пристрасним према храни и пићу и новцу, или склоним ка гордости, злоби, зависти, лењости. Њихово срце далеко стоји од Онога ко је сав љубав, светиња, савршенство, премудрост и неизрецива доброта. Они свакако морају дубље да улазе у себе, дубље се кају и дубље размишљају о молитви и Причешћу. Хладноћа срца према Богу и молитви је од ђавола. Он је хладноћа тартара. Ми, пак, као чеда Божија заволимо Господа пламеном љубављу. Обдари нас, Господе, јер без тебе не можемо чинити ништа (Јн.15,5). Ти си све за нас, а ми смо ништа. Ти си нас из небића привео у биће и свиме нас снабдео.
 
*
 
Кајати се значи у срцу осећати лаж, безумље и кривицу својих грехова, значи имати сазнање да смо ожалостили Творца, Господа, Оца и Добротвора, који је бескрајно свет и који се бескрајно гнуша греха, значи и свом душом желети исправљење и њихово изглађивање.
 
*
 
Хришћанину који хотимично или нехотично греши чешће напомињи о његовом достојанству, тј. да је Христом обожен и да је наша природа посађена на престо са Богом Оцем, Сином и Духом Светим. Јеврејину, мухамеданцу и незнабошцу у згодној прилици реци чега се лишавају својом упорношћу у неверју. Репи им како је нашу природу уздигао Син Божији, како је оплемењена и облагодаћена. Хришћане саветуј да напусте грехе због благородства њихове природе, а неверујуће привлачи вери у Христа.
 
*
 
Велика јектенија. По њој смо сви једно. У њој се набрајају сви чланови Цркве – Тела Христовог, прво земаљски, а потом небески. Такав је карактер целог богослужења: вечерње, јутрење и Литургије. Свештеник треба да се моли Богу за све и за свакога са [пламеним] духом, узвишеним мислима и љубављу.
 
*
 
По свом пространству црквених молитава и песама креће се Дух Истине. Све, пак, што као противно са стране долази у главу и хули јесте од ђавола, од оца лажи и клеветника. Молитве и песме су дах Духа Светога.
 
Онај ко се моли Господу, Мајци Божијој, анђелима и светитељима треба пре свега да се побрине око исправке свога срца и свога живота и потом да их подражава, као што је написано: Будите милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк.6,36). Будите свети, јер сам ја свет (1.Пт.1,16). Они који се моле Мајци Божијој треба да подражавају њено смирење, незамисливу чистоту, преданост вољи Божијој (када видиш неправде) и трпљење. Они који се моле анђелима треба да мисле о горњем [тј. небеском] животу и да се старају о духовности, одбацујући постепено телесност и телесне страсти, а такође и о пламеној љубави према Богу и ближњему. Они који се моле светитељима треба да их подражавају у љубави према Богу и презирању света или његових сујетних добара, у њиховој молитви, уздржању, нестицању, трпљењу болести, скорби и напасти, те у љубави према ближњему. У супротном, молитва ће бити ударање ваздуха.
 
*
 
Онај ко се моли као гладан треба да иште и снажно жели добра за која се моли, нарочито духовна добра, тј. опроштај грехова, очишћење, освећење и учвршћење у врлини. У супротном, он узалудно троши речи. На исти начин схвати и захваљивање и славословље Господа: буди гладан непрестаног захваљивања и слављења Господа будући да је све од Њега. Све је дар Његове доброте и милосрђа.
 
*
 
Господ је биће моје! Господ је избављење од вечне смрти! Господ је вечни живот мој! Господ је очишћење и избављење од мноштва сагрешења и освећење моје! Господ је сила у немоћи мојој, пространство у тескоби мојој, уздање у малодушности и унинију моме! Господ је животворни огањ у хладноћи мојој! Господ је светлост у тами мојој и мир у смућењу моме! Господ је заступник у искушењима мојим! Он је мишљење моје, жеља моја и делатност моја! Он је светлост душе и тела, храна, пиће и одећа моја, штит мој и оружје моје! Господ је све за мене! Душо моја, воли Господа и непрестано му захваљуј! Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени име свето Његово. Благослови душо моја Господа, и не заборављај сва уздарја Његова, који очишћује сва безакоња твоја, исцељује све болести твоје, који избавља од трулежи живот твој, који те венчава милошћу и добротама, који испуњује добрима жеље твоје (Пс.102,15).
 
*
 
Ви сте сви браћа (Мт.23,8). Љубите једни друге (Јн. 15,17). Црква је велика и света породица Божија, у којој је Бог – Отац, Пресвета Богородица, Мајка Господа Исуса Христа – Мајка наша, анђели и свети људи – старија браћа, а сви ми – рођена браћа, рођена у једној крстионици Духом Светим. Млађи су природно дужни да поштују старије. Они су им природно потчињени и као несавршени моле их да се помоле Богу за њих. Јер, њихово заступништво, као пријатеља Божијих, Господ благонаклоно прима. Деца Оца небескога имају молитву коју је први изговорио Његов Син: Оче наш (Мт.6,913).
 
*
 
Господе, ти си дошао да нас спасеш вером у тебе. Ето, ја верујем да си мој Спаситељ. Спаси ме! Ти си дошао да обиовиш моју грехом искварену ирироду. Обнови ме исквареног страстима и похотама. Обнови ме душевно и телесно да бих био чист срцем и крепак телом ради славе имена твог. Ти си дошао да нас избавиш од служења врагу. Избави ме од служења свезлобном, нечистом, гадном и омраженом врагу, који војује у удовима тела мога и који ме привлачи и вуче на грех. Ти си дошао да нас просветиш. Просвети срце моје које је помрачено страстима. Ти си дошао да сакупиш расејано. Сакупи мисли моје, које расејава враг. Ти си дошао да нас оснажиш у немоћи нашој и рекао: Сила моја се у немоћи показује савршена. И апостол твој говори: Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова (2.Кор.12,9). Ево, ја сам потпуно немоћан и без тебе не могу да учиним никакво добро. Ја без тебе не могу ни да мислим добро, ни да осећам добро, ни да желим добро, ни да говорим добро, ни да чиним добро. Ја сам потпуно немоћан за било какво добро без тебе. Дај ми благодат, дај светлост и силу да мислим и осећам шта је добро и да га лагано остварим, да говорим и делам оно што ти је угодно. Ето, сав живот свој предајем теби, Христу Богу, Спаситељу моме и Обновитељу моме. Очисти, освети и спаси ме. Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у утроби мојој (Пс.50,12). Помози ми! Без тебе је погибао моја блиска и непосредна свакога часа.
 
*
 
Због своје злобе према нама, због лукавства против нас и због увреда које нам наносе на разне начине, људи заслужују нарочито наше сажаљење и љубав, као болесници и као они који гину, поставши оруђе свезлобнога непријатеља нашега, тј. ђавола, који нас учи сваком злу и тражи да нам приреди огорчење и невољу. Међутим, та огорчења и невоље за нас бивају врло корисне с обзиром да нам откривају наше ране на срцу, које нисмо опажали ни осећали.
 
*
 
[Понекад] те у време богослужења смућеност и немоћ срца ометају да изговараш речи молитве. Ти их сматрај за машту вражију (тј. демонску), те одбаци униније, малодушност и плашљивост. Потом у име Господње говори без журбе, спокојно и намерно гласније те ћеш надвладати смућеност и немоћ и добити бодрост и силу. Све је могуће ономе ко верује и нада се. Треба се борити и побеђивати.
 
*
 
Воли ближњег као самог себе. Јер, волећи ближњег волиш себе. И мрзећи ближњег, ти пре свега себи чиниш штету и мрзиш своју душу. И сам речено знаш из искуства. О, премудри, стваралачки и животворни закони Господњи! 1Сако је добро извршавати их, премда и грешна обмана чини тешким њихово испуњавање. За душу је благ јарам Господњи и лако бреме Његово, тј. заповести Његове.
 
*
 
Уколико будеш имао хришћанску љубав према ближњима, цело небо ће те волети. Уколико будеш имао јединство духа са ближњима, имаћеш јединство и са Богом и са свим становницима неба. Уколико будеш милостив према ближњима, и према теби ће бити милостив Бог, као и сви анђели и светитељи. Уколико се будеш молио за друге, цело небо ће се заступати за тебе. Свет је Бог наш. И ти буди такав.
 
*
 
Земнородни, који немате чистоте, прослављајте недостижну чистоту душе и тела коју је потпуно и изобилно постигла Пресвета Дјева Марија, Мајка Господа нашега Исуса Христа. Ви је прослављајте и молите се да вас научи (заједно са децом вашом) да чисто проводите живот у трулежном веку који је пун саблазни. Приносећи бескрвну жртву, ми узносимо Оцу небеском захвалност за њену чистоту, смирење и све врлине и за удостојеност да постане Мајка Бога Слова. Ми, наиме, говоримо: „Особито за Пресвету… Богородицу“ ми ти приносимо словесну службу, славу и благодарење.
 
*
 
Како сам ја само повређен грехом! Оно што је рђаво, зло, нечисто одмах се мисли и осећа срцем. Добро, пак, лепо, чисто, свето често се само мисли и говори, али не осећа. Тешко мени! Још је срцу моме ближе зло, неголи добро. Зло које само помислим или осетим, ја сам одмах спреман и да брзо и лако учиним, уколико немам страха Божијег. Хтети имам у себи, али учинити добро не налазим (Рим.7,18) снаге, те се замишљено добро дело одлаже у недоглед.
 
*
 
Молећи се за људе, моли се као за себе самог будући да смо једно, као деца Оца небескога.
 
*
 
У приљежној молитви главна је вера у Бога и искрена, чврста жеља добара за која молимо, као и одвратност и одбојност пред гресима за које се кајемо. Међутим, ми језиком и мислима желимо, али срце остаје безосећајно. Или, ми се језиком уклањамо [од греха], али не и срцем. Ми се задржавамо у гресима, иако се свакодневно молимо за избављење од њих. И на нама се испуњава Исаијино пророштво: Ови људи ми се приближавају устима својим… Срце им је, пак, далеко одмене(Ис.29,13).
 
*
 
Уколико ти се срца косне блудна, прљава, лукава или хулна помисао злобе, зависти, тврдичлука, лакомости и стомакоугађања, те успе да те помрачи, рани и притесни, ти реци себи са чврстим срдачним убеђењем да се ради о ђаволској машти. И одједном ће помисао или помисли ишчезнути. Блажен је ко говори истину у срцу своме (Пс.14,2). Напротив, имаће муку онај ко машта у срцу своме или мисли лукаво и грешно! Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло (Рим.2,9). Презири телесну сладост греха, будући да се ради о надражају пролазног тела. За помисао сумње у истину која наиђе ти реци да представља машту, а истину [именуј] вечном истином.

Један коментар

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *