НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
У молитви је главно да се пре свега побринемо за живу и продорну веру у Господа. Ти треба да га живо представиш пред собом или у себи самом. Тада већ ишти шта хоћеш од Христа Исуса у Духу Светом и – биће ти. Ишти једноставно, ништа не сумњајући. Тада ће Бог твој бити све за тебе. Он ће у тренутку чинити велика и дивна дела, као што и крсни знак показује велику силу. Духовна и вештаствена добра немој искати само за себе, већ и за све верне, за цело Тело Цркве, не делећи се од осталих верујућих. Буди у духовном јединству са њима, као уд једног великог Тела Христовог – Цркве. Отац небески, који их све воли као чеда своја у Христу, Сину своме, и тебе ће испунити великим миром и смелошћу.
 
*
 
Молећи се, снажно пази на речи молитве и осећај их срцем. Немој од њих скретати умом ни у какве помисли. Молећи се у време богослужења, вршења Тајни и молитвословља за разне случајеве, чврсто приони срцем за речи црквених молитава, верујући да ни једна реч није узалудна, већ да свака има своју силу и да је у свакој сам Господ Триипостасни, који је свуда и све испуњава (Из молитве Царе небески). Ти треба да мислиш: „Ја сам ништа. Све чини Господ“. Још мисли: „Ја говорим, али и Бог Слово у мени говори. Ја немам о чему да се бринем. Речено је: Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас (1Пт.5,7)“.
 
*
 
Читајући световни журнал или новине, теби је лако и пријатно и свему верујеш. Међутим, узми да читаш духовни дневник или књигу, нарочито црквену, или почни да читаш молитве: теби ће бити тешко на срцу и почеће да те мучи сумња и неверовање, те неко помрачење и одвратност. Многи примећују речено. Због чега оно настаје? Наравно, не због својства самих књига, већ због својства читалаца, због особина њихових срдаца и пре свега због ђавола, људског непријатеља и непријатеља свега свештеног: он узима реч из срца њиховог (Лк.8,12). Читајући световна дела, ми га не дирамо. Стога ни он нас не дира. Када, пак, узмемо свештене књиге, ми почињемо да мислимо о своме исправљању и спасењу. Стога идемо против њега, љутимо га и мучимо његову злобу. Стога и он нас напада и повратно нас мучи. Шта да се ради? Не треба напуштати добро дело и душекорисно читање и молитве, већ треба трпети и у трпљењу спасавати душу своју. Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19), говори Господ. Слично се може приметити и код позоришта и цркве, код сцене и богослужења. У позоришту се многи пријатно осећају, а у цркви – тешко и досадно. Због чега? Због тога што је у позоришту све лепо прилагођено чулном човеку. Ми ђавола у њему не дирамо, већ га тешимо, а он нам причињава задовољство. Он нас не дира. Он мисли: „Веселите се, другови моји, смејте се само и Бога не помињите“. У цркви је, пак, све прилагођено побуђивању вере и страха Божијег, побожних осећања, осећања наше грешности и покварености. Стога ђаво и сеје у срце наше сумњу, униније, тугу, лукаве, прљаве и хулне помисли. И ето, човеку је непријатно и не може да стоји: тешко му је да одстоји један час. И брже бежи напоље. Позориште и црква су супротности. Једно је храм света, а друго – храм Божији. Једно је идолски храм, а друго – храм Господњи.
 
*
 
Понекад те моле да се помолиш за спасење од телесне смрти, на пример од утопљења, од смрти услед болести, од ватре или неке друге невоље. Ти похвали веру оних који те моле и реци у себи: „Нека је благословена вера ваша. Нека Господ да да се по вери вашој испуни моја недостојна и слабоверна молитва. Нека Он и мени дода вере“.
 
*
 
Уколико сагрешиш против Бога или против људи, ти себи све лако опрашташ. Стога лако опраштај и другима. Воли ближњега као себе и много му опраштај. Господе, колико пута, ако ми згреши брат мој, да му опростим?До седам пута… Не велим ти до седам пута, него седамдесет пута седам (Мт.18,21-22), рече Господ. По томе се и познаје љубав. Штавише, и то је мало за љубав: љубав воли своје непријатеље, чини добро мрзитељима, благосиља оне који је проклињу и моли се за увредиоце (Лк.6,27-28).
 
*
 
Као Срцезналац, Господ, зна нашу шкртост и ситни користољубиви рачун у случају када предстоји да укажемо гостопримство или дар људима од којих не очекујемо повратну услугу. Стога Он обећава да ће нам у Дан суда узвратити за храњење гладног, појење жедног, одевање нагог, посету болесног и затвореника. Штавише, Он обећава награду и за једну чашу студене воде коју смо дали Хришћанину или неверујућем у Његово име. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти (Мт.10,42). О, милосрђе Христово! Ко се неће постидети због окрутности срца свога и срамне шкртости!
 
*
 
Као дух и као једноставно биће, ђаво може да нас спотакне и рани душу само једним тренутним покретом помисли лукавства, сумње, хуле, нетрпељивости, љутње, злобе, тренутним покретом пристрасности срца према било чему земаљском, покретом виђења лица, [склоности] ка прељуби, и осталим страстима. Он искру греха може да распири (са својственом му препреденошћу и злобом) у пламен који бесни адском силом у човековој унутрашњости. Стога треба да се чувамо и све силе крепимо у истини Божијој, одбацујући лаж, маштања и ђаволску злобу у самом њиховом почетку. Човек сав треба да је пажња, сав око, сав тврди и нерањиви адамант у свим својим деловима. О, слава, слава победи твојој, Господе! Нека ја влашћу силе твоје побеђујем невидљиве и видљиве непријатеље у све дане живота мога, до последњег даха. Амин. О, једноставности вере, немој ме напуштати.
 
*
 
Немој имати пристрасности не само према храни и пићу, оделу, пространом и добро украшеном стану и богатом домаћем прибору, већ ни према свом здрављу. Штавише, ни према самом животу свом немој имати ни најмању пристрасност, већ га предај вољи Господњој, говорећи: Мени је живот Христос и смрт добитак (Фил.1,21). Ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни (Јн. 12,25). Пристрасност према привременом животу и здрављу води ка многим удаљавањима од заповести Божијих, ка попуштању телу, нарушавању постова, удаљавању од доброг и савесног вршења обавеза службе, ка унинију, нетрпељивости и раздражљивости. Никада немој да заспеш увече пре вечерњег правила како ти срце не би огрубело од неблаговременог сна и како га враг не би спотакао окамењеном неосетљивошћу на молитви. Будите трезвени и бдите (1.Пт.5,8). Бдите и молите се да не паднете у напаст (Мт.26,41). Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи (Мт.25,13). Стражите, дакле, јер не знате када ће доћи господар од куће: увече или у поноћи или у пој петлова или ујутру. Да не дође изненада и нађе вас да спавате. А што вам говорим, свима говорим: Стражите (Мк.13,35-37).
 
*
 
Браћо моја, молите се Мајци Божијој када се бура непријатељстава и злобе подигне у дому вашем. Као сведобра и свемоћна, она може лагано и најзгодније да умири људска срца. Мир и љубав произилазе од једног Бога, као од свог Извора. А Владичица је у Богу, једно са Богом. Као Мајка Христа-Мира, она ревнује и моли се за мир свега света, нарочито за све Хришћане. Она има силу да својим мигом прогони од нас духове злобе у поднебесју, тј. вазда будне и усрдне сејаче злобе и непријатељстава међу људима. Свима који са вером и љубављу притичу под њену моћну заштиту, она брзо и хитро даје мир и љубав. Ревнујте и сами на очувању вере и љубави у срцима својим. Уколико се и сами не будете старали за њих, нећете се удостојити ни заступништва Мајке Божије пред Богом. При томе, будите свагда усрдни и побожни поштоваоци Мајке Господа Свевишњег. Јер, „достојно је, уистину, блаженом звати… Богородицу, увек блажену и пренепорочну“, узвишенију од свих створења и Заступницу рода људског. Старајте се да у себи однегујете дух смирења. Јер, и Она сама је смирена као нико од смртних, те са љубављу гледа само на смирене. О Богу, Спасу своме она говори Јелисавети: Погледао је на смерност слушкиње своје (Лк. 1,48-47).
 
*
 
Немој допуштати да ђаво у срце твоје сеје злобу и непријатељство против ближњег. Немој дати да се она ни на који начин гнезди у твоме срцу. Чак и кад се не изговори речима и не [учиниј на делу, твоја злоба може и кроз поглед да зарази душу брата (јер, ништа није заразно као злоба, будући да лако заражује оне који је недремљиво имају у срцу). И искра злобе у њему може да се распири у пламен. Чувај се: Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити (Мт.7,2). Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи (Лк.8,17).
 
*
 
Потруди се да имаш добро хришћанско искуство да од срца благосиљаш оне који те проклињу како би угодио Христу твоме, који је рекао: Благосиљајте оне који вас куну. Воли непријатеље своје искрено, не обраћајући пажњу на њихово непријатељство, већ на образ Божији по коме су створени и гледајући у њима самога себе. Добро твори онима који те мрзе, као син Оца небеског, који је благ и према незахвалнима и злима, верујући да ћеш добром победити зло, будући да је добро свагда моћније од зла. Моли се за оне који те вређају како би молитвом, уколико Бог благоизволи, њих избавио од лукавства, злобе и замки, а себе из опасности. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти (Лк.6, 27; 28; 30; 35), будући да је све Божије. Ако хоће, Господ ти све може одузети. Памти да си сам наг изишао из утробе мајке своје и да ћеш наг и отићи (Јов 1,21), ништа са собом не поневши. Уколико будеш живео на тај начин, стећи ћеш непроцењиво благо мира и љубави, дуго живећи на земљи будући да је речено: Кротки ће наследити земљу и уживаће у мноштву мира (Пс.36,11; Мт.5,5).
Владико, ја само у тебе гледам очима срца и у тебе верујем без сумње. Ти сам знаш шта и како ћеш ми подарити. Ти си ризница свакога добра. Ти си доброта, премудрост и свемогућство које се преобилно излива на сва створења. О, Владичице, ја и на тебе гледам, „ти ме сама заштити и помилуј“!
 
*
 
Немој се предавати унинију и немој слабити духом видећи у себи постојану борбу зла са добром, већ се као добар и храбар војник Исуса Христа Подвигоположника храбро бори са злобом, гледајући у венац који је Владика припремио за све који победе зло и овоме свету и у своме телу: Ономе који победи даћу да седи на престолу моме (Отк.3,21).
 
*
 
Како не би памтио злобу ближњега против тебе и како би му од душе опростио, сети се да и сам ниси туђ злоби, као уосталом ни другим страстима. Немоћи и страсти ближњега сматрај својим сопственим: Праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама (Еф.4,32). О, како сам ја грешан и због мојих грехова одвратан у очима Божијим, људским, па и својим сопственим. Ко ми може бити одвратнији од мене самога? Заиста, нико. У поређењу са мном сви су праведници. Немилосрдно ћу се гневити само на себе. Опроштај увреда и погрешака ближњега против мене непотребног сматраћу за особиту срећу како би и мени дуготрпељиви, дарежљиви и милостиви Господ опростио барем понека сагрешења. Ја треба да се сећам да једино на тај начин ја заслужујем милост Владике. Иначе, одавно не би требало ни да сам жив.
 
*
 
Како је мучан, напоран и тежак земаљски живот! Од јутра до вечери свакодневно треба водити тешку борбу са телесним страстима које војују на душу, тј. против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6,12). Њихово лукавство и препреденост су неизмерно злобни, адски вешти и будни. Најслађи Спаситељ наш, пак, све уморне и натоварене призива себи ради одмора! Гле, ти видиш да је наше срце и наша утроба малаксала од свакодневне борбе и жалости. Ми смо исцрпљени, измучени и ходамо као сенке. Наше душе узнемиравају злобни непријатељи и напрежу све моћи да нас увуку у бездан очајања. Пружи, Владико, високу мишицу своју и избави нас од замки старе аждаје и убице. Ако хоће ко за мном ићи, рекао си ти, нека се одриче себе свакога дана и узме крст свој и за мном иде (Мт. 16,24). Ко је, међутим, свакодневно виновник нашег крста, наше жалости и тескобе? Телесни, стари наш човек и ђаво са својим непрекидним замкама.
 
*
 
Гледање ка Господу при борби са било којом страшћу или у покајању по извршењу било каквог греха умирује узнемирено срце наше и чудно разведрава лице наше. Дао си весеље у срцу моме. Знаменова се на нама светлост лица твога Господе (Пс.4,8; 7). О, колико сјајно постаје лице наше када очима срца гледамо са напрегнутом вером ка Богу срдаца наших! Заиста, тада је са нама Господ који каже: Призови ме у дан жалости, и избавићу те (Пс.49, 15). Са њиме ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га (Пс.90,15). О, Боже, предарежљиви и дуготрпељиви, који си спреман да нам свакодневно до седамдесет пута седам опрашташ грехе и погрешке, уколико се искрено кајемо и иштемо опроштај, помилуј нас, с обзиром да ти сваког часа много грешимо. Амин.
 
*
 
Какво бескрајно ништавило представља храна и пиће, са једне стране, и какву бескрајну узвишеност представља човек који се њима храни, са друге стране! И зар није највеће безумље, зар није безбожност да се за човека, тј. за образ Божији, за причесника у Божанској природи, за кога ће Бог бити све (биће Бог све у свему – 1 .Кор.15,28) жали храна, пиће, одело, станиште и било шта земаљско! Нека прах буде прах, а бесмртни образ бесмртнога Бога нека буде свагда величан и претпостављен свему земаљском, трулежном и брзопропадљивом! Стога ништа не треба да штедимо за нашег ближњег! О, како је велика част хранити, одевати и успокојавати образ Божији! Боже, предобри и најдарежљивији, испуни добротом и дарежљивошћу срца наша!
 
*
 
Свети Божији људи су имали просвећене очи срца (Еф.1,18). Они су њима јасно сагледавали потребе наше грехом искварене природе. Они су јасно видели о чему треба да се молимо, шта да иштемо, за шта да захваљујемо, како да славимо Господа. Стога су нам и оставили изврсне примере молитава сваке врсте. О, како су добре те молитве! Ми понекад не осећамо и не знамо њихову вредност. Међутим, ми добро знамо вредност хране, пића, модерног одела, добро намештеног стана, позоришта, музике, светске књижевности или романа, тј. красноречиве и празне многоговорљивости. Драгоцени, пак, бисер молитве ми газимо својим ногама. Све световно налази широко место у срцима већине, док молитва, нажалост, не налази ни тескобног кутка и не може да се смести у њих. Чак и када успе да уђе макар једном ногом, ми је истога часа избацујемо као сиромаха, као човека који нема брачно одело.
 
*
 
Као истински Хришћанин, радуј се свакој прилици да укажеш љубазност ближњему, напрежући се да стекнеш што је више могуће добрих дела, нарочито ризницу љубави. Немој се радовати када теби указују љубазност и љубав, оправдано се сматрајући недостојним. Напротив, радуј се када теби предстоји прилика да укажеш љубав. Указуј љубав једноставно, без икаквог скретања у зле помисли, без и најмањих житејских рачуна о добити, памтећи да је љубав сам Бог, тј. једноставно Биће. Сећај се да Он свагда гледа све путеве твоје и да види све помисли и покрете срца твога.
 
*
 
Немој пропуштати прилику да се помолиш за било ког човека по његовој молби или по молби његових рођака, другова, поштовалаца или познаника. Господ са благонаклоношћу гледа на молитву наше љубави и на нашу смелост пред Њим. Осим тога, молитва за друге је веома корисна и самом молитвенику. Она чисти срце, учвршћује веру и наду на Бога и подгрева љубав према Богу и ближњему. Молећи се, ти говори: „Господе, теби је могуће да учиниш [све на корист] слузи своме. Учини му [добро] с обзиром да ти је име Добри Човекољубац и Свемогући. Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати, не само деци, него и туђима, колико ће више Отац ваш небески дати сва могућа добра онима који му ишту (Мт.7,11).

Један коментар

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *