МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Да ли ће се сиромашак, који се храни мрвицама са стола свога господара, погордити што се храни његовим мрвицама? Чиме да се горди? Зар својом сиромаштином? Сиромах сам ја, а господар је Господ. Мрвице са Његове трпезе јесу сви благодатни и природни дарови.
 
*
 
Какав је знак да је човек Хришћанин близак Христу? Човек који му је близак често му се обраћа са вером и љубављу, често изговара најслађе име Његово, често га позива у помоћ, често му обраћа свој поглед, мисли и срце. Христос Бог се природно обнаружује код њега и на језику и у погледу, с обзиром да је без Њега немоћан и невесео. Напротив, човек који му је далек ретко му се обраћа мислима, свакако без срдачне вере и љубави, већ једино по некаквој неопходности. Он му се обраћа као лицу које је мало познато његовом срцу, које му не радује и не услађује срце и које за њега нема привлачност. Људи који су му блиски уопште га не испуштају из својих мисли и срца. Они живе Њиме. Он је њихово дисање, храна, пиће, станиште – све. Због сладости имена и благодатног додира са Исусом Христом, они се, такорећи, приљубљују уз Њега свим бићем својим (прилепи се душа моја уз тебе… Пс.62,9). У том приљубљивању они налазе неизрециво блаженство, за које свет не зна. Ето знакова по којима се може дознати ко је нашао Христа и ко га још није нашао. Они који Христа нису нашли у овоме животу живе без срдачне вере, мислећи и бринући већма о житејском, тј. како да се провеселе, како да слатко попију и поједу, како да се лепше обуку, како да задовоље своје похоте, како да убију време (са којим не знају шта ће). Уосталом, њих време тражи и, не нашавши их, брзо промиче у њиховим очима. И лете дани за данима, ноћи за ноћима, месеци за месецима, године за годинама, док на крају не куцне и последњи, страшни час и каже им: “Стојте. Ваш ток је завршен, ваше је време изгубљено. Греси и сва безакоња ваша изишла су пред вас и са свом силом својом вас нападају. Они ће вас свом својом тежином вечно притискати”.
 
*
 
Шта значи тражити забаве? Значи хтети да се било чиме испуни болесна унутрашња празнина душе, која је створена за делатност и не подноси неделатност.
Сва сазнања која се тичу вере пека ти свагда буду као нова, тј. нека свагда имају своју једнаку важност, светост и занимљивост.
 
*
 
Господ је савршени Власник и Заповедник све творевине. И ми знамо да Његове наредбе и Његову вољу слуша све створено: анђели и људи са мисленим срцем, небо и земља и све што је на њима, штавише и ад и све што је у њему. Он заповеда анђелима и они брзо иду да изврше вољу Његову. Оп им заповеда да чувају препорођене људе и они их чувају читав њихов живот, ни у чему не престајући Његове наредбе. Он заповеда небу и оно или даје кишу и росу, или снег и град, или их задржава. Он заповеда ветровима и води и они га слушају. Он заповеда огњу и он му се покорава. Он заповеда сунцу и оно се помрачује или, пак, светли свој земљи и свему што је на њој, грејући је и обасјавајући је. Он заповеда земљи и она даје да ниче разнородно биље. Он јој забрањује да производи и она престаје. Он заповеда водама да незадрживо падају на земљу и оне падају, као при свесветском потопу. Он заповеда ветровима и они дувају, бесне и постају рушиоци због грехова наших. Он заповеда морском киту да прогута пророка Јону и он је спреман за лов. Он заповеда рибама да напуне мрежу ученицима Његовим и оне хитају, слушајући заповест свога Творца. Он заповеда мртвацу да устане и оживи и смрт бежи од човека те долази живот. Он заповеда болести да напусти болеснога и она бежи, а болесник устаје здрав и чио. Он заповеда бесима и они се без противљења покоравају. Велико је име Господње! Нека се хвали име Господње! Он може да претвара своју твар како му је угодно, на пример – воду у крв, воду у вино, штап у живу змију, или опет – штап у живу биљку, човека у стуб (као жену Лотову), змију у злато, и злато у змију (као што је учинио по молитви свога угодника Спиридона Тримитунтског). Међутим, сила и власт Господња се нарочито пројављује у промени човека грешника у свети и изабрани сасуд. Он подиже онога ко је пао ужасним падом. Он васкрсава и обнавља поквареног. Он оживљава човека са мртвом душом и телом. Он палога у вечну смрт уводи у вечни живот. Ето чуда над чудима, које показује бескрајну доброту, премудрост и свемогућство Господа твари. Најзад, будући беспочетан и бескрајан и несместив Господ твари, Он је сам изволео и узмогао да постане Човек ради нашега спасења. Јер, Слово, кроз кога све постаде, постаде тело и настани се међу нама (Јн.1,14; з), поживевши са људима и по свему будући као човек, осим греха. И запрепасти се небо, и крајеви земаљски зачудише се, с обзиром да се Бог показа телесно. Оп је разговарао са нама, чинио нам добро, учинио безброј чуда, пострадао (о, чуда), умро (о, страшног чуда) и васкрсао. Најзад је и нас, умрле у Адаму, васкрсао са собом! Славим сведобру, свесвету, свемогућу и нремудру моћ твоју, Господе! Покажи и на мени, Господе, чудну моћ твоју и како сам знаш спаси недостојног слугу твога, не обазирући се на хотимичне и нехотичне грехе моје, на знана и незнана сагрешења моја, упућујући ме стално на пут твој и снажећи ме на путу благодаћу твојом. Кроз мене [спаси] и све остале, којима си ме поставио као светиљку, као пастира и учитеља и свештенослужитеља.
 
*
 
Када окушаш бесмртну храну и пиће, тј. Тело и Крв Господњу узнеси се захвалним срцем ка Господу и говори: “Захваљујем ти, Господе, Хлебе живота и Изворе бесмртности, што си нам Тело и Крв твоју даровао за храну како бисмо, предочишћени и освећени овде, ушли у вечно Царство твоје да се вечно наслађујемо гледањем лица твога и твојим блаженим животом. Немој допустити, Господе, да се бринем само за телесни хлеб и пиће, немој допусти да стекнем пристрашће према њима, него учини да се једино уз тебе приљубим”. Када једеш трулежне сласти захваљуј Господу, говорећи: “Захваљујем ти вечна и несравњива, нетрулежна, животворна, света, тиха, лака, мирна, најрадоснија, непресушна Сладости, која безбројно превазилазиш све земаљске, телесне и грубе сласти. Захваљујем ти што си ми и трулежне сласти нодарио за јело и насладу како бих макар и делимично упознао колико си сладак ти, који си сав сладост и сав жеља”. Осветљаван вештаственом светлошћу, ти говори: “Слава ти незалазна, преслатка и сверадосна Светлости што нас вештаственом и пролазном (премда прекрасном) светлошћу (која је образ твоје неприступне Божанствене Светлости) осветљаваш како бисмо непрестано мислима хитали ка теби, тј. вечној и незалазној Светлости, те како бисмо чистим животом стремили да достигнемо свеблажено сагледавање тебе”. Плућима дишући ваздух, тј. животворну и освежавајућу стихију (која нам је трајно неопходна ради одржавања пролазнога живота), опет се узноси мислима ка Животворном Господу, Духу Светом са Оцем и Сином, којим живимо, крећемо се и јесмо (Дап. 17,28) и захваљуј му за непрестано дисање. Тело без ваздуха не може да живи ни минут. Ни душа без Духа Светога ни минут не може живети истинским животом, ни чистим и уздржљивим животом. Непрестано се старај да будеш у односу са Богом с обзиром да без Њега душа умире. Од сваке твари непрестано се узноси ка Творцу и за све му захваљуј.
Ни за шта створено немој да се прилепљујеш и никаквој твари немој да служиш више него Творцу. Јер, служење или робовање твари и пристрасност према земаљским стварима јесте идолопоклонство.
 
*
 
Принеси Богу на жртву своје срце. Дај га свецело Сведржитељу. Одреци се себе и свих грешних покрета: злобе, мржње, гордости, непокорности и својевољности, зависти, злонамерности, злурадости, шкртости, среброљубља, стомакоугаћања, блудне прљавштине, крађе, обмане, лењости и свега осталога, те непрестано принуђавај себе на доброту у тренутку када те други грде и вређају, на молитву за непријатеље, на кротост, смирење, незлобивост, искрену добронамерност, дарежљивост, нестицање, уздржање, целомудреност, давање милостиње, истину и праведност, трудољубље, послушност и остало. Тешко је победити страсти које као да су постале наши природни удови (Умртвите дакле удове своје који су на земљи – Кол.3,5). Међутим, уз непрестану пажњу и бдење над самим собом, уз непрестану усрдну молитву са уздржањем и уз помоћ Божију, њих је могуће победити и искоренити.
 
*
 
Јер где су два или три сабрана у име моје, онда сам и ја међу њима (Мт. 18,20). Ја имам поштовање чак и према двојици или тројици који се заједно моле, с обзиром да се Господ, по свом обећању, налази међу њима. Утолико, пак, више осећам ја поштовање пред многобројним сабрањем. Саборна молитва је успешна и многоплодна уколико је удружена и једнодушна (сабрани у име моје). Приљежна молитва Цркве која је узношена за апостола Петра одмах је дошла до престола Божијег. Господ је послао анђела свога да чудесно из тамнице ослободи Петра, кога је Ирод хтео да убије. Удружена молитва апостола Павла и Силе низвела је чудесну небеску помоћ од Светога Духа (Дап.12,56; 16,24-26).
 
*
 
Каква је само грех тама, какво безумље, каква немоћ, какво ужасно и смртоносно насиље! Ми унутрашње чинимо прељубу гледајући у лепа лица. Ми мрзимо човека стога што није наше нарави, што није са нашим страстима, што није са нашим расположењем духа, које је врло често грешно, страсно и порочно. Да ли је узрок блуда и греха лепота лица? Није ли она пре разлог за дивљење Творцу, који је прекрасно створио човека? Да ли је узрок мржње према ближњем што није у складу са нашом нарави, или самовољом, те не повлађује нашој гордости и уопште страстима и што није по нашем расположењу духа? Зар нема свако слободну вољу, свој карактер, свој темперамент, своје навике, своје страсти и обичаје? Ми треба да снисходимо према свакоме и да уважавамо личну слободу свакога човека, коју ни сам Господ никада не присиљава?
 
*
 
Гордоме је непријатно када од њега траже смирење пред другима, завидљивоме – када траже да добро жели и непријатељима, осветољубивоме – када захтевају опраштање и помирење, среброљубивоме – када му напомињу о отплати дугова, стомакоугоднику – када му говоре о посту и о спасењу душе. Они, међутим, треба да савлађују своја осећања, своје страсти и да са радошћу раде оно што од њих траже или што захтева Јеванђеље. У супротном, тј. непокајано и неисправљиво се предајући својим страстима, они ће погинути заувек.
 
*
 
Слава сили твоје благодати, Господе. Код оних који је са вером призивају њој ништа и никакво насиље греха не може да се супротстави. Нападнут непријатељем свакога добра, тј. ђаволом и мамљен страстима, ја сам се прекрстио и рекао у себи: “Сили благодати твоје ништа се не може противити”. И напад је престао, а смућење и тескоба су прошли. Уместо њих је настала тишина и спокојство. Слава сили твојој, Господе!
 
*
 
“Ја сам само сведок који ће сведочити пред Њим све што ми кажете” (Речи духовника духовном чеду на исповести). Свештеници ће на Страшном суду пред Спаситељем бити сведоци за покајане грешнике, тј. за њихово покајање или, пак, за одсуство покајања за поједине грехе. И покајницима ће бити опроштено. Међутим, чему Богу сведоци кад све сам зна, као што је речено: И није требало да му било ко сведочи за човека, јер сам знађаше шта беше у човеку (Јн.2,25). Нису они неопходни Богу, већ нама. Нама ће бити угодно да видимо како свештеници сведоче за нас пред анђелима и људима да смо се покајали за своје грехе, да смо осудили себе, да смо изражавали своју одвратност према греху и испољавали тврду намеру да не грешимо. Сетимо се Спаситељевих речи апостолима: Пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима (Мт.10,18). Или: Проповедаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свету за сведочанство свим народима (Мт.24,14).
 
*
 
Дај ми, Господе благодат да се одрекнем од себе, од ђавола који сам постао наследством од Адама. Нови Адаме, Господе Исусе, нреобрази ме и учини ме новим човеком. Обуци ме у тебе!
 
*
 
Свака долина и низина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке. И свако ће тело видети спасење Божије (Лк.3,56). Долина и низина су смирени срцем, а горе и брегови (који ће се слегнути) јесу горди људи, који о себи високо мисле и презиру ниске и смирене. Господ непрекидно делује у срцима људи у духу правде и доброте. Он горде смирује разним животним околностима, тј. болестима, губицима и понижавањем од људи, док смирене узвишује.
 
*
 
Ласкавци су наши велики непријатељи. Они нам заслепљују очи и не дају да видимо своје велике недостатке, преграђујући нам пут ка савршенству, нарочито уколико смо самољубиви и [духовно] кратковиди. Стога свагда треба да заустављамо ласкавце, који нам говоре ласкаве речи, или да се уклањамо од њих. Тешко ономе ко је окружен ласкавцима. Благо, пак, ономе ко је окружен једноставним [Људима], који не прикривају истину, понекад и непријатну, тј. који изобличавају наше слабости, погрешке, страсти или промашаје.
 
*
 
Онај ко је приљубљен уз Бога неизоставно и готово природно воли и ближњега, с обзиром да је ближњи образ Божији, па чак и чедо Његово и уд Исуса Христа, Богочовека (уколико је Хришћанин). Јер смо удови један другоме, вели свети апостол (Еф. 4,25); јер смо удови тела Његова, од меса Његова и од костију Његових (Еф.5,30). Богољубац је равнодушан према свему земаљскоме: према храни, пићу, сластима, земаљској лепоти, одећи и слави. Он, наиме, не може да служи два господара. Његово срце се прилепило уз Господа. Оно је прогутано Њиме, љубављу према Њему. У Господу за њега ишчезава све земаЈвско, сва обмана светска, штавише ишчезава и његово властито, старо, грешно, страсно срце, спајајући се са Богом у један дух. Ишчезе срце моје… А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1.Кор.6,17). Он се у Богу просвећује и види праву вредност свих ствари, и земаљских и небеских. Он нарочито види суЈету и испразност свега земаљског као и неограничено превасходство и вечност духовних добара. У Богу он налази и очишћење од грехова као и светост, мир и лакоћу, праву слободу и радост у Духу Светом (који су својствени нашем духу, али и изгубљени). Он у Богу налази и себи својствену храну и духовно пиће, духовну сладост и светлу, прекрасну духовну одећу, белу као снег, и лепоту неизрециву којом ће се вечито одушевљавати, и светлост неприступну, којом ће вечито бити осветљаван, и одговарајуће обиталиште за душу, као што ће и сам бити обитељ Свете Тројице.
 
*
 
Господе, нека се срце моје прилепи за тебе јединог. Јер, у приљубљивању уз земаљско је само жалост, тескоба и мука. Нека срцу не буде драго ништа од земаљског. Напротив, нека једино оно цени Господа више од свега, као и све небеско и бесмртну, словесну, духовну, слободну душу, која је створена по образу Његовом, и која је дах уста Божијих. Нека срце нема идоле земаљске, тј. новац, јело, одело, чинове и знаке одликовања и остало. Ми треба да употребљавамо једноставну и непримамљиву храну, која неће мамити срце. Њу треба да узимамо мало, само ради поткрепљења.
 
*
 
На Крсту је распет Господ за нас. Стога Крст има такву моћ, као уосталом и крсни знак. Ето због чега је он животворан, ето због чега је и праобраз његов имао велику моћ још у Старом Завету. Дрво о које је била окачена [бакарна] змија исцељиваше уједене од змија (Бро. гл. 21). Крст који је Мојсије нацртао штапом разделио је воду. Руке које је Мојсије подигао увис на молитви и које представљаху крст победиле су Амалика, и друго.
 
*
 
Наслађивање храном и пићем оних који седе за трпезом, тј. за обедом брзо пролази. Брзо пролази и проћи ће и садашњи живот са свима његовим задовољствима, радостима, жалостима и болестима. Он је као роса јутарња која ишчезава од суица. Стога је Хришћанин, међутим, позван у небеску отаџбину и представља путника и дошљака на земљи. Он не треба ни за шта земаљско да везује своје срце, већ да се приљубљује уз јединог Бога, који је Извор живота, Васкрсење наше и Живот бескрајни.
 
*
 
Не треба са чуђењем и са злобом гледати на разне грехе, слабости и страсти људске. Они су, наиме, стара обмана и слабост свега рода људског. Сами људи са својим моћима никако се не могу избавити од ње. Стога је и био неопходан Спаситељ људи: не заступник и не анђео, него сам Господ у телу да спасе целог човека. Стога ми не треба да се обазиремо на страсти људске, па ни оне које су уперене на нас, на пример, на завист, злобу, гордост, тврдичлук, зеленаштво. На оне који су им потчињени не треба да се љутимо, већ да се са њима опходимо кротко, вршећи утицај речима, убеђивањем и тајном молитвом, као што су се Господ и Његови свети угодници опходили са непријатељима својим. У томе се састоји животна мудрост Хришћанина.