НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Истина је основ разноврсности свега створенога. И у твојим делима (и унутрашњим и спољашњим) нека истина буде основа свега, нарочито основа молитве. Нека се на истини, као на основи, зида сав твој живот, сва дела твоја, све мисли и жеље твоје.
 
*
 
Прихватите се напора да макар један дан проведете по заповестима Божијим. И сами ћете увидети и проверити срцем да је добро извршавати вољу Божију (а воља Божија у односу на нас јесте живот наш и наше вечно блаженство). Заволите Господа свим срцем, макар онолико колико волите своје родитеље и своје добротворе. По својој моћи оцените Његову љубав и доброчинства према вама (и пребројте их умом у срцу своме: како вам је дао постојање и са њим сва добра, како бескрајно много трпи грехе ваше, како бескрајно много прашта због вашег искреног покајања ради крсних страдања и смрти Сина свога јединороднога, како вам је блаженство у вечности обећао уколико му будете верни), тј. добра која су бескрајно велика и многобројна. Потом, заволите свакога човека као саме себе, тј. немојте му желети ништа што себи не желите, мислите и осећајте за њега онако како мислите и осећате за себе, немојте желети да видите у њему ништа што не желите да видите у себи, немојте памтити зло које су вам други учинили, као што желите да и други забораве зло које сте ви учинили, немојте намерно замишљати ни у себи ни у другима ништа преступно или нечисто, него представљајте друге добронамернима, као и себе. Уопште, уколико не видите отворено да су недобронамерни, чините за њих оно што чините и за себе, или им макар немојте чинити оно што не чините себи и видећете да ће вам у срцу бити тишина и блаженство. Бићете пре раја у рају, пре раја на небесима, у рају и на земљи. Царство Божије унутра је у вама (Лк.17,21), говори Спаситељ. А апостол учи: Који пребива у љубави, у Богу пребива и Богу њему (1.Јн.4,16).
 
*
 
Духом и истином клањајте се Богу (уп. Јн.4,24). Да ли ти, на пример, истински говориш: Да се свети име твоје (Мт.6,9). Да ли је заиста у теби жеља да се име Божије свети твојим добрим делима и добрим делима [других] људи? Ти говориш: Да дође Царство твоје. Међутим, да ли заиста желиш да наступи Царство Божије? Да ли желиш да будеш обиталиште Духа Божијег, а не обиталиште греха, или радије желиш да живиш у гресима? Ти говориш: Да буде воља твоја и на земљи као и на небу. Не иштеш ли ти, напротив, пре вољу своју, неголи Божију? Да, тако је! Ти говориш: Хлеб наш насушни дај нам данас. Не говориш ли ти, међутим, у своме срцу нешто друго: „Ја немам потребу да га иштем од тебе. Ја га имам и без искања. Нека слично вапију они који га немају“. Или, можда ми лакомо тражимо много и не задовољавамо се малим или оним што нам је дао Бог, не захваљујући му за оно што имамо, иако треба да му захваљујемо. Ти у молитви иштеш од Бога: И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим. Не помишљаш ли ти, међутим: „Ја нисам нарочити грешник. Чини ми се да не живим горе од других и да немам потребу да иштем опроштај својих дугова или грехова“. Или, да немаш опет неко незадовољство и гнев, чиме у ствари у молитви дрско лажеш Бога? Ти говориш: И не уведи нас у искушење. Да ли, међутим, сам не идеш и не стремиш разним греховима и без искушења? Ти говориш: Но избави нас од злога. Не живиш ли, можда, сам у друштву са злим или са злом сваке врсте, коме је начелник ђаво? Пази да ти језик не буде у раскораку са срцем. Пази, не лажи Господа у молитви својој. Речено свагда имај у виду, и када читаш молитву Господњу, и када читаш друге молитве. Посматрај да ли ти је срце сагласно са оним што произноси језик.
 
*
 
Уколико је срце чистије, утолико је пространије, те у себе смешта више оних које воли? Уколико је, пак, грешније, утолико је тесније, те је мање способно да у себе смести оне које воли. Најзад се оно ограничује само на љубав према себи, и то лажну, волећи себе кроз предмете који су недостојни за бесмртну душу, наиме, кроз сребро, злато, прељубе, пијанство и остало слично.
 
*
 
Уколико Господ саопштава непобедиву, непостижну и Божанствену силу Животворном Крсту, није чудно што и својим Пречистим, Страшним и Животворним Тајнама Тела и Крви пружа непостижну силу за обнављање наше природе. О, како си велики, Господе, и како су чудна дела твоја! Како је бескрајно твоје свемогућство! Оно чега се косне сила твоја и твоја благодат и само постаје животворно.
 
*
 
Уколико желиш да поправиш нечије недостатке, немој помишљати да су ти довољна властита средства. Ми, заправо, само још више кваримо дело својим властитим страстима, на пример гордошћу и раздражљивошћу, која из ње произилази. Напротив, пренеси на Господа бригу своју (Пс.54,23) и помоли му се. Он, наиме, испитује срца и бубреге наше (уп. Пс.7,10). Помоли му се од свег срца да просвети ум и срце човека. Уколико увиди да ти молитва дише љубављу и потиче од свег срца, Он ће неизоставно испунити жеље твога срца. Стога ћеш брзо, увидевши промену код онога за кога се молиш, рећи: Ова је измена деснице Вишњега (Пс.76, 11)
 
*
 
Ко у цвећу премудро, танано и прекрасно уређује и уобличује неуређено, тј. неуобличено и неоформљено вештаство земље? Ко јој даје задивљујућу форму? Творче, дај нам да и у цвећу волимо твоју премудрост, твоју доброту и твоје свемогућство!
 
*
 
Наша душевна расположења, чак и кад нису изражена спољним знацима, силно делују на душевно расположење других. Речено се дешава на сваком кораку, иако многи ништа не примећују. Рецимо да се ја срдим или имам неугодне мисли о другом. Он ће моје расположење осетити и на исти начин почети са неугодним мислима о мени. Наше душе на неки начин могу да опште и мимо телесних чула. Душа може да утиче на друге кроз чула. Она чудно делује кроз чуло вида на другога човека, чак и ако је удаљен од нас. Довољно је да је доступан нашем виду и да је сам када устремимо свој поглед на њега. Погледом, наиме, можемо да доведемо другога у незгодан положај и забуну. Једном ми се десило да са прозора свога дома усредсређено посматрам пролазнике крај куће. Они као да су неком силом били привлачени прозору са кога сам их посматрао. Освртали су се ка прозору и тражили човечији лик. Други су долазили у неку забуну, одједном убрзавајући ход, намештајући се, поправљајући машну, шешир и друго. Постоји ту нека тајна.
 
*
 
Разликуј у себи Животворног Духа и умртвљујућег духа, који убија твоју душу. Када су ти у души добре мисли, теби је добро и лако. Уколико ти је на срцу спокојство и радост, у теби је Дух благи, тј. Дух Свети. Када су, пак, у теби рђаве мисли или рђава смерања срца, ти се осећаш рђаво, тешко. Уколико си у унутрашњости смућен, у теби је зли дух, лукави дух. Уколико је у нама лукави дух, поред стешњености срца и смућености ми обично осећамо и тешкоћу да срцем дођемо до Господа, с обзиром да зли дух везује душу и не дозвол^ава јој да се узвиси Богу. Дух лукави јесте дух сумње, неверја, страсти, стешњености, туге и смућености. Дух, пак, благи јесте дух несумњиве вере, дух врлина, дух духовне слободе и ширине, дух мира и радости. По наведеним обележјима знај када је у теби Дух Божији, а када зли дух. Колико је могуће чешће узноси се захвалним срцем Свесветом Духу, који те оживотворава и освећује, те свим силама бежи од сумње, неверја и страсти, са којима у нас улази духовна змија, лопов и убица душа наших.
 
*
 
Постоје у животу побожних Хришћана часови у којима их Бога оставља, часови ђаволске таме, у којима човек из дубине срца вапије: „Зашто си ме одгурнула од лица твога, Светлости незалазна? Ето, сву моју душу покрила је туђа тама несретног и злобног сатане. Души је тешко да буде у његовој мучилачкој тами. Она даје да се предосете муке мрачнога ада. Спаситељу, усрдно те молим да ме упутиш ка светлости заповести твојих и да исправиш духовни пут мој“.
 
*
 
Уколико на себи не испиташ деловање злих замки злога духа, нећеш како треба упознати нити поштовати доброчинства која ти дарује Дух благи. Не упознавши духа убитачног, ти нећеш упознати ни Духа Животворног. Једино због непосредне супротстављености добра и зла, живота и смрти, ми јасно сазнајемо њихову разлику. Не подвргавајући се невољама и опасностима телесне или духовне смрти, ти срцем нећеш упознати Спаситеља и Животодавца, који избавља од невоља и од духовне смрти. Исус је утеха, радост, живот, покој и ширина наших срдаца.
Слава премудром и сведобром Богу што духу злобе и смрти допушта да нас куша и мучи. Како бисмо, наиме, ми иначе вредновали благодатне утехе, тј. утехе Животворног и Утешитељног Духа?
 
*
 
Господ Бог се, као СамоЖивот и као изобиље Живота од вечности, како говори свети Григорије Богослов, покренуо у Три Лица и зауставио на Тројици, тј. Бог Отац, Слово и Дух. Ти ћеш питати: „Како у Богу постоје Три Лица“. Ја ћу ти одговорити: „Ја не схватам на који начин. Ипак, знам да тако треба да буде и да друкчије не може бити“. Ти још питаш: „Због чега се у Богу Треће Лице назива Дух и зашто је посебно Лица, када је Бог и иначе Дух“. Ја одговарам: „Дух Божији назван је Духом у односу на створења. Господ је дунуо Ипостасним Духом својим те се покретом Његовог Животворног Духа појавило безбројно мноштво духова: Духом уста Његових сва (је) сила њихова (Пс.32,6). Он је дунуо Духом својим у састав људски: И поста човек душа жива (Пост.2,7). И од тог дувања рађају се људи до сада и рађаће се до свршетка века по заповести: Рађајте се и множите се (Пост.1,28). Господ је, дакле, својим Духом створио толико личних одвојених бића. Зар утолико пре неће бити Лице или Лично стваралачко Биће сам Дух Божији? Дух дише где хоће (Јн.3,8). Видите ли да се Дух назива Духом као Ипостас Божија. Постоји безбројно мноштво створених личних духова. Зар ће сам Бог да остане без Духа, као без свог самосталног ипостасног Лица? Није ли и Син, тј. лична и жива Мудрост Очева неопходан у Богу? Погледај на себе. Ти си створење. Па ипак, у теби постоји мудрост због које ти се диве веома многи. Ти понекад стварно чиниш задивљујуће ствари и тебе величају као њиховог творца. Па ипак, ти си мало, немоћно створење. Расуди, дакле, да ли је могуће да у Богу не буде самолична Мудрост. Како да у Богу да не буде Творац? Како да Он нема своју живу, самобитну Мудрост? Погледај на све у свету. Како је све премудро! Како је у свему, па и у најмањем, видљива запањујућа премудрост, тј. чудно испуњење свемудре мисли са запањујућом тачношћу и беспрекорном чистотом. Како, дакле, да у Богу не буде Лична Мудрост? Како да Бог, који је створио мноштво разумних, личних, мудрих и живих бића, сам из себе не роди Личну Мудрост? Да ли је то лепо? Да ли је то могуће? Да ли је то сагласно са савршенствима Творца? Према томе, у Богу треба да постоји Ипостасна Мудрост или Ипостасно Слово Оца, подједнако као и Животворни Дух, који од Бога Оца исходи и на Сину почива. У теби је вештаствено и нелично дисање. У Богу, пак, као у СамоЖивоту, оно је Лични Дух, који се не разлива, већ је једноставан, свеоживљујући“.
 
*
 
Противприродна власт тела над духом изражава се, поред осталог, у стању у коме дух као да је погребен у тело, свезан телом. Речено је нарочито видљиво у случају када се ствар тиче служења Богу: човек се, наиме, Богу приближује само устима, телом, лажно, а не срцем и духом. Он му се не поклања у истини. У самој ствари ми често живимо као да у нама нема духа. Виши степен људске покварености пројављује се кроз потпуно подављивање духа, при чему човек као да постаје једино тело. Неће дух мој пребивати са овим људима јер су плот (Пост.6,3). Погледајте добро дела богопоштовања код људи. Ви ћете увидети да се тело упиње да узме надмоћ над духом. Код светитеља је надмоћ духа над телом видљива у [чињеници] да живе духом и да у целом свету виде Дух, мудрост, свемогућство и благост Божију. Они у свим појавама и у свим поступцима виде отисак Духа. Надмоћ тела над духом код чулних људи се, међутим, види у [чињеници] да у свему виде само оно што је доступно чулима. Наиме, како се каже, они не виде даље од носа. Чулни, телесни човек гледа у свет скоро као неразумна животиња. Он се не диви његовој премудрости и стално постојећој сили и доброти Творца. Он чита свештену књигу и види само слова. Он се моли механички, тј. једноставно умом пролеће кроз молитве и не прониче у њихов смисао, с обзиром да не зна да се поклања духом и истином. Тело господари и у образовању људи. (Погледајте да ли се у заводима уче најважнијем хришћанском послу, тј. молитви и да ли се уче да виде Бога). Тело ће господарити у свету до свршетка века. Када Господ буде дошао да суди хоће ли наћи веру на земљи (Лк.18,8)? И неверје, тј. дело телесности биће као код људи првога света.
 
*
 
Богу је угодно што човек у срцу опажа Његово деловање, с обзиром да је Светлост и Истина. Ђаво се свакако боји реченога, с обзиром да је тама и лаж. Тама не прилази светлости да се не би открила њена дела. Ђаво је силан само кроз таму, кроз обману и лаж. Откри његову лаж, изведи је на светлост и све ће ишчезнути. Он обманом увлачи човека у све страсти, обманом успављује људе и не даје им да виде ствари у њиховом правом изгледу. Ђаволски покривач лежи на многима.
 
*
 
Због чега грешна душа не добија опроштај грехова пре него што свим срцем осети сву њихову лакомисленост, погибељност и лажљивост? Због тога што је срце наша душа. Као што је чинила грехе и сматрала их пријатним и угодним, она треба и да се покаје за њих, тј. да их призна за погибељне и потпуно лажне. Покајање се болно обавља у срцу, као што је обично и жеља за грехом у срцу.
 
*
 
Немој се смућивати због злобе која буја у теби и настоји да се излије у горким речима. Напротив, заповеди јој да ћути и да замре. Иначе, уколико привикне да гледа твоје попуштање и да силази са твога језика, она ће те надвладати. Уколико нађе пукотину, вода која се налази иза земљане бране постепено подлокава земљу и све више цури. И уколико је не будемо утврђивали или је будемо слабо и немарно утврђивали, вода ће уз честе налете снажно пробијати све даље и све силније. На крају ће постати тешко, па и немогуће да се рупа затвори. Слично је и са злобом, скривеном у човековом срцу. Уколико је пустимо да се пројави једном, два или три пута, она ће све силније и силније избијати. На крају ће сасвим да пробије и поплави своју брану. Треба да знаш да се у души налазе воде злобе, као што говори псалмопојац: Дођоше воде до душе моје (Пс.68,2).
 
*
 
Уколико сагрешиш Богу и уколико те греси буду мучили и пекли, потражи једину, вечну и живу Жртву за грехе (тј. Христа). Своје грехе баци пред ту Жртву. Иначе, ни од куда нећеш наћи спасења. Немој мислити да ћеш се сам спасти.
 
*
 
Господ би могао цео свет (тј. небо и земљу) да учини Телом својим. И уместо стварања света, Он је могао да себи створи храм тела. Ипак, само због тебе Он је благоизволео да себи створи Тело слично твоме како би те спасао. Створивши свет из ничега, Он од само мало његовог вештаства ствара Тело своје за твоје оживљење, остављајући свет да буде каквим га је и створио. О, доброто и милосрђе Божије! Ми смо од меса Његовог и од костију Његових (Еф.5,30) због тога што се причешћујемо Његовим Животворним Тајнама.’
 
*
 
Као дело Живог и Премудрог Бога, свет је пун живота. Свуда и у свему је живот и премудрост. У свему видимо израз мисли – и у целини и у свим деловима. Он је права књига из које се можемо учити богопознању, премда не подједнако јасно као из Откривења. Пре него што је постао свет, постојао је само живи и безгранични Бог. Призвавши свет из небића у биће, Бог никако није постао ограничен. Сва пунота живота и неограничености изразила се и у живој и у органској творевини, која је и бескрајно мноштвена и сва обдарена животом.
 
*
 
Постоји ограниченост света и нарочито човека. Свет представља извесну тачку ослонца за телесна створења како не би ишчезла у неограничености.

Један коментар

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *