МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Владичица Богородица је најукрашенији храм Свете Тројице. После Бога, она је ризница свих добара, чистоте, светости, сваке истинске мудрости, извор силе и духовне снаге.
 
*
 
Ми смо једно тело Љубави. Храна, пиће, новац, одећа, станиште и сва земаљска својина јесте ништа, а човек је све. Све је ништавно пред човеком. Човек је бесмртан својом душом, док је све материјално трулежност и ефемерност. Све вештаствено је као прах. Све је Божије, а наше – ништа. Човече, трепти пред достојанством човека као образом Божијим. У време његове невоље немој жалити материјалну помоћ.
 
*
 
Све је машта осим истинске љубави. [Дешава се] да брат према теби поступи хладно, неучтиво, дрско, злобно. Ти, пак, кажи: “То је машта ђаволска”. Уколико те осећање непријатељства узнемирава због братске хладноће и дрскости, ти кажи: “То је моја машта”. Истина, пак, јесте [у исповедању]: “Ја волим брата не обазирући се ни на шта. Ја нећу да видим у њему зло, које је у ствари ђаволска машта у њему, а и у мени. Ја снисходим његовим недостацима, који су и у мени присутни. У нама је једна греховна природа. Ти кажеш да су греси и велики недостаци присутни у брату. Али, они су и у теби. Ти кажеш да га не волиш због одређених недостатака. Немој онда ни себе волети, с обзиром да су и у теби недостаци. Сећај се, међутим, да постоји Јагње Божије које је узело на себе грехе целога света. Ко си ти што осуђујеш туђег слугу због грехова, због недостатака, због порока? Своме господару он стоји или пада (Рим.14,4). Због љубави хришћанске ти свакако треба да снисходиш недостацима ближњега, треба да лечиш његово зло, његову немоћ срца (а свака хладноћа, свака страст јесте немоћ) са љубављу, умиљатошћу, кротошћу и смирењем. Ти би од других желео сличан поступак да си у сличној немоћи. Јер, коме се од нас не дешавају свакојаке немоћи? Кога ће поштедети свезлобни враг? Господе, сруши у нама све замке вражије.
 
*
 
Увек се сећај ко је човек? Он је образ Божији, чедо Божије, Хришћанин, наследник Царства, уд Христов. Стога треба поштовати сваког човека, чак и кад носи ране од грехова на својој души. Ране су ране. Њих је избраздао ђаво и грех. Образ, пак, Божији у човеку ипак остаје образ. Због његових рана треба га пожалити. Ми треба да се забринемо и помолимо за њега, као о неком свом. Јер, сви смо ми једно тело, од једне крви (Дап.17,26), и сви се од једног хлеба причешћујемо (1.Кор.10,17). Немој обраћати пажњу на ђаволска смућења, дељења и непријатељства. Ти само једно понављај и говори: “Ми смо једно”.
 
*
 
Све сматрај за ђубре и гној, тј. сваку насладу. Немој волети ништа земаљско. Ништа земаљско немој жалити за човека. Ни због чега немој гајити непријатељство према њему. Љубав тежи да угоди вољеном и ништа не сматра скупоценим за њега.
 
*
 
Господе, дај ми да видим своје погрешке како не бих презирао грешнике сличне мени и гајио према њима зло у срцу због њихових грехова. Дај ми да сам себе презирем као што приличи, односно као првог грешника, те да према себи, наиме према свом телесном човеку свагда гајим непомирљиву мржњу. Ако неко… не мрзи… живот свој, не може бити мој ученик(Лк. 14,26), говори Господ.
 
*
 
Бог је Творац и Управитељ свега света. Све што је у њему јесте дело Његово, тј плод Његове силе и мудрости.
 
*
 
Никога не треба питати да ли треба славу Божију ширити руком која пише, речима или добрим делима. Ми треба да је ширимо по мери својих сила и могућности. Таланте треба употребљавати на делу. Уколико будеш много размишљао о тој простој ствари, ђаво ће ти дошапнути бесмислицу да је довољно само унутрашње делање.
 
*
 
Карактер садашњег, привременог живота јесте прелест.
 
*
 
Шта је слађе од љубави? Па ипак, у нама је мало љубави! Зашто? Стога што врло волимо тело своје, а са њим и све телесно, материјално, житејско. Према томе, презиримо тело и ходимо духом, духом умртвљујући телесна дела.
 
*
 
Тврдичлук изазива уништење љубави и побуђује мржњу према онима који узимају или отимају наше власништво. Штедрост, пак, душевна изазива љубав према онима којима указујемо штедрост. Напротив, нехотична штедрост изазива нелагодност. Тврдичлук је од ђавола, а штедрост од Бога. Он је Отац штедрости. Свако пристрашће према вештаственом јесте од ђавола. Напротив, преиебрегавање, презир и равнодушност према вештаственом ради љубави према Богу долази од Бога. Амин.
 
*
 
Јарам је мој благ, и бреме је моје лако (Мт.11,30). Заповести Господње су благе и лаке! Напротив, јарам ђаволов је зао и бреме је његово тешко. Па ипак, ми заповести Господње нарушавамо, а ВОЉУ ђавола испуњавамо! Кукавни смо ми људи!
 
*
 
Свагда се сећај да твој ближњи (тј. било који Хришћанин) јесте уд Христов, можда чак и болестан. Али, и ти си болестан. Стога га свагда са уважавањем и љубављу примај, разговарајући са њим из душе, гостећи га и не ништа жалећи за њега: ни храну, ни пиће, ни одећу, ни књиге, ни новац. А Господ ће ти узвратити. Сви смо ми Његова чеда. Он је све за нас. Сви смо ми грешници, а плата за грех је: невоља, несрећа, жалост, болест и смрт (Рим.6,23). Да бисмо се избавили од грехова, ми треба да се молимо. А да бисмо се молили, ми треба да имамо веру и наду. Према томе, нама грешницима је неопходна молитва, вера и нада. Код грешника молитва не треба да силази са мислених уста, па ни са спољашњих.
 
*
 
За време домаћих и заједничких молитава против ђаволског лукавства и расејавања мисли опомињи се једноставности истине и говори себи: “Ја верујем у све што иштем једноставно и у простоти срца. Ја иштем једноставно. А твоје, нечастиви, лукавство, твоје хуле, гадости и маште одбацујем”. Почетак, основа и извор све твоје мислености, твојих речи и твоје делатности нека буде смирење, сазнање властите ништавности и пуноте Божанства, које је створило и испунило све и које дејствује све у свима (1.Кор.12,6). Онај ко је заражен гордошћу склон је да према свему иснољава презир, чак и према светим и божанственим предметима. Гордост мислено разара и прља сваку добру мисао, реч, дело, и свако створење Божије. Она је умртвљујуће сатанино дисање.
 
*
 
Шта те одвраћа од вршења заповести Христових? Тело и свет, заправо пријатна храна и пиће које човек воли, којима се наслађује у мислима и на делу и који огрубљују и окамењују срце. Одвраћа те и пристрашће према лепом оделу или украсима одликовања. Уколико је одело или украс начињен од врло лепе, обојене, нежне материје, у нама се јавља брига и жалост да се како не упрља и не умрља, да се не ишчађави, не испрашњави и не окваси. Брига, пак, о угађању Богу мислима, речима и делима ишчезава, те срце такорећи живи оделом и украсима, постајући сасвим приковано за њих. И оно не служи Богу и не прилепљује се уз Њега. Свештеник, пак, коме се деси наведено, престаје да брине о молитви за народ. Уместо душељубац, он постаје среброљубац и частољубац, не иштући људе, већ људско, тј. њихов новац, храну, пиће, ласкање, лепо мишљење и оцену. И он сам им ласка.
Према томе, бори се против сваке прелести светске, против обмане ствари које те одвраћају од испуњавања заповести Христових. Свим срцем заволи Бога, свом силом се побрини за спасење своје душе и за спасење душа људских, показујући се као душељубац и човекољубац. Сећај се да је свет постао из ничега, да је једно ништавило и да ће се вратити у ништа. Јер, небо и земља ће проћи. Људска душа, пак, дах Божији и образ бесмртнога Цара – Бога и сама јесте бесмртна. Сећај се свега реченога и клони се од пристрасности према свему земаљском. Упорно окрећи очи према Творцу, занемарујући трулежну творевину. Он је у свој творевини, непрестано те посматрајући и непрекидно проверавајући твоје срце и твоје помисли. Немој се прилепљивати срцем ни за какву ствар и немој је чинити богом свог срца. Једини Бог нашег срца јесте Господ Бог, који га је створио. Јер, оно је дах Његов. Немој се прилепљивати срцем ни за какво лице, тј. ни за какво тело. Јер, једини Бог нашег срца јесте Господ Бог. Уз Њега и треба да се прилепљујемо. Приљубљивање уз ствари или тело јесте лаж, ђаволска обмана и воља. Амин.
 
*:
 
Прилепљујући се уз ништавно и привремено, ми остављамо и лишавамо се [великих] добара. Душо моја, Господ ти је рекао да је сав видљиви свет у поређењу са тобом – ништа. За ништа га и сматрај. Схвати зашто те је створио Творац и шта хоће од тебе да учини. Сећај се силаска на земљу Сина Божијег, Његовог хођења по земљи са благовешћу небеске истине, Његовог добровољног сиротовања, Његових чуда, пророштава, Његове Тајне Вечере, Његовог срамоћења, страдања, смрти, Васкрсења и Вазнесења на небо, те стреми ка горњем блаженству.
 
*
 
Права љубав радо трпи лишавања, невоље и муке. Она сноси увреде, понижавања, недостатке, погрешке и немарности, уколико уосталом другима не причињавају штету. Она трпељиво и са кротошћу подноси нискости и злобу од других, остављајући суд свевидећем Богу, праведном Судији и молећи се да уразуми помрачене неразумним страстима.
 
*
 
За време молитве и читања Речи Божије треба имати страхопоштовање према свакој мисли и свакој речи као према самоме Духу Божијем, Духу Истине. Сумњу и презир према речима треба одсецати као отров духа лажи. Сумња и презир су плод уображеиости и гордости. Стога гордост треба са кореном одсецати, и бити као дете, које у простоти тепа пред Богом, које зна и говори само оно чему је научено од родитеља. Дошаптавања са стране која су противна родитељским саветима оно не слуша и не зна. Оно неће ни да их слуша, ни да их зна. Дух Свети је научио свете људе (као просту и незлобиву децу) да ишту, захваљују и славослове Бога молитвама које нам у уста ставља Црква. Сећај се да смо сви чеда Оца небеског. У простоти и једноставности душе гледај на све као на децу вечнога, светог, сведоброг, свудаприсутног, свезнајућег, свемогућег, премудрог, праведног и неизмењивог Оца, који о свима промишља и све покрива покровом крила своје доброте. Живи у љубави са свима, побеђујући добром свако зло у људима.
 
*
 
Молити се за људе, тј. за драгоцену тековину и наслеђе Божије јесте узвишено достојанство, част и срећа. Са каквом само радошћу, бодрошћу, усрђем и Љубављу треба да се молимо Богу, тј. Оцу људи за све Његове људе, који су стечени Крвљу Сина Његовог! Они су откупљени… Богу и Јагњету (Отк.14,4). Пази, свештениче Божији! Теби често допада да разговараш са Богом по готовим молитвеним обрасцима. Пази да не лажеш својим језиком, једно говорећи устима, а друго имајући на срцу, или да говориш без саосећања са изговараним речима. На молитви за другога, у теби не треба да буде ђаволског лукавства и двоједушности. Напротив, ти се и устима и срцем моли Богу Сведржитељу, који испитује срца и бубреге (уп. Пс.7,10). Да би, пак, могао свагда да се искрено молиш Господу Богу, презири све земаљско и буди беспристрасан према свим добрима и насладама овог варљивог, трулежног и брзопролазног света, тј. и према храни, и пићу, и разним сластима, новцу, оделу и разним украсима и одликовања и удобностима привременог станишта. Све сматрај за трице, трулеж и воду. Буди уздржљив и Љуби Бога свим срцем. Љуби га свом мишљу и свом снагом, а не подељено, површно, лакомислено. Нека те ништа не раздвоји од љубави према Богу – ни жалост, ни тескоба, ни гоњења, ни беде, ни смрт, ни живот, ни било шта друго. И ближњега воли као самога себе, подносећи великодушно његове погрешке, слабости, заблуде и распламсалост страсти. Пази и сећај се да је велика ствар разговарати са Богом, који нас непрестано гледа и непрекидно слуша, неуспављиво испитујући наша срца и бубреге. Нека твоје срце не лаже и нека не буде хладно према Богу и ближњему у време молитве за ближње. Сећај се да ће ти Бог судити за све, за сваку празну и лажљиву реч. Међутим, исконски непријатељ, отац лажи, ђаво не дрема, свим силама се напрежући да окамени и учини неосетљивим, лажљивим и лукавим твоје страсно срце. Он се напреже да из срца твог изагна веру и наду у Бога, љубав према Богу и љубав и саосећање према ближњем, те да те запосли само светским и привременим интересима. Пази добро, пази на себе и на помисли свог срца, о свештениче Божији. Немој се везивати житејским похотама и сластима! Нека твоја сладост буде само Бог и душа људска. Буди душељубац, а не среброљубац или сластољубац. Господе, сам уреди све речено, јер без тебе не можемо чинити ништа (уп. Јн.15,5). Нека буде! Нека буде!
 
*
 
Господ многомилостиви и штедри је све за свакога, па и за мене кукавног. Све је Божије, а моје ништа, тј. ја немам никакву сопственост. Ја сам дужан да са страхопоштовањем захваљујем Богу за све: за струјање ваздуха, за светлост, за воду, за залогај хране и за одећу. И сама тела наша су заиста земља и вода. Амин.

One Comment

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!