НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Понекад се дешава да ти непријатељ или сам или преко људи нанесе највећи бол тек што се насладиш Господом. Такав је удео оних који служе Господу у овом животу. На пример, ти си се успокојио и развеселио Чашом Господњом, а после службе те одмах сусреће огњено искушење, а са њим и скорб. Понекад ти и у самој Чаши непријатељ чини сплетке и збуњује разним помислима. И да нећеш, ти мораш да се бориш. Ти би хтео да дуго почиваш са Господом, али ти непријатељи не дају. Све док у нама буду деловале страсти, док стари човек буде у нама живео и не буде умро, ми ћемо имати много бола од разних искушења у животу, од борбе старога човека са новим.
 
*
 
Велики подстицај, утеху и велику наду молитвеницима дају убедљиве речи Господње: Иштите, и даће вам се, и даље: Који је међу вама човек од кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да (Мт.7,7; 9). Иако сам зао по искварености природе, ја услишавам молбе других и њихове речи покрећу моје срце на милосрђе и помоћ, а руку на давање. Зар утолико пре моје речи и моје најискреније молбе неће покренути најчовекољубивије срце Господње на милосрђе и помоћ? Јер, премда сам грешан, ја сам ипак створење Његово, дело руку Његових. Кад су земаљски очеви добри, неће ли утолико пре бити добар Отац небески? И кад ја [понекад] постајем добар, није ли утолико пре добар Бог, који је Извор доброте? Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту(Мт.7,П). Утврђуј веру и наду своју на Бога односом земаљских очева према деци. Сви смо ми деца Оца небескога, јединог истинског Оца свих створења.
 
*
 
Када осетиш да ти је у срцу нестало мира због пристрашћа према нечем житејском, услед чега у срцу дише раздражљивост и злоба, одмах стани на стражу срца, не дозвољавајући да га испуни ђаволски огањ. Моли се срдачном молитвом и силом Божијом крепи страсно и нетрпељиво срце своје. Буди тврдо уверен да је злохуда распаљеност срца дело непријатеља. Он силно делује на срце кроз сити желудац. Ето искуства.
 
*
 
Идући у госте некоме од родбине или познаника, нека ти циљ није добро јело или пиће, већ пријатељски разговор, тј. разговор љубави и искреног пријатељства, који оживљује твоју душу од житејске сујете и који теши заједничком вером. Апостол говори: Не тражим ваше него вас (2.Кор.12,14).
 
*
 
Речено је да се љубав не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Дешава нам се често да видимо неправедна и грешна дела људска или да слушамо о њима. При томе, ми имамо грешан обичај да им се радујемо и да без стида изражавамо своју радост безумним смехом. Наш поступак је, међутим, рђав, нехришћански, одвратан и богопротиван. Очигледно је да у срцу немамо хришћанске љубави према ближњем. Јер, љубав се не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Престанимо да убудуће чинимо нешто слично да не бисмо били осуђени са онима који чине неправду.
 
*
 
Немој бити злобан, осветољубив и убиствен ни према животињама како ти духовни непријатељ душу не би предао смрти. Јер, он те подстиче на злобу чак и према бесловесним створењима како би се навикао на злобу и осветољубивост и према људима. Сећај се да су и животиње призване у живот добротом Господњом како би по својој мери, у кратком року живота, окусиле радост постојања. Добар је Господ свима и свему (Пс. 144,9). Немој их ударати уколико као неразумне учине нешто из несташлука или уколико страда нешто од твог иметка. Блажен је онај ко и стоку милује.
 
*
 
Када свети мир помисли царује у души мојој у мени заиста почива Цар мира – Господ Исус Христос, са Оцем и Светим Духом. Тада сам нарочито дужан да будем испуњен осећањима захвалности према Начелнику мира и да се свим силама старам да очувам мир срдачном молитвом и удаљавањем од свакога греха, и унутрашњег и спољашњег.
 
*
 
Испуњавајући сву васељену, Утешитељ Дух Свети проходи кроз све верујуће, кротке, смирене, добре и једноставне душе људске. Он живи у њима, оживљава их и снажи. Он постаје један дух са њима и све за њих: светлост, снага, мир, радост, успех у делима, нарочито у побожном животу. Он им постаје свако добро. Он прониче кроз све разумне и чисте духове (Муд.7,23). Сви смо једним Духом напојени (1.Кор.12,13). Сви побожни људи су напојени једним Духом Божанственим, слично напојеном сунђеру.
 
*
 
Ходајући по шуми, врту или по ливади и видећи младе изданке биљака, плодове на дрвећу и разнолико пољско цвеће, ти за себе извуци поуку од свега Божијега биља. Наиме, као што свако дрвенце неизоставно годишње показује значајни напредак, обавезно се разрастајући по обиму и висини напрежући се да крене напред богоданом му силом, и ти треба (реци себи) неизоставно да свакога дана, сваке године постајеш наравствено све виши и виши, бољи и бољи, савршенији и савршенији. Ти си дужан да се крећеш напред на путу ка Царству небеском, ка Оцу небеском, силом Исуса Христа и Духа Његовог, који у теби живи и делује. Као што се ливада украшава мноштвом цветова и ливада душе твоје треба да је украшена цветовима врлина. Као што дрвеће доноси цветове и потом плодове и твоја душа треба да доноси плодове вере и добрих дела.
 
*
 
Немој пристрасно хранити тело своје, немој му ласкати, немој му угађати, укрепљујући га против духа. Иначе, када дође време да дух дела, на пример, да се моли или да пише духовно-наравствене саставе, показаће се да је овладало њиме и свезало га и по рукама и по ногама. Оно ће оборити сав његов полет, не допуштајући му да устане и ступи на своју снагу. И дух ће постати роб у телу.
 
*
 
Љубав човека према Богу или ближњему нарочито се показује и испољава у својој чистоти, чврстини и постојаности када супротна (ђаволска) сила распаљено делује у нашем срцу са намером да укорени ненаклоност, противљење, презир, мржњу и непријатељство. Љубав се заправо снажи у нашем срцу када се противна сила напреже да је ишчупа са кореном. Човек се тада на све начине бори са њом. Он заправо чисти, узвишује и утврђује своју љубав кроз борбу са непријатељем. Ради постојаног ратовања за љубав према Богу и ближњему, за чврстину, за огњену, упорну и постојану невидљиву борбу са духовима злобе у поднебесју Владика плете блиставе небеске венце подвижницима љубави према Богу и ближњему. У том смислу заслужују хиљаде венаца свети подвижници, звани преподобни оци, који су из љубави према Богу оставили свет и све што је у свету, отишли у пуста, потпуно ненасељена места и, затворивши сс у своје келије, сав живот провели у богомислију, молитви, у одрицању од своје воље, у посту, бдењу, труду и подвигу ради Бога, трпећи целог живота нападе противних сила, које су се на све начине упињале да им поколебају веру и наду па Бога, а нарочито љубав према Њему. Какве само заслужује венце борба из љубави према Богу са својим телом и ђаволом, тј. лукавим, снажним и злобним непријатељем много година, понекад и 60 и 70 година, а не само неколико часова, дана и месеци. Шта су у сравњењу са подвижницима људи који живе у свету, који и без напада често падају и који су и без пораза поражени од своје плоти? Како се са светим подвижницима могу поредити световни људи, који живе по својој вољи, у раскоши и задовољствима сваке врсте, који носе господске хаљине и живе у сластима, који су се предали гордости, частољубљу, зависти, мржњи, тврдичлуку, раздражљивости, гневу, осветољубивости, забавама, блуду, пијанству. Они врше све пороке, прсмда и не сви све. Они су живи уловљени и без икаквог супротстављања врше вољу ђавољу. Стога их он и не напада. Он их оставља у предсмртном покоју и самозабораву, као давно спутане његовим мрежама.
 
*
 
Памти изреку Светог Писма: Немој дати да те зло победи, него победи зло добром (Рим. 12,21). Уколико су груби према теби, уколико те раздражују и показују презир и злобу, ти немој узврати на исти начин, но буди тих, кротак и љубазан, указујући поштовање и љубав управо онима који се недостојно односе према теби. Уколико се, пак, смутиш и будеш говорио узнемирено, грубо и са презиром, тј. без икакве љубави, ти си већ побеђен и са правом ће ти увредиоци рећи: Лекару, излечи се сам (Лк.4,23), или: А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не осећаш… Извади најпре брвно из ока свога… (Мт.7,3; 5). И немој се тада чудити уколико ти се често буду понављале грубости од оних који су те вређали. Јер, они ће приметити твоју слабост и намерно те дражити. Немој дати да те зло победи, него победи зло добром. Покажи своме увредиоцу да није увредио тебе, већ самог себе. Пожали га од срца, с обзиром да га лако савлађују страсти и да је болестан душом. Укажи му утолико већу кротост и љубав, уколико је грубљи и раздражљивији и уколико буде више гајио мржњу према теби. И свакако ћеш га победити. Добро је свагда силније од зла и стога је свагда победоносно. Сећај се још да смо сви немоћни и да пас лако побеђује свака страст. Стога буди кротак и снисходљив према онима који греше према теби, знајући да и сам често болујеш као и брат твој. Опраштај дугове дужницима својим да би и Отац небески опростио твоје дугове, који су свакако већи од дугова твојих дужника. Свагда буди спокојан, узвишен, неподозрив, чврст духом, једноставан и добра срца, те ћеш свагда побеђивати непријатеље. Онај ко прекорева нечастивог примиће рану. Немој прекоревати зле да те не омрзну… Реци праведноме и тражиће још (Прич.9,79).
 
*
 
Понекад непријатељ пројављује лукавство према нама на нарочит начин. Када видимо неки грех или порок код брата или у друштву, он погађа срце наше равнодушношћу, хладноћом, мрзовољом или још пре стидном плашљивошћу да одлучно кажемо и речима изобличимо неправду и сломимо рог грешника. Христе Царе, дај ми апостолску ревност и огањ Светога Духа у срцу да свагда смело устанем против бестидног порока који је многе заразио и да не поштедим никога ради њиховог спасења и ради спасења осталих људи твојих. Јер, људи ће се саблазнити уколико виде раширеност порока и пашће и сами. А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. Јер Син Човечији дође да спасе изгубљено (Мт.18,6; 11).
 
*
 
Уколико ти у главу дође лакомислена мисао да набрајаш своја добра дела, одмах се исправи у погрешци и брзо почни да набрајаш своје грехе, своја непрекидне и безбројне повреде Сведоброг и Праведног Владике. И наћи ћеш да их је у теби као песка у мору, док врлина, у поређењу са њима, као да и нема.
 
*
 
Уколико ти срце порази тврдичлук, реци сам себи: „Мој живот је Христос, а љубав према свима јесте моје непотрошиво богатство, непотрошива храна и неисцрпно пиће“. Наше слепо тело машта да нађе живот у храни и новцу, те постаје непријатељ онима који га лишавају вештаствених средстава за живот. Међутим, ти буди чврсто убеђен да живот нису – новац и храна, већ узајамна љубав која свој основ има у љубави према Богу. Сећај се да је Бог љубав, која све што има душу обједињује законима љубави и из јединства у љубави производи живот.
 
*
 
У време молитве држи се правила да је боље рећи пет речи од срца, неголи безброј речи само језиком. Када приметиш да ти је срце хладно и да се моли нерадо, ти застани и загреј га неком живом представом. На пример, замисли своју окајаност, своју духовну беду, сиромаштво и слепило или представи велика, стална доброчинства Божија према теби и роду људском, особито према Хришћанима. Потом се моли без журбе и са топлим осећањем. Уколико и не успеш да прочиташ све молитве на време нећеш имати штете, већ користи. Јер, од топле и лагане молитве ти ћеш добити неупоредиво више него ли од читања свих молитава, али са журбом и без саосећања. Волим рећи пет речи умом својим, неголи хиљаде речи језиком (1.Кор. 14,19). Било би врло добро, разуме се, када бисмо са дужним саосећањем могли рећи у молитви и хиљаде речи. Господ не напушта оне који се труде за Њега и дуго стоје пред Њим. Меру који опи користе употребиће и Он. Сагласно обиљу истинитих речи њихове молитве, Он ће им послати у душу обиље духовне светлости, духовне топлине, мира и радости. Добро је молити се дуго и непрестано. Али, не могу сви примити ту реч до они којима је дано… Ко може примити, нека прими (Мт. 19,11-12). Они који не могу да прихвате дуготрајну молитву нека се моле кратко, али са пламеном душом.
 
*
 
У постојаном чуду претварања хлеба и вина у истинско Тело и Крв Христову, сједињених са Његовим Божанством и Душом, ја видим чудо сталног оживљавања човека Божанственим дахом и његовог стварања као душе живе. И поста човек душа жива (Пост.2,7). На Светој Трпези хлеб и вино по претварању не постају само душа жива, него и дух који оживљује (1.Кор.15,45). То се дешава пред мојим очима. Ја све то преживљавам душом и телом и осећам живо. Боже мој! Какве страшне Тајне ти сачињаш! Каквих си ме само неизрецивих Тајни учинио гледаоцем и учесником! Слава ти, Творче мој! Слава ти, Творче Тела и Крви Христове!
 
*
 
И светитеље Божије је понекад савлађивало ђаволско очајање и униније. Шта да [се тек каже] за нас грешнике? Нас непријатељ често рањава срдачним огорчењем, понижењем и љутим унинијем. Неопходно је да се трајно обраћамо Господу и да будемо са Њим свакога минута како нас никада не би савладало вражије огорчење и униније. Међутим, постоји још једно средство да се избавимо од вражијег унинија – широки пут овога света. Уколико се одаш светским задовољствима напустиће те униније, барем за време самог уживања. Међутим, потом ће те она повући даље и постати потреба: једино у њима ћеш ти налазити утеху и весеље. Међутим, нека Бог сачува свакога Хришћанина од таквог средства за избављање од ђаволског унинија. Боље је ићи уским путем, трпети униније и искати често помоћ и избављење од Господа Исуса Христа. Он, наиме, весели оне који се труде на своме спасењу Њега ради. [Врло је рђаво] сићи на широки и глатки пут овога света и телесним задовољством купити „слободу“ од духа унинија. Враг је помоћу духа унинија многе са узаног и спасоносног пута скренуо на широки и глатки, али погибељни пут.
 
*
 
Ето, ти се молиш и молитва ти се врши успешно. Ти имаш унутрашње сведочанство да је Господ слуша и да јој је наклоњен. У теби је мир помисли, лакоћа и сладост у срцу. Међутим, при крају твоје молитве услед најмањег раслабљења твог срца и помисли, на тебе належе тешко бреме, тј. огањ који раслабљује срце. Ти осећаш велики терет при молитви и одвратност према њој, уместо раније лакоће и расположења за њу. Пријатељу, немој очајавати. Ради се о замкама непријатеља, који воли да нам се подсмева, нарочито на крају наших побожних подухвата, како бисмо пали у униније и сматрали изгубљеним све своје претходне напоре па светом делу. Из реченога се убудуће поучи да се дух твој у току молитве ни за минуту не гаси. Напротив, неуморно се моли духом и истином и не лажи Господа у молитви ни једном речју, тј. ни једну реч немој изговарати лажно и лицемерно. Нека ти је сва молитва израз истине и труба Светога Духа. Ни једна реч нека ти не служи лажи вражијој. Немој бити оруђе ђавола. За скидање бремена вражијег са душе и гашење његовог огња помоли се Господу од срца, признавши пред Њим своју кривицу, тј. лицемерје за време изговарања молитве. И добићеш олакшање и мир. Немој журити, већ све мирно говори и чини. И успећеш. Непријатељ нас пожурује и смућује, с обзиром да у смућеној ужурбаности нема смислености.
 
*
 
Оче наш, да дође Царство твоје (Мт.6,9-10). Господ царује свуда, у свем видљивом свету (на сваком месту) и у свим анђелским саборима. Царује Он својом бескрајном снагом и правдом и над злим духовима и над злим и неправедним људима Једне је Он свезао вечним узама мрака за суд Великога дана, а друге кажњава различито у овом животу, док ће у будућем бити кажњени огњем неугасивим. Међутим, као Истина, Он у бесовима и у нечастивим људима не царује својом истином, будући да је у њима лаж. Он у Њима не царује љубављу, с обзиром да је у њима злоба. Он у нечастивим људима не царује вером, не царује надом и љубављу, не царује тачним остваривањем својих закона. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим (Лк.6,46). Заповести моје држите (Јн.14,15). Он Царује у сваком (па и најмањем) природном дејству тела и душе моје (на пример, у речи), будући да се Његовим законима покорава моје тело у храњењу, одмору, сну, расту, ходању. Мисао и реч се по Његовим законима управљају и покрећу. Међутим, не царује Он свагда у мом срцу, у мојим срдачним расположењима и у мом слободном произвољењу. Ја често нагињем ка злу и чиним зло уместо добра које је преда мном. Ја се често противим Његовим законима, често сам маловеран, неверан, самољубив, горд. Ја често презирем друге, често сам завидљив, тврдица, користољубив, среброљубив, телоугодљив, на сваки начин угађајући свом грешном телу. Ја сам частољубив, нетрпељив, раздражљив, лењив, не чиним или чиним врло мало добрих дела, и више због стечених склоности, неголи по слободном расположењу и склоности срца. Ја не сажаљевам страдалнике, као удове једнога тела Цркве. Једном речју, не царује свагда у мени Господ кроз помисли, осећања и дела вере, наде и љубави.

Један коментар

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *