NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

 

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)
 

 
Ništavna je milostinja čoveka koji je ne daje dobrovoljno. Jer, veštastvena milostinja nije njegova, već je Božiji dar. Njemu pripada samo raspoloženje srca. Otuda će se mnoge milostinje pokazati skoro isprazne, s obzirom da nisu davane dobrovoljno, već sa žaljenjem i neuvažavanjem ličnosti bližnjega. I mnogi gostoprimci će se pokazati sujetni usled licemernog i taštog ophođenja sa gostima. Mi treba sa srdačnim raspoloženjem da prinosimo žrtve svoje na oltar ljubavi prema bližnjem: Jer Bog ljubi onoga ko dobrovoljno daje (2.Kor.9,7).
 
*
 
Vrag ubitačno deluje na srca ljudska, pored ostalog i kroz spoljašnju prirodu. On je na Jova delovao vetrovima, vodom i ognjem. Od spletki vražijih ponekad kuće gore, brodove i domove potapa voda, građevine ruše vetrovi. U vlažno vreme pod okriljem vlažnosti i sparnosti, vrag podmuklo radi protiv naše unutrašnjosti, otežavajući je, stešnjavajući i pogađajući neosetljivom ravnodušnošću za sve sveto i istinito. O, kako su mnogovrsne spletke kneza vazdušne vlasti. Ponekad ih je teško i raspoznati!
 
*
 
Pokvaren čovek neprestano hoće da jede, pije i neprestano da uveseljava svoj pogled, svoj sluh, svoj miris i pipanje. Telesni ljudi zadovoljavaju sebe biranim jelima i pićima, pozorišnim predstavama, muzikom, pušenjem, lepim zdanjima i spoljašnjim bleskom. Međutim, ukrašavanje sveštenih predmeta [u crkvi] nije grešno. Naprotiv, ono je sveto i poučno s obzirom da uzvodi Bogu, isto kao i svešteno pevanje, kadioni miris, sjaj i blesak ukrašenog hrama i sve njegove utvari. Budući da je naznačeno da služi slavi Božijoj i pobudi pobožnih osećanja, ono nije grešio, već sveto. Ali, u svetu sve služi telesnom, iskvarenom čoveku i stoga udaljuje od Boga. Iskvareno srce traži prljava telesna osećanja i biva udovoljeno. Iskvaren razum traži znanje koje je saglasno njegovoj iskvarenosti i njemu udovoljavaju. Iskvarena mašta i pamćenje traže slike koje su im saglasne i njima udovoljavaju. Sve je to stari čovek i – dela staroga čoveka. No, mi Hrišćani smo nova tvar (2.Kor.5,17), ili narod zadobijen (1.Pt.2,9), novi ljudi, obučeni po Bogu u pravednost i svetost istine (Ef.4,24). Mi treba da sa sebe svučemo staroga čoveka sa njegovim (pomenutim) delima, te da postupamo protiv njegovih želja i požuda.
 
*
 
Kada čitaš naglas narodu dugo molitveno pravilo, neprijatelj ti zbunjuje srce i guši reč na usnama mišlju da ne razume mnoge reči i da je čitanje molitava samo uzaludno gubljenje vremena. Očigledna besmislica. A šta je sa Duhom Svetim, Učiteljem svake istine? Zar On ostaje besposlen i ne deluje prosvetiteljski na srca ljudska? Nije li ti se desilo da i sam doživiš ozarenje srca Duhom Svetim? Ti ranije nisi shvatao neke reči i izraze. Potom ti je, međutim, Duh Sveti otvorio um da razumeš ranije nerazumljive reči i izraze. Odjednom ti je svetlost prosvetila srce. Veruj da isto biva i sa drugima. Čitaj sa odlučnošću srca i bez sumnjičavosti. Sej seme, a Bog će dati da poraste.
 
*
 
Mnogovrsni su tesnaci uskoga puta. Hoćeš li da se moliš – neprijatelj te stešnjava duhovno i fizički. Hoćeš li po dužnosti da pišeš propoved – stešnjava te lenjošću. Odasvud teskoba. Dim adski se upinje da zamrači i pritesni dušu, čak i kad je pred tobom Sveta i Strašna Žrtva, kada se njome pričešćuješ i pri vršenju Svetih Tajni. Ukoliko je važnije sveštenodejstvo, utoliko silnije i jarosnije napada neprijatelj.
 
*
 
Bog je Dobrota, kao neiscrpno miro. Duhovni svet je razvoj te dobrote, kao okean mirisnog mira. Veštastveni svet – isto. Kako da se ne nadamo da ćemo dobiti sve dobro od takve Dobrote? Kao miro razlio se Gospod dobrotom po svim stvorenjima i sam se ni malo nije iscrpeo.
 
*
 
Pred nastupanje velikih praznika treba biti naročito pažljiv prema sebi. Neprijatelj se unapred stara da ohladi srce prema predmetu praznovanog događaja kako ga Hrišćanin ne bi mogao srdačno uspoštovati sa srdačnim razmišljanjem o njegovoj suštini. On na nas deluje ili kroz atmosferu ili kroz unetu hranu i piće ili kroz svoje raspaljene strele, koje obilno ubacuje u srce i koje silno peku celoga čoveka. Zbog njih se osećaju lukave, prljave i hulne pomisli i odvratnost srca prema predmetu slavlja. Neprijatelja, pak, treba nadvlađivati prinuđivanjem sebe na bogomislije i molitvu.
 
*
 
Kada ti za vreme molitve vrag bude izazvao snažnu želju za hranom, ti prezri veštastveni i nervni nadražaj, silno osnaži srce svoje u molitvi i rasplamsaj ga verom i ljubavlju. Potom kušaču reci Spasiteljeve reči: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih (Mt.4,4). Molitva je moja najbolja hrana, koja snaži i prosvećuje i dušu i telo.
 
*
 
Ponekad vrag deluje kroz zle ljude, tj. kroz gorde – ponižavanjem i prezirom, kroz nevernike – neverovanjem, slobodoumljem i bogohulstvom prema svetinji vere, kroz vladare zverske naravi – tiranijom i mučenjem, kroz stomakougodnike – prelešću na lakomstvo, prejedanje i opijanje (u šta, uostalom, skreće i telo naše), kroz razvratnike – sklonošću prema razvratu ili gubitku celomudrenosti, kroz kradljivce – krađom našeg imetka, kroz mrzitelje i zavidljivce – žalošću, kroz surove – lišavanjem hrane, odela i stana. Kroz skoro svakoga i sve zemaljsko (po dopuštenju Božijem) on kao knez ovoga sveta (Jn.16,11), knez vlasti vazdušne, kao gospodar tame ovoga sveta (Ef.6,12) deluje na rod ljudski da bi ga ozlojedio i privukao na svoju stranu. Stoga on upotrebljava razne prevare i stešnjavanja. I kad premudri, svedobri i svemogući Otac nebeski ne bi bdeo nad nama i ne bi okretao ka dobrim posledicama bezbrojne podmuklosti kušačeve, te Kad mi ne bismo pazili na sebe, odavno bi bestelesni zlotvor pokorio ceo svet i na zemlji ne bi ostalo svetog semena, koje i čini stablo njeno (Is.6,13).
 
*
 
Pristupajući molitvi, čovek treba da smiri gordo srce svoje, da odbaci sujetu zemaljsku i da prihvati živu i nesumnjivu veru.
 
*
 
Ukoliko je telesnom čoveku lako, duhovnom je teško. Ako spoljašnji čovek cveta, unutrašnji trune. Eto kako su u nama suprotni stari, grešni, telesni čovek i blagodaću Hristovom novi. Stoga je apostol rekao: Nego ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2.Kor.4,16). Rečeno mi često doživljavamo. Istinski Hrišćanin treba da želi spoljašnja, telesna i svetovna zlopaćenja. Ona snaže njegov duh.
O roptanju on ne treba ni da pomišlja. Kako da ropće na ono što donosi korist njegovoj besmrtnoj duši, premda sredstvima koja su vrlo protivna za njegovog telesnog čoveka. Bolesti, požari, krađe, beda, nesreće, ratovi i glad često blagotvorno deluju na dušu.
 
*
 
Bog je život, a bolesti i nemoći jesu udaljavanje od života. Stoga jedan dodir sa izvornim, prvim Životom njih isceljuje. Kao Život svih, Spasitelj isceljivaše i isceljuje ljude jednim dodirom. Isto treba reći i za otklanjanje zaraze sa nekog predmeta: jedan mig, reč Svetvorca i Svedržitelja i oni (tj. vazduh, voda, biljke i životinje) više nisu zarazni.
 
*
 
Sa žalošću i stešnjenošću javlja se novo iskušenje: okamenjenost, odrvenjenost i neosetljivost srca za sve istinito, dobro i sveto. [Čovek] sav postaje kao kamen, kao klada, bez vere, bez sposobnosti da se moli, bez pade na Božije milosrđe i bez ljubavi. Teško je biti kao kamen ili drvo, bez vere i ljubavi s obzirom da si stvoren da veruješ, osećaš, nadaš se i voliš. Treba, međutim, trpeti i u trpljenju se moliti da Gospod odgurne kamen neosetljivosti od vrata groba našeg srca, te da uzme od nas srce kameno i da nam srce od mesa (Jez.36,26). Šta zapravo znači okamenjenost ili odrvenjenost čoveka? Oni ukazuju na prisustvo đavola u našem srcu. Zbog našeg maloverja on nam je nasilno zauzeo srce i odguruje svaku dobru misao, ne dajući joj da se spusti u njega. On odbacuje svaku veru, svako dobro osećanje i čini čoveka teška i samom sebi. To se stvarno dešava sa ljudima. Oni znaju šta to znači.
 
*
 
Naša raznovrsna zemaljska služba caru i otadžbini jeste slika našeg glavnog, večnog služenja Caru nebeskom. Njemu pre svega treba verno da služimo kao istinske sluge Njegove po stvorenju, iskupljenju i promišljanju. Misle li o tome sluge zemaljske otadžbine? Treba, međutim, da misle. Zemaljsko je služenje samo neka ispitna, pripremna služba za služenje na nebu. U malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti (Mt.25,21).
 
*
 
Nemojte biti nepoštedne sudije ljudima koji služe Bogu i u životu padaju u protivrečnost samima sebi, tj. svojoj pobožnosti. Njih u protivrečnost samima sebi postavlja đavo, zli protivnik njihov. On silno svojim zubima hvata njihovo srce i nagoni ih da čine suprotno.
 
*
 
Obavljaj delo ne samo kada ti se hoće, nego naročito kada ti se neće. Rečeno primeni i na obični svakodnevii posao, i na delo spasenja svoje duše, na molitvu, na čitanje Reči Božije i dušekorisnih knjiga, na pohađanje službe Božije, na raznovrsna dobra dela i na propovedanje Reči Božije. Nemoj se potčinjavati lenjivom, lukavom i mnogogrešnom telu. Ono je spremno da se večito odmara i da nas kroz privremeno spokojstvo i nasladu odvede u večnu pogibao. Rečeno je: U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj (Post.3,19). „Dani ti talanat trudoljubivo umnožavaj, kukavna dušo“, peva Crkva (na Veliki utorak, na jutrenju, kondak, gl. 2). Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju (Mt.11,12), govori Gospod i Spasitelj naš.
 
*
 
Ukoliko ti se srce smuti duhom od neke strasti ili se lišiš spokojstva, ispuniš pometnjom i sa jezika počnu da se liju reči nezadovoljstva i neprijateljstva prema bližnjima, nemoj se dugo zadržavati u pogubnom stanju, već odmah prekloni kolena i pred Duhom Svetim ispovedi svoj greh, od svega srca rekavši: „Ožalostio sam te, Duše Sveti duhom moje strasti, duhom zlobe i nepokoravanja“. Potom od sveg srca pročitaj molitvu Svetome Duhu sa osećanjem Njegove svudaprisutnosti: „Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, moju strasnu i slastoljubivu dušu“. I srce će ti se ispuniti smirenja, mira i umiljenja. Pamti da svaki greh, svaka strast i pristrašće prema bilo čemu zemaljskom, svako nezadovoljstvo i neprijateljstvo prema bližnjemu zbog bilo čega telesnog žalosti Svesvetoga Duha, Duha mira i ljubavi, Duha koji nas uzvodi od zemaljskog ka gornjem, od vidljivog ka nevidljivom, od truležnog ka netruležnom, od privremenog ka večnom, od greha ka svetinji i od poroka ka vrlini. „O, Svesveti Duše, Upravitelju naš, Vaspitaču naš, Utešitelju naš. Sačuvaj nas vlašću svojom, Očeva Svetinjo! Duše Oca našega nebeskoga, zasadi u nama i odneguj u nama Duh Očev, da postanemo istinska čeda Njegova u Hristu Isusu Gospodu našem“.
 
*
 
Kada se moliš, pazi da se moli unutrašnji čovek, a ne samo spoljašnji. Čak i ako si bezmerno grešan, ipak se moli. Nemoj gledati na đavolsko raspaljivanje, lukavstvo i očajanje, već savlađuj i pobeđuj njegove spletke. Sećaj se beskrajne pučine čovekoljublja i milosrđa Spasiteljevog. Đavo će ti lice Gospodnje predstavljati kao grozno i nemilostivo, budući da [navodno] odbacuje tvoju molitvu i tvoje pokajanje. Ti se, pak, seti reči Spasiteljevih, koje nas ispunjavaju pouzdanjem i smelošću: I onoga koji dolazi meni neću isterati napolje (Jn.6,37), i: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni gresima, bezakonjem, đavolskim spletkama i klevetama, i ja ću vas odmoriti (Mt. 11,28).
 
*
 
Čoveče, premudrost i dobrota i svemogućstvo Tvorca (koji se izlivaju na vidljivi i nevidljivi svet) spremni su da se izliju sa svom svojom beskrajnošću i na tebe ukoliko se budeš starao da postaneš verno dete Oca nebeskog, tj. ukoliko budeš ispunjavao Njegove zapovesti o ljubavi prema Bogu i bližnjemu. Podvizavaj se svim silama i nedremljivo dobrim podvigom.
 
*
 
Svaki čovek koji čini bilo kakvo zlo ili zadovoljava bilo koju strast dovoljno se kažnjava već zlom koje čini i strašću kojoj služi, a naročito odstupanjem od Boga i Božijim odstupanjem od njega. Stoga bi bilo krajnje bezumno i u višem stepenu nečovečno gajiti zlo prema takvom čoveku, s obzirom da bi slično ponašanje značilo daviti davljenika i gurati u oganj onoga koga već proždire plamen. Kao onome ko gine, njemu treba ukazati dvostruku ljubav i sa usrđem se za njega moliti Bogu. Njega ne treba osuđivati, niti biti zlurad zbog njegove bede.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *