NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

 

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)
 

 
Iako je svagda na nebu, sunce svojim zracima kao bezbrojnim rukama doseže zemlju i svu njenu površinu, dajući se svim organskim telima, ulazeći u njih (svojim zracima), zagrevajući ih, oživljujući ih i održavajući svojom toplinom. Kroz prozračna tela ono prolazi skroz ili se celim krugom svojim ogleda u njima (i koliko je prozračnih tela, toliko je i slika sunca). Naprotiv, neprozračna i tvrda i neorganska tela ono zagreva. I misleno Sunce – Bog, premda je prvenstveno na nebu, svojim Životvornim Duhom, kao nekim zracima, sebe daje svim razumnim stvorenjima – anđelima i ljudima, prožimajući, osvećujući, oživljujući, snažeći i održavajući njihovo duhovno biće, slično sunčevim zracima koji prožimaju, oživljuju i uzrastaju organska i biljna tela. Budući na nebu, sunce obasjava svu zemlju i svakom daje svetlost, čak i najmanjem stvorenju i stvari. I Gospod svojom ipostasnom svetlošću obasjava sve ljude, budući da je svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet (Jn.1,9).
 
*
 
Oni koji pristupaju da Gospodu služe sa molitvom treba da nauče da mu budu slični, tj. da budu krotki, smireni i sa istinskim srcem, da u duši nemaju lukavstvo i dvoličnost, da nisu hladni, da se postaraju da imaju Duha Njegovog. Jer, ako neko nema Duha Hristova, on nije Njegov (Rim.8,9). Gospod u nama traži ono što mu je slično i srodno kako bi na njega mogla da se privije Njegova blagodat. Sećajte se da ni jedna reč u molitvi nije uzaludna ukoliko se izgovara iz srca: svaku reč Gospod sluša i svaka je reč kod Njega na vazi. Nama se ponekad čini kao da naše reči uzaludno lebde po vazduhu i da se razležu kao glas vapijućeg u pustinji. Ne, nikako. Mi treba da se sećamo da nas Gospod na molitvi razume. On naše reči razume kao što sebe razumeju savršeni molitvenici. Jer, čovek je obraz Božiji. Gospod odgovara na svaku želju srca, bilo da je izražena ili neizražena u rečima.
 
*
 
Pričešćujući se sa verom i bez sumnje Životvornim Tajnama ja se na opipljiv način poučavam svudaprisutnosti Hristovoj. Na kakav način? U svakoj čestici Tela i u svakoj kapi Krvi ja primam svecelog Hrista. Ja očima srca vidim da je On u isto vreme sav u svim česticama i kapima, ma koliko mnogo da ih ima. Na isti način je Gospod u svakom hramu, u Svetim Tajnama i u svakoj najmanjoj čestici. S obzirom da se pravoslavni hramovi nalaze po svoj zemlji, Gospod po svoj zemlji ne prisustvuje samo Božanstvom, već i dušom i telom svojim, svuda se sav nedeljivo dajući vernim i u njima proizvodeći slatke plodove: očišćenje od grehova, osvećenje duša i tela hrišćanskih, pravednost, mir i radost u Duhu Svetom, sjedinjujući sve sa sobom, sa Ocem i sa svojim Duhom Svetim. Osim toga, ja znam da se On i kroz usrdnu molitvu useljava u duše vernih sa Ocem i Duhom svojim Svetim. Budući prisutan u svom veštastvenom svetu, koji oživljava i u celini i u svakom njegovom delu, Gospod je utoliko više prisutan u ljudima, naročito Hrišćanima, živeći u njima: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama (2.Kor.13,5). Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama (1.Kor.6,19).
 
*
 
Rod ljudski jeste jedno veliko drvo Božije, koje se razraslo po svoj zemlji, pokrivajući je svojim granama. Na raniji truli koren, tj. palog Adama, Božijom premudrošću i dobrotom nakalemljen je novi, živi koren – Gospod Isus Hristos, od koga svoj početak vode Hrišćani, kao ogranak od celovitog drveta. U drveću se nalazi zemaljski, organski život, a u hrišćanskom rodu se nalazi Hristov, nebeski i duhovni život. Na duševne sposobnosti i sile istinskih Hrišćana treba da se gleda kao pa sile samoga Isusa Hrista. Mi imamo um Hristov (1.Kor.2,16), govori apostol o istinskim Hrišćanima. I na vrlinska dela Hrišćana treba da se gleda kao na plod Hristove blagodati. Hrišćani koji ne žive hrišćanski predstavljaju suve grane na izdanku koji raste iz korena – Hrista. Svaku lozu na meni koja ne rađa roda, veli Hristos, Otac nebeski odseca i u oganj baca (Jn.15,2; 6). Neznabošci su nepreporođena, neoživljena grana, koja raste iz trulog korena – Adama. Verom se i oni kaleme na živi, zdravi izdanak – na telo Crkve, tj. na Telo Hristovo (Kol.1,18).
 
*
 
Čiji su listići na drvetu? Božiji. Čije su dobre misli u tebi? Božije. Čija je sposobnost u drveću da raste, da tka drvenu srž, da proizvodi i razvija lišće i plodove? Božija, tj. Bogom dana. Čija je u tebi sposobnost za misli i reči? Božija. Da li drveće na štetu unotrebljava sile koje mu je Bog dao? Ne. Da li čovek na štetu upotrebljava sile i sposobnosti koje mu je Bog dao? Upotrebljava. On zloupotrebljava um, koji mu je Bog dao za poznanje Njegove istine. On zloupotrebljava svoje srce, koje je stvoreno da voli Boga i bližnje i da oseća blaženstvo u zajednici sa Bogom. On zloupotrebljava i svoju slobodnu volju, koja mu je data za beskrajno usavršavanje u vrlini.
 
*
 
U našem telu, tj. u njegovom prirodnom delovanju Bog dejstvuje kroz potporu, hranjenje i rast. On deluje i u travki ili drvetu ili životinji: On travu odeva (Lk. 12,28), drveće uzrasta i ukrašava lišćem i plodovima, a životinje hrani i uzrasta. Mi sami na telu svome ne možemo učiniti ništa, ni za pola jote, kako se veli. Ne možeš ni dlaku jednu belom ili crnom učiniti (Mt.5,36). U beskrajno velikom i beskrajno malom podjednako se nalazi Gospod. On nije ograničen ni jednim ni drugim, već sav postoji u svemu, budući nedeljiv i iznad svega.
 
*
 
Može li da postoji lišće bez drveta? Može li da postoji drvo bez zemlje, vazduha, vode i topline? Slično ni duša ne može da postoji bez Boga, bez Sina Njegovog i bez Duha Njegovog. Bog je moje postojanje, moje disanje, moja svetlost, moja sila, moja voda i moja hrana. On me nosi, kao što majka na rukama nosi mladenca. I još više, noseći me, tj. moju dušu telo, On u meni prebiva i takoreći se spaja sa mnom.
 
*
 
Moleći se Bogu, sećajte se da Bog predstavlja Tri Lica. Kako je, međutim, Lice i Lica, On do u beskraj poseduje sva savršenstva koja možemo da zamislimo u (po blagodati Božijoj) najsavršenijem čoveku, na primer u Presvetoj Djevi Mariji, u Nikolaju Čudotvorcu, Jovanu Zlatoustu, u apostolima i prorocima, ispunjenim Duhom Božijim. Čovek je obraz Božiji i podobije Božije. Po savršenom obrazu može se delimično suditi o Prvoobrazu. Sve najbolje u čoveku što privlači poglede našeg srca i srdačna raspoloženja jeste od Boga, od Sina Njegovog i od Duha Njegovog. Na primer, sveti Nikola je bio i jeste pun sažaljenja i milosrđa prema ljudima po blagodati Božijoj. On je i sada brz da čuje one koji ga iskreno prizivaju, po milosrdnom srcu koje je imao za života i koje i sada ima po blagodati Božijoj. Da li je, prema tome, sam Gospod Bog nesažaljiv i nemilosrdan? I koliko je više On sažaljiviji i milosrdniji? Beskrajno više, kao što je beskrajno i veći od svetog Nikole. Ili uzmimo apostola Pavla. Kakvo je on imao čovekoljubivo srce. Za slugu Filimona on veli gospodaru: Ti njega, tj. moje srce, primi (Fil.1, 12). Koliko je ljubavi u tim rečima! I kakva uopšte ljubav odiše u njegovim poslanicama! Srce naše postade široko, govori on Korinćanima. Vama nije tesno u nama… (2.Kor.6,1112). On je i u jednoj poslanici opisao u čemu se sastoji božanstvena ljubav (1.Kor.13 gl.). Čitajući njegov opis, ti osećaš da je apostol na delu izvršio sve što je o ljubavi napisao. No, otkuda je takva ljubav kod apostola, koji je ranije gonio i činio štetu Hristu, s obzirom da je ulazio u domove, odvlačio ljude i žene i nemilosrdno ih predavao u tamnice? Ona je od Gospoda, Izvora ljubavi. Jedini je On večna i beskrajna Ljubav, koja obuhvata sve stvoreno.
Kao Trojica, Bog naš je jedno Biće, premda i ima Tri Lica. I mi treba da smo jedno. Kao što je jednostavan Bog naš i mi treba da smo jednostavni. Mi treba da smo jednostavni kao da svi sačinjavamo jednog čoveka, jedan um, jednu VOLJU, jedno srce i jednu dobrotu, bez i najmanje primese zlobe. Jednom rečju, mi treba da smo jedna čista ljubav, kao što je Bog Ljubav. Da svi budu jedno kao što smo mi jedno (Jn.17,22).
 
*
 
Svi ljudi, kao uostalom i anđeli Božiji, jesu od daha Božijeg. Stoga se i anđeli nazivaju duhovima ili dahom Božanstva. Ljudski, pak, duhovi se nazivaju dušama, s obzirom da su proizašli od Božanstvenoga daha i da dišu Bogom. Rečeno je: „Svetim Duhom svaka duša živi i čistotom se uzvišuje“ (Stepena gl. 4, antifon 1, slava). Ali i sva ostala stvorenja se nazivaju dahom, budući da je rečeno: Sve što diše neka hvali Gospoda (Ps. 150,6). I ona su od Duha Božijeg, premda bez razuma i slobode. Stoga svako stvorenje treba čuvati, tj. izbegavati da se bije i iznurava. Ne zavezuj usta volu koji vrše (1.Kor.9,9; 1.Tim.5,18; Pon.25, 4).
 
*
 
Bog je Duh, tj. jednostavno Biće. Čime, pak, duh projavljuje sebe? Mislima, rečima i delima. Stoga Bog, kao jednostavno Biće, nije sastavljen od niza ili mnoštva misli, ili mnoštva reči, ili tvorenja. On je sav u jednoj prostoj misli – Bog-Trojica, ili u jednoj prostoj reči – Trojica, ili u Tri Lica, sjedinjena u jedno. No, On je sav i u svemu postojećem. On sve prohodi i sve sobom ispunjava. Na primer, vi čitate molitvu i On je sav u svakoj reči, kao Sveti Oganj, prožimajući svaku reč. Svako može da proveri rečeno, ukoliko se samo bude molio iskreno i usrdno, sa verom i ljubavlju. No, naročito je Bog sav u imenima koja mu pripadaju: Otac, Sin i Sveti Duh, ili – Trojica, Gospod, Gospode Bože, Gospode Savaote, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, Duše Sveti, „Care nebeski, Utešitelju, Duše istine“, i u ostalim svojim imenima. Anđeli i svetitelji takođe su nam bliski u svojim imenima. Njihova imena i naša vera u njih je bliska našem srcu. Jer, oni nisu ništa drugo do dah Božiji, budući da su jedan duh sa Gospodom (1.Kor.6,17).
 
*
 
Da li se mole za nas svetitelji koje prizivamo? Mole se. I ja (koji sam grešan, ravnodušan, a ponekad zao i nedobronameran čovek) činim molitve za druge koji ih ištu ili ne ištu, ne sumnjajući i sa postojanošću trpeljivo nabrajajući njihova imena, premda ponekad i bez srdačnosti. Utoliko pre se sveti Božiji ljudi (koji su svetiljke i plamičci koji gore u Bogu i pred Bogom, puni ljubavi prema svojoj zemaljskoj sabraći) mole za mene i za nas, kada ih prizivamo prema silama svojim sa verom, nadom i LjubavLju. Kao brzi pomoćnici i molitvenici za duše naše, oni se mole za nas, kako nas uverava naša bogoprosvećena Majka – Sveta Crkva. Prema tome, moli se bez sumnje svetim Božijim Ljudima, ištući njihovo posredništvo pred Bogom. Oni te čuju u Duhu Svetom. Samo se moli Duhom Svetim i od sve duše. Jer, kad se moliš iskreno, u tebi diše Duh Sveti, koji je Duh istine i iskrenosti. On je naša Istina i iskrenost. Duh Sveti u nama i u svetim ljudima jeste isti. Svetitelji su sveti Duhom Svetim, koji ih je osvetio i koji večno u njima živi.
 
*
 
Gospode, tvoja ljubav prema nama beskrajno prevazilazi ljubav svakoga oca, svake majke i svake najnežnije žene. Pomiluj nas!
 
*
 
Vladičice Bogorodice. Tvoja Ljubav prema Hrišćanima prevazilazi Ljubav svake majke na zemlji i svake žene. Čuj molitve naše i spasi nas! Mi treba da te se postojano sećamo! Mi treba da ti se svagda usrdno molimo! Mi treba da stalno, bez lenjosti i bez sumnje pribegavamo pod tvoje sveto okrilje!
 
*
 
Mi se molimo Svedobroj i Svebesprekornoj Majci Božijoj i ona se moli za nas. Mi je proslavljamo kao uzvišeniju od svake slave, i ona nama priprema večnu slavu. Mi joj često govorimo: „Raduj se“, i opa Sina svoga i Boga moli: „Sine moj ljubljeni, daj im večnu radost stoga što me sa radošću pozdravljaju“.
 
*
 
Ti nesumnjivo veruj da te Bog vidi, kao što si uveren da te vidi otac, ili neko drugi ko ti stoji pred licem. Šta više, Otac nebeski vidi sve što je u tebi, tj. kakav si sav, vidi sva stvorenja, anđele, svetitelje, grešnike i životinje. On vidi sve odjednom kao što sunce odjednom sve obasjava. Uostalom, oči Gospodnje su deset hiljada puta svetlije od sunca (Sir.23,19). Živo predstavljanje pred svojim licem Gospoda jeste izvor mira i radosti za dušu. Sumnja u Njegovo prisustvo izaziva smućenje, žalost i stešnjenost. Srdačna molitva je izvor srdačnog spokojstva, dok nesrdačna, površna i nepažljiva donosi ranjavanje srca.
Isus Hristos sa Ocem i Svetim Duhom jeste neispitivi bezdan čovekoljublja. Iz tog bezdana milosrđa biće izobilno milosti za svakoga: samo se obratite Bogu sa verom, pouzdanjem i srdačnim bolom zbog nepravdi i uvreda koje smo naneli Gospodu, Vladici i Dobrotvoru svome.
 
*
 
Bog nam je u svako vreme bliži od svakoga čoveka, bliži i od odela, i od vazduha, svetlosti, od žene, oca, majke, kćeri, sina i druga. Ja Njime živim duhovno i telesno, Njime dišem, Njime mislim, osećam, zamišljam, smeram, govorim, preduzimam i delam. Jer u Njemu živimo, i krećemo se, i jesmo (Dap.17,28). Jer je Bog onaj koji čini u vama i da hoćete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). Stoga svagda treba videti Gospoda pred sobom sa desne strane kako se ne bismo pokolebali i grešili. Mi treba da se postavimo sa namerom da ga ništa ne istisne iz naših misli i srdaca i da ga ništa ne zaklanja, tj. nikakva pristrasnost prema hrani, piću, novcu, odelu, stanu ili njegovom nameštaju, ili raznim ličnostima, svetovnim razonodama ili igrama. Ništa ne treba da nam oduzme našeg preslatkog i najvoljenijeg Gospoda. Naprotiv, mi svakog časa i minuta treba da pripadamo samo Njemu: da budemo s Njime nerazdvojni, kao što je On nerazdvojan sa nama, te stalno brine o nama i čuva nas. Međutim, kada grešim i imam pristrašće prema bilo čemu, On je daleko od mene, premda ne prostorno (budući da u svako vreme sve ispunjava). Naprotiv, moje srce je udaljeno od Njega zbog mog neraspoloženja prema Njemu. On me je zaista napustio svojom blagodaću i više ne živi u mom srcu, s obzirom da je u meni prisutan Njegov neprijatelj – đavo.
 
*
 
U moru, jezeru ili reci svaka čestica vode nalazi se u jedinstvu sa drugim česticama i njima je okružena. I u vazduhu je svaka čestica okružena drugima i sa njima sjedinjena. I svi mi zemnorodni okruženi smo Bogom sa svih strana. Oni od nas koji su čisti ili koji se čiste sjedinjeni su sa Njime i svuda se u Njemu nalaze. Svi mi zemnorodni (slično zemlji, vodi, vazduhu ili mnogogranom drvetu) činimo jednu celinu, premda često zbog zavisti neprijatelja rastrzanu samoljubljem, razdražljivošću, neprijateljstvom, raspravom, gordošću, jeresima i raskolima, zavišću, tvrdičlukom, samoživošću, zlobom, prezirom i drugim strastima. Sa druge strane, đavo i njegovi anđeli sačinjavaju jedinstvo, slično nekoj tamnoj, opakoj, otrovnoj vodi ili nekom usijanom, zagušljivom i ubitačnom vazduhu. Oni nas okružuju i naprežu se da prodru u našu dušu usled njene nepažljivosti i raznih pristrasnosti kako bi nas pomračili, ozlojedili, stesnili, popalili i na sve načine mučili. Na primer, dešava se da idete po čistom i prijatnom vazduhu i da najednom smrad iz septičke jame ili od ljudskih izmeta povredi vaše čulo mirisa na najneprijatniji način. Vi stoga želite da što pre prođete takvo mesto kako bi ponovo udisali čisti vazduh. Sličan je i besovski smrad. Sam Gospod poredi vazduh i vodu sa tamnim besovskim pukovima, govoreći: I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi , i napadoše na kuću onu (tj. na čoveka i na njegovu dušu), i ne pade; jer bešeutemeljena na kamenu (Mt.7,25).
 
*
 
Neki govore: „Kada ne bih gledao, ne bih se ni sablaznio. Kada ne bih čuo, ni srce me ne bi bolelo. Kada ne bih okusio, ne bi mi se ni htelo“… Vidite li koliko je sablazni od naših očiju, sluha i ukusa. Koliko je mnogo ljudi stradalo i strada stoga što nisu bili čvrsta srca u dobrim raspoloženjima, nego su neoprezno pogledali nečistim pogledom, oslušnuli ušima nepriviklim na razlikovanje dobra i zla i okusili halapljivim ukusom. Čula greholjubivog i halapljivog tela, koje nije obuzdano razumom i Božijim zapovestima, uvukla su ih u razne žitejske strasti, pomračila im um i srce, lišila im srce spokojstva, oduzela im slobodu volje i napravila ih svojim robovima. Neophodno je da se oprezno gleda, sluša, jede, miriše i dodiruje. Neophodno je da se čuva srce kako se kroz spoljašnja čula, kao kroz okno, ne bi provukao greh i sam uzročnik greha đavo i kako svojim otrovnim i smrtonosnim strelama ne bi pomračio i ranio nebeskog ptića, tj. dušu našu.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *