TERAPIJA DUŠE
Svetootačka psihoterapija
Misli o duši:
1. Duša je suština razumna i duhovna, suština koja se brzo kreće, neprestano se nalazi u delatnosti, najdragocenija je na svetu, neprimerne je i neopisive lepote… (sv. Jovan Zlatoust)
2. Duša je priroda stvorena, nevidljiva, razumna, bestelesna, besmrtna, bogolika, slovesni obraz svoga Tvorca.(bl. Avgustin)
3. Ceo svet je manji od duše: svet prolazi, a duša je neprolazna i ostaće neprolazna (sv. Jovan Lestvičnik).
4. Sjedinjenje duše s telom je velika tajna. (Inokentije, arhiepiskop Hersonski i Tavrijski)
5. U duši postoje dve strane i dve svesti: niža, obična, logička i viša, neobična. (Iz knjige „Duša ljudska“, s. 36)
6. Čovek mora imati dušu kao najsjajnije ogledalo. Ako na ogledalu ima rđe, onda se u ogledalu ne može videti ljudsko lice. (Iz Bogoslovlja episkopa Silvestra, delo „Ogled pravoslavnog dogmatskog bogoslovlja“)
7. Što se tiče duha koji se, na osnovu nekih mesta Svetog Pisma smatra trećim sastavnim delom čoveka, po rečima sv, Jovana Damaskina on nije nešto različito od duše i poput nje samostalno, već je najviša strana ljudske duše; ono što je oko telu, to je um duši. (Dogmatsko bogoslovlje pravoslavne Katoličanske Istočne Crkve, 120)
8. Tokom 19. veka, a naročito u njegovoj drugoj polovini, vladala je tzv. „empirijska psihologija“ koja je sama sebe proglasila „psihologijom bez duše“. „Duša“ se smatrala metafizičkim pojmom, pojmom ne samo suvišnim, nego i štetnim za objektivno saznanje duševnog života. Duševni život se zamišljao kao nepovezani skup pojedinačnih elemenata („predstava“, „oseta“, itd.). Ova atomistička psihologija, ova, po oštroumnom Džemsovom zapažanju teorija „duševne prašine“ danas je… odbačena i opovrgnuta. (Semjon Frank)
9. U životu duh i duša čovekova spojeni su u jedinstvenu suštinu koja se može nazvati prosto dušom. (arhiepiskop Luka Vojno Jasenjecki)
10. Dakle, duša se može shvatati kao ukupnost organskih i čulnih doživljaja, tragova uspomena, misli, osećanja i voljnih činova… (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki)
