ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Од аутора
 
Латите се великог посла самоочишћења и самоусавршавања,
заволите прогрес вере и врлине, а не прогрес овога века.
(Св. Јован Кронштатски)
 
“Светоотачка психотерапија” није само прерађено наравствено (морално) богословље или скуп афоризама и поука на етичке теме. Она представља наравствено-религиозни правац психотерапије – науке о терапији душе (што се види и из самог њеног назива грч. психе – душа, тхерапиа – лечење) и базира се на хришћанским непролазним духовним вредностима које су вековима цементирале темељ државе с њеном самобитном културом, наукама, занатима, одређујући и целокупан друштвени живот.
Дела великих старих и нових Светих Отаца Цркве, домаћих мислилаца и лучоноша књижевне речи који су исповедали пре свега руску православну идеју (идеју Свете Русије), постали су предмет пажљивог и брижљивог истраживања. Поређење проучаваног материјала с данашњом стварношћу у потпуности је потврдило истинитост и исправност учења подвижника светости и благочашћа, као што је, уосталом, и запањило својом пророчком далековидошћу.
Светоотачка психотерапија није покушај модернизма или замене појмова. Њена појава није вештачка, већ одражава насушну потребу нашег болесног и дубоко трагичног времена које је до непрепознатљивости искривило не само духовни лик Русије, него је унело и велики хаос и пометњу у умове целог човечанства. Страшни, доиста страшни, ако не и апокалиптични период долази и “близу је, на вратима” (Мт. 24:33). Руше се олтари савести, светости и љубави, комешају се народи, пропада природа, љуљају се сви људски темељи и државни поретци, а свим тим не диригује дух кроткости и љубави, већ другачији дух, туђ души: безочни, лажљиви и бестидни. И поново су нам данас блиске ове речи древног пророка: “Овако говори Господ: Станите на путевима вашим и погледајте и питајте за старе путеве који је добар, па идите по њему и наћи ћете мир души својој” (Јер. 6:16).
Не треба, а и нема никакве потребе ићи у прошлост, али се може и целисходно је разумети и полазити од онога чистог и благодатног од чега су живели и чиме су дисали наши преци, да бисмо препородили Свету Русију с њеном непоновљивом душевном лепотом, с добрим срцем и речју неупрљаном брбљањем и лажју. Разумети и препородити не по спољашњем облику, већ по Духу!
Без напора се ништа не може постићи, и, како се изразио дубоки руски мислилац, професор Духовне академије св. Сергија у Паризу, А. В. Карташов: “Нико неће направити Свету Русију уместо нас, ако је ми сами не направимо”. И још један библијски стих који је волео да наводи један од последњих представника руске класичне књижевности Иван Буњин: “Част ће се понизити, а нискост уздигнути… У дом разврата ће се претворити људски скупови… И лице поколења биће псеће…”
Већ неколико поколења у Русији васпитано је на изопаченој историји, философији натопљеној лажју, исквареној књижевности, нерелигиозној псеудокултури. Враћање православној вери које се запажа у последње време (јединој вредности која нам је још увек преостала) одвија се упадљиво неспретно, без одговарајућег покајања и искрености осећања, да и не говоримо о страхопоштовању; узрок томе је мноштво околности. Лаж и даље наставља да влада умовима. Идол трговине и нечасних начина богаћења стекао је карактер масовног обожавања и ропства, на штету ономе што је много значајније, укључујући и духовно богатство. Светост се заједно с благочашћем и поштењем све више уклања из свести људи, као старомодни појмови који су преживели своје време. И рађа се поколење са псећим лицем. “Тела је много, а људи је мало” – писао је св. Јован Златоуст. Сада се већ мора говорити о истинској опасности изрођавања човека који добровољно продаје свој божански лик за робну етикету (а ускоро можда и за печат на десној руци и челу).
Све ове тужне речи немају за сврху оцрњивање, нити су последица песимизма, већ су последица реалности данашњице. Не видети и не бити свестан озбиљности свега што се догађа одраслом човеку је неопростиво.
Говорећи о медицинском аспекту проблема треба истаћи да је светоотачка психотерапија антипод било какве врсте насиља над личношћу, баналности, лажи, мистике, чудоманије, психичких и психолошких трикова, механичких приступа у лечењу душевних и телесних обољења ван везе са савешћу и моралом.
Могући неуспех у излагању не може омаловажити и умањити исправност саме идеје и праведност циља ради којег је и био написан овај рад, већ ће само сведочити о недовољној ауторовој вештини, што је потпуно објашњиво скромним људским могућностима унутрашње природе. као и околностима које су мало допринеле настанку одговарајућег рада на овој теми.
Уједно, правог ауторског текста је веома мало. Обично су то смисаоне споне, препричавање већ познатих коментара и нека поједностављивања ради олакшања излагања старих текстова, чији је језик сложен за савременог човека. Зато би се могло, попут Мишела Монтења, рећи следеће: “У овом букету цвећа моја је само трака”.

4 Comments

  1. molim informaciju može li se igdje nać ova mnogodušekorisna knjiga na latinici..
    plaćam zlatom 😇
    eto, čudno ili ne ima nešto i katolika (i mlađih koji ne znaju ćirilicu) zainteresiranih za ove teme..
    Božji blagoslov s vama

  2. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  3. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  4. kako da nabavim ovu knjigu?