ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
О нашој нетачности
„Боље ти је да не обећаваш,
неголи да обећаваш и да не испуниш“
(Проп. 5:4).
Светоотачко учење не посматра у конкретности питање о тачности у социјалном аспекту, али духовни значај временског фактора. тварног по својој природи, означен је прилично јасно. „Који је вера и у најмањем н у многом је веран“ – каже Свето Писмо (Лк. 16:10).
Бити веран у маломе, то значи бити тачан у времену, тачан господар својих речи и обећања. Човекова нетачност показује не само немарност, леност или заборавност, већ је права правцата лаж, неодговорност и вапијуће гажење истине.
У Русији је нетачно практично све: језик, информације, обећања политичара, саобраћај. сам друштвени живот. Људи лажу на сваком кораку: једни друге и себе саме. Деца се васпитавају да буду лажљива. Лаж нас као куга, као тумор, погађа све дубље и безизлазније. Лажне мисли стварају лажне речи, речи се претварају у лажна дела, и ето. ту је већ лажна уметност, лажна култура, лажна политика, породица, и најзад, лажна земља. Већ су дошли и до вере. Светиња над светињама у страшној је опасности од насртаја лажи, а свака лаж, као што је познато, од ђавола је, он је њен отац, надахњивач и вешти диригент.
Шта да се ради? Како се избавити од срамне лажи и нетачности у свему? Треба почетн од себе. Непрестано и свакодневно полагање рачуна пред својом савешћу треба да укључује н питања оваквог типа: „Нисам ли подвалио коме?“, „Нисам ли преварио кога?“, „Да ли сам тачно одржао своју реч?“, „Да ли сам на време испунио обећа ње?“, „Касним ли без разлога?“, „Задржавам ли туђе?“ и друга.
Нетачност и немарност према времену подстичу испразно траћење времена, распустан живот, беспосличење, нерад и леност. Још је ап. Павле позивао да се цени време, говорећи да су „дани зли“ (Еф. 5:16). А сам човек је, по речима ап. Петра, као трава, брзо протиче наш земаљски век „јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава и цвет њен отпаде“ (1 Пт. 1:24). И само истина води вечности у својој првосазданој чистоти. „Веран у малом и у великом ће бити веран“.
