ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Завист
 
“Тражи себи корист, а другоме не жели пропаст”.
“Од туђе невоље нећеш бити сит.”
(руске народне пословице)
 
Мало је оних који нису упознати са тужном библијском причом која приповеда о братоубиству због зависти. Старозаветна тема о Каину и Авељу носи кроз сва времена поучну реч о том страшном пороку. “Haшe време је донело људима страдања, рецимо отворено, страдања невиђена у историји – писао је сјајни руски философ Иван Иљин , њихов главни извор је завист.”
Има много поучних речи које упозоравају на овај страшни порок и садрже се у делима Светих Отаца: “Као што рђа разједа гвожђе, тако и завист разједа душу у којој живи” – истиче један од стубова светоотачке мудрости, св. Василије Великп. А други васељенски учитељ Цркве, св. Јован Златоуст, још је у 4. веку наше ере с горчином говорио: “Сада се завист не сматра ни пороком. те се зато људи и не брину да се избаве од ње”.
А у наше време, осим у проповеди после хришћанских богослужења, где чујемо разобличујуће речи против ове духовне болести? Да ли се озбиљно замислимо над тиме шта је стварно завист страшно зло и најозбиљнија болест душе (јер где је завист, тамо је н мржња и сви неопходни унутрашњи услови за свесну злонамерност, подлост, интригу и зао поступак)?
Завидљив човек потпуно реално страда. често лоше спава, мало једе, не може да се скраси, ништа му не одговара, итд. Пада ми на памет једна стара прича у којој чаробњак обећава да ће испунити сваку жељу некаквом човеку само под условом да суседу тог човека буде дато двоструко више. И тада, као одговор на овај услов, зачу се запањујућа молба: “О, ископај ми једно око!” Изврстан пример опседнутости завишћу, када је човек спреман да свесно себе осакати, само да ближњему буде још горе.
Људи се на земљи не рађају једнаки и не могу битн у свему једнаки. Та доиста ђаволска парола о свеопштој једнакости изазвала је завист у вапијућем облику револуционарног разбојништва. “Гомила која стално бројчано расте и све више подиже главу, изгара од страсти према уживањима. од зависти према свакоме ко ужива” писао је Иван Буњин још 1924. године , и једни (они који чезну за купцима) заслепљују је блеском светског тржишта, други (који чезну за влашћу) распаљују њену (гомиле) завист.
Завист је умногоме условљена недовољном вером у Највиши Суд. Човеку понекад бива криво, када се неко неправедно богати и стиче богатство на непоштен начин или је незаслужено уздигнут, али нека то буду проблеми тог човека, а не наши. Јер свако ће у своје време морати да положи рачун за себе. Осим тога, Божији промисао је недокучив за смртника, али он постоји и није на нама да судимо о његовој праведности. То не значи да не треба да се боримо против непоштења, превара, лоповлука и других порока. Али та борба у првом реду треба да потиче из сопственог личног примера, из сопствене наравствености, а не да почиње одмах побуном и физичким погромима. Примена физичке силе и насилна изолација друштва од преступних елемената – јесу крајње мере које, по речима Семјона Фраика, служе томе да се не дозволи стварање пакла на земљи.
Трудите се да никоме и ни због чега не завидите, ни у малом, ни у великом. Светоотачка мудрост види критерије ослобођења од зависти у радости када примимо вест да је неко нешто стекао, ма ко то био, чак и непријатељ. Ако се искрено радујете за свакога коме је нешто пошло за руком или га је задесила срећа, значи да је све у реду. Ако вас пак глође скривени црв незадовољства и мучи вас неко притајено осећање, отворено признајте себи то, али не поистовећујте завист са својим унутарњим “Ја”, својом душом, већ се односите према њој (према зависти) као према страном телу, као према израслини која паразитира у вама. Не потхрањујте завист свесно и она неће моћи да преживи самостално. без ваше помоћи. А заједно са одласком зависти појавиће се осећања душевне лакоће, спокојства и мира. “Журите да чините добро!” – волео је да говори познати руски доктор Ф. Гааз, а у добром срцу нема места за завист.
 
Тематске мисли
 
1. Завист је жалост због среће ближњега (св. Василије Велики).
 
2. Ко је стекао завист, стекао је с њом и ђавола (cв. Исак Cuрин).
 
3. Завист је кћи гордости: умртви мајку и њена ћерка ће погинути (бл. Августин).
 
4. Демон завиди људима, а нипошто другом демону, а ти, човече, завидиш човеку (св. Јован Златоуст).
 
5. Завидљивац шкоди самоме себи пре неголи ономе коме завиди (ce. Јован Златоуст).
 
6. Завист је попут мољца који једе ону одећу у којој се рађа (cв. Димитрије Ростовски).
 
 

 
 

4 Comments

  1. molim informaciju može li se igdje nać ova mnogodušekorisna knjiga na latinici..
    plaćam zlatom 😇
    eto, čudno ili ne ima nešto i katolika (i mlađih koji ne znaju ćirilicu) zainteresiranih za ove teme..
    Božji blagoslov s vama

  2. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  3. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  4. kako da nabavim ovu knjigu?