ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
Седма страст. Таштина
По одређењу св. Григорија Богослова таштина је тежња ка сујетној слави. То је доиста разнолика, променљива и подмукла страст. Борба против ње је изузетно тешка.
Старци пореде таштину са главицом лука. Након скидања и одсецања једног слоја следи други испод кога се подвижник поново налази. Понекад се човек размеће својим богатством, угледом, али са истом таквом лакоћом може касније да се размеће и сиромаштвом, у суштини патећи у оба случаја од једне те исте страсти.
Таштина и гордост, за разлику од првих шест страсти, подстичу подвижника управо да прави успехе у духовном животу, па чак и у подвизима и достизању високих врлина. „Не ласкај себи због врлина и духовним успесима се не преузноси“ – упозорава св. Јован Касијан.
Таштина не престаје да води човека, макар се он и сасвим удаљио из света у пустињу или пећину (као што су то чинили древни отшелници), јер ова страст је унутарње обољење (душе), а не спољашње својство.
„Све друге страсти, будући да су сузбијане, сахну и будући да су побеђиване, сваким даном постају све слабије; такође под утицајем места или времена оне слабе и стишавају се. Ова пак страст још жешће притиска победника“ – пише св. Јован Касијан.
Примера за таштину у овом нашем свакодневном животу је толико много да заиста не би вредело задржавати се на њиховом подробном описивању. Људи се размећу одећом, накитом, чиновима, положајем у друштву, колима, викендицама, спољашњим изгледом, интелектуалним развојем, знањима, успесима своје деце и чиме све не! Руски језик веома тачно преноси суштину ове страсти: празна (ташта) слава, тј. таштина јесте тежња за славом, али та слава је узалудна, испразна, ташта, непотребна, и чак погубна за душу.
Таштина је опасна због тога што је у стању да брзо разори све претходне успехе у духовном животу. Само једна ташта мисао типа „гле, како сам добар“, или „сви ме воле“ у стању је да обори човека или да га „уздигне“ још више до најопасније страсти којом се сматра гордост.
Св. Игнатије Брјанчанинов у таштину убраја још и: хвалисање, тражење успеха у наукама и уметности ради стицања славе, скривање својих грехова, препирање, лицемерје, лукавство, самооправдавање, лаж, ласкање, човекоугађање, завист, притворство, несавесност и друге.
