ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Седма страст. Таштина
 
По одређењу св. Григорија Богослова таштина је тежња ка сујетној слави. То је доиста разнолика, променљива и подмукла страст. Борба против ње је изузетно тешка.
Старци пореде таштину са главицом лука. Након скидања и одсецања једног слоја следи други испод кога се подвижник поново налази. Понекад се човек размеће својим богатством, угледом, али са истом таквом лакоћом може касније да се размеће и сиромаштвом, у суштини патећи у оба случаја од једне те исте страсти.
Таштина и гордост, за разлику од првих шест страсти, подстичу подвижника управо да прави успехе у духовном животу, па чак и у подвизима и достизању високих врлина. „Не ласкај себи због врлина и духовним успесима се не преузноси“ – упозорава св. Јован Касијан.
Таштина не престаје да води човека, макар се он и сасвим удаљио из света у пустињу или пећину (као што су то чинили древни отшелници), јер ова страст је унутарње обољење (душе), а не спољашње својство.
„Све друге страсти, будући да су сузбијане, сахну и будући да су побеђиване, сваким даном постају све слабије; такође под утицајем места или времена оне слабе и стишавају се. Ова пак страст још жешће притиска победника“ – пише св. Јован Касијан.
Примера за таштину у овом нашем свакодневном животу је толико много да заиста не би вредело задржавати се на њиховом подробном описивању. Људи се размећу одећом, накитом, чиновима, положајем у друштву, колима, викендицама, спољашњим изгледом, интелектуалним развојем, знањима, успесима своје деце и чиме све не! Руски језик веома тачно преноси суштину ове страсти: празна (ташта) слава, тј. таштина јесте тежња за славом, али та слава је узалудна, испразна, ташта, непотребна, и чак погубна за душу.
Таштина је опасна због тога што је у стању да брзо разори све претходне успехе у духовном животу. Само једна ташта мисао типа „гле, како сам добар“, или „сви ме воле“ у стању је да обори човека или да га „уздигне“ још више до најопасније страсти којом се сматра гордост.
Св. Игнатије Брјанчанинов у таштину убраја још и: хвалисање, тражење успеха у наукама и уметности ради стицања славе, скривање својих грехова, препирање, лицемерје, лукавство, самооправдавање, лаж, ласкање, човекоугађање, завист, притворство, несавесност и друге.

3 коментар(а)

  1. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  2. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  3. kako da nabavim ovu knjigu?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.