ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Кратко о особинама светоотачке психотерапије:
 
1. Служење интересима највише врсте лечења – терапије душе.
2. Исповедање Православља и уношење његове духовне чистоте у лечење.
3. Заснивање на религиозно-философском и медицинском домаћем н светоотачком наслеђу.
4. Искључивање из лекарске праксе метода повезаних с насиљем над личношћу, лажју и лицемерјем.
5. Неприхватање окултно-мистичких модификација, механичких техника (типа програмирања, кодирања и сл.), које срозавају божанску суштину човека на ниво машине.
6. Обучавање стручним знањима пацијената у аспектима самопознања, духовног усавршавања и наравственог васпитања.
7. Ограничена примена фармакотерапије.
8. Комплексно коришћење у лечењу: речи, музике, сликарства и других облика естетског и лековитог дејства.
9. Служење национално-патриотској идеји препорода Свете Русије.
 
Мисли Семјона Франка поводом настанка нове науке о човековом душевном здрављу
 
„Нашем погледу невидљиви прилив стваралачких религиозних снага оплођује људску мисао и припрема раст нове науке која се слаже са религиозном свешћу и која је у стању да на њеној основи учврсти ново, животворно и осмишљујуће, целовито схватање живота“.
 
„У свим областима живота, живи органско, духовно посматрање и стваралаштво придаје нешто савршено ново и различито свему ономе са чиме долазе у додир насупрот материјалистичком, машинском и мртвом приступу. “
 
„Психопатологија се из науке о поремећају механизма душевног живота претвара у науку о поремећају смисаоних веза, погледа на свет, ослањајући се на философско-психолошку, и, може се чак рећи, религиозно-философску или религиозно-психолошку теорију типова људског погледа на постојање“.
 
„Оно што је још недавно за „просвећеног“ научника било измишљотина, плод лаковерности, незнања и шарлатанства – могућност молитвеног исцелења и уопште утицаја вере и њоме пробуђених духовних моћи на телесно здравље – постаје већ научно чврсто установљена чињеница. Лекар нове школе већ почиње да личи више на исцелитеља из прошлости, него на лекара из недавне прошлости који је веровао само у пилуле и прашкове“.