ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Кратки светоотачки изводи о самопознању
 
“Старац је рекао: Човек је онај који је спознао себе” (из древног Патерика).
 
“Уђи у самога себе, живи у себи, у тишнни своје унутрашњости, умерене и чисте душе, спокојна и смирена духа” (св. Јефрем Сирин).
 
“Право самопознање јесте јасно вићење својих недостатака и немоћи до те мере да је њима испуњено све” (св. Теофан Затворник).
 
“Ко се удостојио да види самога себе, тај ћe бити достојан да види анђеле” (св. Исак Cupин).
 
“Људски род сматра веома важним знање земаљских и небеских ствари, али је далеко важније имати знање нас самих, далеко је достојнији похвале човек којем је позната његова сопствена немоћ, него онај ко испитује и спознаје путеве звезда, а не познаје путеве спасења” (бл. Августин).
 
“Човек треба сав свој напор да усмери на помисли, и оно што служи као храна лукавим помислима треба одсецати, треба тежити мислима Богу, и жељу помисли не испуњавати, већ помисли које се ковитлају треба скупљати са свих страна у једно, разликујући природне помисли од лукавих” (преп. Макарије Египатски).
 
“Најбоље познаје себе само онај ко мисли о себи да је ништа” (св. Јован Златоусти).
 
“Не откривај своје мисли пред незналицама, и своју вољу пред неразборитима. Упознај самога себе и избегавај оно што ти је погубно” (преп. ава Исаија).
 
“Ава Пимен је рекао: Чување самог себе, пажња на самог себе и расуђивање – то су три врлине, путеводитељице душе” (древни Патерик, страна 17).
 
“Не иди према спољашњости, иди унутар самога себе; и када унутар себе пронађеш себе ограниченим, пређи преко себе!” (бл. Августин).
 
“Без највеће пажње над самим собом немогуће је успети ни у једној врлини” (св. Игнатије Брјанчанинов).
 
“Обрати пажњу и непрестано улази у себе, и пази какве страсти су изнемогле пред тобом, какве су истребљене и потпуно су те оставиле, какве су почеле да нестају услед оздрављења твоје душе, а не само због тога што си удаљио оно што их подстиче, и какве си научио да сузбијаш својим разумом, а не само уклањањем узрока страсти” (св. Серафим Саровски).
 
“Треба умети делити себе на самог себе и непријатеља који се скрпва у мени” (св. епископ Теофан Затворник).
 
“Ради самопознања добро је увече вршити као некакву домаћу исповест својих дела, разговора и мисли” (св. Теофан Затворннк).
 
“Пази на чула и жеље. Приметивши у себи порочне помисли, жеље и страсти, познај да је то непријатељ почео рат, ово сазнање пренеси на осећања и обнови у себи непријатељство према том злу” (св. Теофан Затворник).
 
“Степени узлажења из мере у меру:
 
1. Дубока свесност о својој немоћи душевној и телесној.
2. Самопрекоревање и неосуђивање других.
3. Захвално трпљење жалосних искушења са којима се суочавамо и која нас погађају.
4.Смирење као плод ових трију”
(св. Амвросије Оптински).
 
“Схвативши своју променљивост, она (душа) уздиже се до самопознања, одводи мисао од уобичајеног, ослобађа се пометње противречних привиђења, тежећи да схвати каквом је светлошћу обасјана” (бл. Августин).
“Познај шта си! Познај себе немоћног, познај као грешника, познај да си упрљан. У твом исповедању ће се открити мрља твог срца, сазнање грехова ће те приморати да потражиш лекара” (проф. Сквориов).
 
“Није истина ван тебе, већ у теби, нађи себе у себи, овладај собом – и угледаћеш истину. Није у стварима та истина, није ван тебе и није негде преко мора. већ пре свега у твом сопственом раду на себи. Победићеш себе и постаћеш слободан, као што никада ниси ни могао да помислиш, и почећеш велико дело, и друге ћеш учинити слободнима, и угледаћеш срећу, јер ће се испунити твој живот. и схватићеш, најзад, народ свој и свету истину његову” (Ф. М. Достојевски).
 
“Познај себе, каква је у теби тајна природе, како ум твој све походи, како се у теби све управља вољом” (св. Григорије Богослов).
 
“На последњем ступњу развоја самопознања човек се удаљава од свега искуственог и условног, долази до познања себе као духа који се уздиже изнад услова простора и времена” (св. Григорије Богослов).
 
“Ко хоће да спозна истину, пре свега, мора да почне да спознаје у себи оног човека који је у стању да је спознаје” (епископ Јован Шаховској).

4 Comments

  1. molim informaciju može li se igdje nać ova mnogodušekorisna knjiga na latinici..
    plaćam zlatom 😇
    eto, čudno ili ne ima nešto i katolika (i mlađih koji ne znaju ćirilicu) zainteresiranih za ove teme..
    Božji blagoslov s vama

  2. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  3. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  4. kako da nabavim ovu knjigu?