ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Подмитљивост
 
„Код стараца је писано:
све док постоји жеља за давањем и узимањем,
не очекуј мира“
(св. Теофан Затворник).
 
Узроке подмитљивости треба тражити у неколиким пороцима: лажљивости, среброљубљу, егоизму, таштини и гордости. „Жудња за личном добити крије се у свим народима, од највиших до најнижих слојева – писао је руски философ Иван Иљин … болест подмитљивости се шири по свету као права епидемија… оно што привлачи, растаче и развраћа уопште није само злато и „девизе“, него и лични успех, лична каријера, свако политичко и новинарско ‘напредовање’, почаст, власт и закулисни утицај. Једном речју, све оно што издиже човека изнад гомиле, дајући му могућност да ‘фигурира’, да се узноси и ужива“.
Код нас се данас продају судије и професори, дипломати и политичари свих нивоа, уметници и лекари, људска тела, па чак и делови леша (трансплантанти). А да се и не говори о вишемилионској армији чиновника која као и пре живи углавном од мига, злоупотреба и свих могућих поклона. „Повољни“ услови за све то, јесу полуозакоњена лажљивост у државним размерама, смешно ниске зараде државних чиновника, губитак савесности, побожности и поштења.
Истинити подвижници светости и благочашћа нису се продавали ни за каква блага, већ су напротив, презирали сваку корист и богатство, нарочито оно стечено неправедним путем. Јудина подмитљивост ушла је у историју свих времена и епоха као символ највеће духовне катастрофе која је довела до злочина пред целим човечанством.
„Новцем треба владати као што доликује господи – тако да ми владамо њиме, а не он нама“ – писао је један од васељснских учитеља Цркве, св. Јован Златоуст.
Једна данас тако раширена врста подмитљивости, као што је поткупљивост, у стара времена у Русији се називала лихварством. Овај порок у друштву се дубоко презирао, па чак ни у чиновничкој средини није био нарочито широко распрострањен, о чему сведочи изузетно мали број судских поступака тим поводом у предреволуционарној Русији. „Лихварство је страст крајње изопачених људи код којих се крије у срцу безбожност“ – писао је руски светитељ Тихон Задонски који се и сам одликовао нестицањем.
У Светом Писму се каже да лихвари неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6:10). Старозаветни пророк Јелисеј одбио је да узме новац понуђен за лечење, а његов слуга Гијезије који је тајно узео сребро био је кажњен тиме што је оболео од губе (4 Цар. 5:2027). Подмитљивост често изазивају људи који су навикли да живе по законима поткупљивања и подмићивања. На Западу се овакве појаве називају корупцијом и однос према њима је веома строг, без обзира на личност која је ухваћена у махинацијама и нечасној игри. (Сетимо се бурних процеса у САД, Италији или Немачкој, где су на оптуженичку клупу доспевали чак и чланови владе.)
Међутим, од непосредне неумешаности у реални поступак далеко је важнија душевна склоност која искључује непоштену и лажну погодбу. Али како је то тешко васпитати у себи, када „овај свет“ живи по својим подлим п користољубивим законима. Придржавајући се принципа праведности, човек се брзо у очима своје околине претвара у белу врану, постаје отпадник, и као да почиње да „испада“ из света. Па ипак, хиљаду пута су у праву они који се, без обзира на моду времена („сви сада тако живе“) и лажне претпоставке труде да свој живот ускладе са савешћу и живе по еванђелским заповестима. Ради тих људи се можда и одржава у животу човечанство на земљи. Њима припада будућност.
 
Тематске мисли
 
(Иван Иљнн о подмитљивости)
 
1. Истински грађанин ни за каква богатства света неће почети да шпијунира у корист суседне државе, он ни под каквим условима неће радити мимо државних закона за мито; он неће подривати монетарни систем своје земље спекулацијама, он се неће богатити увозом који је штетан за његову државу, итд.
2. Савремени човек је престао да верује у Бога и управо зато тако радо и лако продаје своју душу ђаволу.
3. У праву су, хиљаду пута су у праву они који више воле оскудан живот и ћутљиву усамљеност, него дволичност и подмитљивост, јер у њима, управо у њиховом стању отпора поткупљивости, живи и спрема се будућа Русија.

3 коментар(а)

  1. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  2. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  3. kako da nabavim ovu knjigu?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.