ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
Друга страст. Блуд.
Блуд Свети Оци карактеришу као „дуги“, „свирепи“ рат, именујући га још – „падом“.
Блуд спада у телесне страсти. По својој природи сексуални нагон је код човека природна и физиолошка појава. Његова основна сврха је продужење врсте, а не средство за посебну врсту уживања.
Хришћанство освећује у једнакој мери како брачни и породични живот, тако и безбрачност и монаштво. Постоји одређена међусобна веза блудне страсти са стомакоугађањем, тако да је избављење од блуда немогуће без победе над преједањем.
Блуд се преображава кроз очишћење срца. Корисни су: ручни рад, пост, молитва, посао уопште.
Један од обележја победе над страшћу блуда и постизања жељене чистоте Свети Оци су сматрали одсуство у сну и маштањима блудних заводљивих слика. Уопште, у ноћним сновима се често одражавају унутарњи дубински доживљаји. На том плану, исправни су покушаји психоаналитичара да повежу снове-симболе и доведу их у везу с реалним животом; нису исправни само њихови једнострани пансексуални приступи и усиљеност у покушајима да доведу добијену информацију у везу са психоаналитичким теоријама.
По својој суштини блуд представља полну распуштеност („грех незаконитог полног општења“ по св. Јовану Касијану). У исту страст св. Игнатије Брјанчанинов убраја и „свако прихватање нечистих помисли, разговор с њима, наслађивање њима, допуштање њих, оклевање у њима. Блудна маштања и робовања њима, као и нечување чула, скврнословље, читање сладострасних књига и полне изопачености“.
Преп. Исаија Отшелник је сматрао да блудну страст јачају пет повода: празнословље, таштина, дуго спавање, спољашњи украси, одећа и преједање.
Чување себе од саблажњивих и непристојних утицаја представља суштину најважнијих и данас тако непопуларних појмова као што су уздржаност и целомудреност (тј. чистота душе и тела).
Нашој омладини управо недостаје васпитање у духу непорочности тела и чистоте душе, а уместо тога се култивишу рани сексуални односи; демагошки звуче поуке о „култури школске еротике“, која у стварности доводи до тако тешко решивих, а понекад и до просто трагичних проблема у животима младића и девојака, да је, како се каже, после врло тешко да се ту нешто учини.
Светост и правичност, cpeћa у породичним односима и духовно усавршавање незамисливи су без победе над похотом духа.
