ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Трећа страст. Среброљубље.
 
За разлику од стомакоугађања и блуда, повезаних с телесном природом и човековим физиолошким потребама, среброљубље је туђе и несвојствено нашој природи. Извесне појаве гомилања, истина, могу се приметити чак и у животињском свету: на пример, веверица скупља залихе ораха, кртица гомила украдени кромпир, шаргарепу и друге намирнице. Па ипак, ова гомилања имају само смисао прилагођавања, имају карактер нужности и не одликују се безумним претеривањем и таквим страсним поробљавањем душе, као што се то догађа човеку који је дословно опседнут духом стицања и умножавања богатства када то постане основа целог његовог живота.
Том приликом се унакажава сав лик Божији. Шкртошћу, тврдичлуком и другим испољавањима среброљубља настају и ликови типа чувених Гогољевих Пљушкиних и Коробочки.
Св. Јован Касијан назива среброљубље „кореном свих зала“.
Души која је нападнута овом страшћу намеће се њеној природи несвојствена потреба гомилања, развија се похлепа и користољубље које човека често гура у лаж, кривотворење и све могуће преступе. Заслепљен страшћу среброљубља, човек се не устручава ни од каквих средстава да би стекао жељено богатство и не зауставља се ни пред чим да би остварио своје планове.
Масовно одушевљавање трговином током последњих година у Русији довело је за релативно кратко време до упадљиве моралне деградације у друштву, нарочито мећу омладином, до одливања стручњака из науке, уметности и производне сфере у трговину, сужавања круга интересовања, пораста криминала, појаве рекета, мафијашких структура и корупције у досад невиђеним размерама.
Св. Јован Касијан тачно каже да се треба бојати не толико поседовања новца или новчаних послова, колико саме жеље да се новац поседује и такву жељу треба избацивати из душе.
Дешава се да је и човек који нема новца опседнут духом нохлепе и среброљубља, и обрнуто, онај који поседује прилична богатства нема душевну страст везивања за њега.
Лик среброљупца Јуде који је постао издајник, а на крају крајева и самоубица – вечити је пример погубности среброљубља. Градација трагедије овог човека прати се у оно мало еванђелских редова у којима се саопштава да је најпре Јуда крао из сандука заједнички новац, да је био шкрт, а затим издао свог Учитеља и у очајању се обесио.
Св. Јован Касијан среброљупце назива „губавим духом и душом“. Св. Игнатије Брјанчанинов овој врсти страсти додаје такође и шкртост, љубав према поклонима и даровима, крађу, присвајање и користољубље.

3 коментар(а)

  1. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  2. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  3. kako da nabavim ovu knjigu?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.