ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Осам главних страсти
 
1. Стомакопреједање.Преједање. пијанство, недржање постова, тајноједење, облапорност. нарушавање уздржаности уопште. Неправилна и претерана љубав према телу, његовом животу и спокојству, из чега настаје самољубље, а из њега нечување верности Богу, Цркви. врлини и људима.
 
2. Прељуба.Блудно распаљивање, блудни осећаји и стања душе и срца. Прихватање нечистих помисли, разговор с њима, наслађивање њима, пристанак на њих, дуго остајање у њима. Блудна маштања и опседнутост. Нечување чула. нарочито чула додира. у чему је безочност која убија врлине. Скврнословље и читање сладострасних књига. Природни блудни греси: блуд и прељуба. Противприродни блудни греси…
 
3. Среброљубље.Љубав према новцу, као и имовине покретне и непокретне уопште. Жеља за богаћењем. Размишљање о средствима за богаћење. Сан о богатству. Страховање од старости, изненадног сиромаштва, болести, нзгнанства, шкртост. тј. неверовање Богу, неуздање у Њега. Брига. Рђаве склоностн или болесна, претерана љубав према разним пролазннм стварима која лншава душу слободе. Обузетост сујетним бригама. Љубав према поклонима. Присвајање туђег. Лихварство. Немилосрдност према сиромашној браћи и према свима којима је потребна помоћ. Крађа. Разбојништво.
 
4. Гнев.Плаховитост. прихватање гневних помисли: маштање о гневу н освети. Узбуђивање срца јарошћу, помрачење ума јарошћу: непристојна вика, свађа, псовке, сурове и злобне речи, ударци (нарочито по глави). убиство. Злопамћење, мржња, непријатељство, освета, клевета, осуђивање, гнев и увреда ближњега.
 
5. Туга.Озлојеђеност, потиштеност, одбацивање наде у Бога, сумња у обећања Божија. незахвалност Богу за све што се догађа, малодушност, нетрпељивост, одсуство самопрекора, озлојеђеност на ближњега, роптање, одрицање крста, покушај да се сиђе с њега.
 
6. Униније (чамотиња).Леност за свако добро дело, нарочито молитвено. Напуштање молитвеног правила. Напуштање непрестане молитве н штива корисног за душу. Непажња и ужурбаност у молитви. Небрижност. Недостатак страхопоштовања. Нерад. Сувишно умиривање сном, лежањем и свакојаком разнеженошћу. Чести изласци из келије, шетње и посете пријатељима. Празнословље. Шале. Светогрђа. Напуштање метанија и осталих телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање заповести Христових. Лишавање страха Божијег. Огорчење. Неосетљивост. Очајање.
 
7. Таштина.Жеља и трагање за земаљским изузетним почастима и људском славом. Љубав према лепој одећи, кочијама и келејним стварима. Обраћање на лепоту свог лица, пријатност гласа и остала својства тела. Склоност према наукама и уметностима овог света који пропада, тражење успеха у њима ради стицања земаљске славе. Стид да се исповедају своји греси. Њихово скривање пред људима и духовним оцем. Лукавство. Самооправдавање. Препирање. Охолост свог разума. Лицемерје. Лаж. Ласкање. Човекоугађање. Завист. Понижавање ближњега. Променљивост нарави. Несавесност. Начин живота демонски.
 
Гордост.Презирање ближњега. Стављање себе изнад других. Дрскост. Помрачење ума и срца, њихово везивање за земаљско. Хуљење, неверовање. Непокорност закону Божијем и Цркви. Слеђење своје телесне воље. Читање јеретичких књига, развратних и сујетних. Непослушност према властима. Злобно изругивање. Губитак љубави према Богу и ближњем. Лажна философија. Јерес. Безбожност. Незнање. Смрт душе.