ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
Прва страст. Чревоугодије (стомакоугађање, преједање)
За различите људе различите су норме хране и степени испосништва. Све су ово веома индивидуални појмови. Није за све исто тако хранљива и корисна ова или она врста намирница. Али свако мора имати јединствено правило и циљ да узима храну у одговарајућој мери да не би упао у стомакоугађање.
Врсте стомакоугађања
1. „Чревобесије“ (прождрљивост) тј. претерана количина употребљене хране. Свети Оци као меру уздржаности у исхрани сматрали су ону да престанемо да једемо када нам се још једе, устајући од стола са лаким осећањем глади.
2. „Гортанобесије“ (наслађивање грла) – то је пре свега преједање у смислу каквоте разних врста јела, склоност према посластицама, која је појачана до степена страсти.
3. „Раноједење“ („тајноједење“ у монаштву) – непоштовање времена које је одређено за узимање хране.
Треба имати у виду да је могућ и спој свих врста стомакоугађања, што се неретко запажа и у животу.
Св. Игнатије Брјанчанинов убраја у стомакоугађање („стомакопреједање“ како га он назива) такође пијанство, недржање постова и уопште нарушавање уздржаности.
