ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

 

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Светоотачко учење о духовној преласти
 
Према св. Игнатију Брјанчанинову: „Преласт је скврнављење људске природе лажју. Она је човеково прихватање лажи као истине“.
У широком (првобитном) смислу преласт је стање свих људи без изузетка, изазвано падом наших прародитеља. Сви смо ми у преласти… Највећа преласт је сматрати себе слободним од преласти. О потпуној заражености људског рода прелашћу пише и св. Јован Кронштатски: „Карактер садашњег, временског бића је преласт“.
Дакле, цело човечанство се налази у лажном стању и потребно му је „ослобођење истином“.
Тешко је приговорити овим тврђењима. Чак и летимичан пoглед на целу историју човечанства убедљиво показује страшне заблуде људи у смислу уређења и еволуције друштвеног живота. у смислу односа како једних према другима, тако и према природи. Непрестани ратови, масовне епидемије свих врста безумља, нагомилавање потпуно непотребних, па чак и по живот опасних врста знања, огромна производња смртоносног оружја, сви могући пороци. злочини, пијанство, наркоманија… колико има тога гнусног, противприродног. тога што угрожава сам наш опстанак! Како нас само земља још увек трпи – задивљујуће је и несхватљиво! Како се још увек нису поколебали сунце, месец и друга небеска светила, на чему се још увек одржава ова крхка равнотежа нашег живота?
Преласт је страшна болест којом је заражен цео свет. Увићање ове болести могуће је само духовно просвећеним очима. Осећање њено својствено је сваком осетљивом срцу.
Узрочник преласти је лаж. Почетак свих зала је лажна мисао. Наши преци (а и ми сами) прихватили су лаж као истину и слепо су у њу веровали (и ми настављамо да јој верујемо)! У библијској представи оцем лажи назива се ђаво.
Према светоотачком учењу ми се рађамо већ са унакаженом природом. Међутим, у човеку се задржава остатак слободе који му омогућава да слободно изабере: добро или зло.
Која је суштина дејства преласти на човека?
„Преласт дејствује најпре на начин мишљења – пише св. Игнатије Брјанчанинов – будући прихваћена и искрививши начин мишљења, она се одмах преноси на срце, изопачује осећаје срца; овладавши човековом суштином, она се распростире на целокупну његову делатност, трује и само тело које је Творац нераскидиво повезао с душом“. (Обратите пажњу на последњу фразу о нераскидивој вези и међусобном утицају тела и душе. Како су тачно и правилно схватали Свети Оци ову психосоматску међусобну везу много пре медицинских научних истраживања о томе).
Осим прародитељског и демонолошког аспекта који омогућава да се формирају лажна убеђења и самозаваравања човечанства свети оци су увиђали узрок преласти у човековој обузетости овим или оним страстима. Стање и степен преласти непосредно зависе и одговарају оним страстима којима је човек прелашћен или поробљен.
Свест о сопственом личном заједничарењу са овом тоталном прелашћу која је заразила цело човечанство, најважнији је психосоматски моменат који поставља духовни темељ за исправљање свог разума, мисли и поступака.
У ужем смислу под прелашћу се имају у виду изопачена стања религиозног живота, чему претходи неправилан начин молитве (приликом, на пример, укључивања своје маште, човек почиње често да види слике из Светог Писма, понекад анђеле, свете, пророке, Спаситеља или Мајку Божију; бивајући уловљен оваквим виђењима, која имају обично демонску природу, подвижннк упада у стање самообмане, где гордост и таштина веома префињено почињу да овладавају његовог душом).
Узроци преласти могу бити и претеране духовне вежбе или подвизи, као и недовољна пажња на себе, одсуство одговарајућег духовног искуства, губитак будности и остало.
Преласти се треба чувати не само због лажности осећања, доживљаја и одступања од истине, него и услед реалне опасности по сам живот, јер нису ретки случајеви самоубистава и лудила, чији је узрок била управо преласт.
У својој клиничкој пракси последњих година аутор има жалосно искуство посматрања неких пацијената који су упали у савремене врсте преласти (контакти с „космичком силом“, НЛО, изласци у астрал и др.). Део прелашћених људи је био озбиљно болестан (соматски и психички), а други наставља јалова трагања, све више се удаљавајући од истине.
Другу врсту „преластн“ Свети Оци називају „умишљеношћу“ (самомњење). „Опседнут овом прелашћу – пише св. Игнатије Брјанчанинов – умишља о себи, створио је себи ‘мишљење’ да он има многе врлине, па чак да обилује даровима Светога Духа“. Онај ко умишља о себи заправо обично бива у „преласти“. „Онај који умишља да је бестрасан, никада се неће очистити од страсти; ко умишља да је испуњен благодаћу, никада неће добити благодат; ко умишља да је свети, никада неће достићи светост“.
Људи који су заражени умишљеношћу као да губе духовне дарове које су постигли претходним трудом. Осим тога, ови људи постају надмени, уображени, сматрају да су већ постигли духовне висине.
Према речима св. Макарија Великог, као што нема „ниједног човека који је потпуно слободан од гордости, тако нема ниједног човека који би био савршено слободан од дејства истанчане преласти, назване ‘умишљеношћу'“. Из тог разлога је неопходна непрестана пажња на себе, да се не би приписивале себи било какве вредности и врлине.
Онај ко се налази у „преласти“, по речима св. Игнатија Брјанчанинова. „обманут је и изнутра и споља“. „Умишљености“ веома често доприносе развијена машта и чулна уобразиља, егзалтираност, таштина и сладострашће. Отуда упадање у лажна духовна стања, општење с Вишим светом, дружење са анђелима, Самим Христом, вера у нарочиту мисију, „пророчка“ откривења и сл.
Оне који су заведени првом врстом преласти хипертрофирана гордост доводи у „стање очигледне умне поремећености“; онима који су обманути ирелашћу друге врсте (умишљеношћу) догађа се такође умна поремећеност, названа у Светом Писму „кварењем ума“.
„Умишљеност“ доводи човеков ум у ужасне заблуде, одакле следи мноштво лажних („спасоносних“) теорија и трагања човечанства, а у оквирима хришћанства – јереси и отпадија. На пример, по речима св. Игнатија Брјанчанинова, књига Томе Кемпијског „Подражавање Христу“ написана је управо из „умишљености“. Ова књига „врши снажан утисак на крв и нерве, узбуђује их, и зато се она нарочито свиђа људима који робују чулности: у књизи се може уживати, не одричући се грубих чулних наслада“. Ове речи руског светитеља су више него тачне када је реч о огромној бујици савремене литературе која делује на човекову грубу н нижу природу, изазивајући њено претерано узбуђивање и сладострасна осећања. У тој истинској зверској рици тону глас савести и фини звуци духовне љубави. Истинска духовност пак претпоставља „очишћење од животињских жудњи“, смиреноумље, уздржаност, трепет душе пун страхопоштовања.
Дакле, прва врста „преласти“ састоји се више у неправилном дејству ума, а друга („умишљеност“) настаје више од неправилног дејства срца (тј. осећања, уобразиље, страсти).
„Преласт“ је свеопшта болест човечанства и она се лечи само Истином, кроз буђење свести из лажног сна. Начини лечења појединих облика састоје се пре свега у искреном покајању и очишћењу од греховних страсти.
 
Мисли о „преласти“
 
1. Ако ко мртваца васкрсава и друга чудеса твори, а не живи по заветима Светих Отаца, он је у преласти, и одбацујући га, гледај на дела његова (св. Симеон Нови Богослов).
 
2. Бој се истанчане преласти, јер они који су захваћени прелашћу тешко се лече (св. Амвросије Оптински).
 
3. Нипошто не жели и не тражи да видиш за време молитве било какав лик или слику (преп. Нил Синајски).
 
4. Најчешће се прелашћу назива гордељиво стање привидно религиозног човека, када он због свог преузношења замишља себе као светог, праведника, чудотворца и прозорљивца. Или неразумно и самоуверено, тежећи духовном савршенству, вештачки изазива необичну сласт у свом срцу под непријатељским утицајем и прихвата то као благодатно стање (јеромонах Петар Серјогин).
 
5. Не треба се бојати преласти. Она се догађа онима који су се погордили… Најбоље је никада не сматрати да смо достигли нешто, већ треба увек себе да видимо као сиромашног, нагог, слепог и непотребног (св. Теофан Затворник).
 
6. Када се некоме од оних који се подвизавају јави светлост, или неки огњеобразни лик, или глас, нека нипошто не прихвата као истинито овакво јављање. Јер је то очигледно вражја преласт, и многи којима се то догађало из незнања су скретали са истинитог пута (бл. Дијадох).
 
 

 
 

3 коментар(а)

  1. Kako je moguće izbeći drskost prema lošim postupcima ljudi i prezir prema istim. Ako je neka osoba ohola prema nama, kako da se postavimo? Ukoliko prepričavamo to prijateljima, tada ogovaramo. Godinama kako nas ljudi razočaravaju gubimo ljubav prema bližnjima, sledi povlačenje u sebe, gubitak jednostavnosti. Činjenica je da što smo stariji mnogo više znamo o svetu. Kako izaći iz svega ovoga neohol.

  2. Želim da kupim ovu knjigu, Kako?

  3. kako da nabavim ovu knjigu?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.