TERAPIJA DUŠE
Svetootačka psihoterapija
Glasovi mrtvih
Slušajući radno snimke čuvenih pevača koji su odavno otišli iz života, čovek s tugom pomisli da onaj čijim se pevanjem tako oduševljavaju i danas, više ne postoji kao ličnost, kao realni živi izvor; da lepota zvuka nije ništa više do hologram, veštački otisak, oblaci vibracija zabeleženi i materijalizovani na studijskoj traci.
Kako je to strašno! Nema čoveka, a glas mu je živ. Umro je čovek, a na ekranu ga video snimak prikazuje kao da je ponovo živ.
Šta je to? Obmana ili istina?
Obmana, zato što u stvarnosti taj čovek ne samo što ne peva, nego više nije živ. Istina, zato što je glas upravo njegov, nepatvoreni, pravi, čist, neizobličen. I lik tog čoveka je istinski.
Ako je moguće tako očigledno doživeti i ponovno oživeti prošlost, onda postoje dublje međusobne veze i međusobni uticaji živih i mrtvih, kao što postoji i tajna večnosti, tajna vaskrsenja, tajna vaploćenja Logosa.
Ceo čovek ne umire, njegova duhovna suština se uzdiže u drugu ravan, drugi život, drugi svet.
Sve je to za sada nedokučivo razumu, ali uskoro će postati java.
Uskoro, veoma uskoro. Daleko pre nego što mi to mislimo!
