TERAPIJA DUŠE
Svetootačka psihoterapija
Stotina raznih Svetih Otaca i podvižnika svetosti
1. Blud je otrov koji umrtvljuje dušu (sv. Tihon Zadonski).
2. Stomakougađanje uništava u čoveku sve ono što je dobro (prep. Nil Sinajski).
3. Ne kudi i ne hvali nikoga (prep. Isaija Otšelnik).
4. Poznaj samoga sebe i izbegavaj ono što je za tebe pogubno (ava Isaija).
5. Ne govori ništa više od onoga što je nužno (prep. Isaija Otšelnik).
6. Laž otuđuje od Boga (ava Dorotej).
7. Laž je rušenje ljubavi (sv. Jovan Zlatoust).
8. Iskvarenost duše je uzrok telesnih bolesti (sv. Jovan Zlatoust).
9. Kao što rđa razjeda gvožđe, tako zavist razjeda dušu u kojoj živi (sv. Vasilije Veliki).
10. Pravednost je svagdašnje optuživanje samoga sebe (ava Pimen).
11. Ogovaranje je smrt duše (ava Or).
12. Kazna gordima je njihov pad (ava Danilo).
13. Ne viči, ne govori glasno i brzopleto (cv. Antonije Veliki).
14. Svaki dan umiri da bi živeo večno (cv. Antonije Veliki).
15. Nijedan trenutak ne prinosi na žrtvu lenosti (cv. Antonije Veliki).
16. Teško je stanje kada je na usnama svetost, a u srcu bezakonje n zloba.
17. Mnogoslovlje biva uzrok uninija i razdražljivosti (ava Nsaija Otšelnik).
18. Krotost je u trpljenju (ava Isaija Otšelnik).
i 9. Ljubav svedoči neosuđivanjem bližnjih (ava Isaija Otšelnik).
20. Ono što je zavoleo čovek u svetu to i opterećuje njegov um (cv. Makarije Ve.ški).
21. Mnogo puta se cećaj tokom dana da ovaj dan može biti i poslednji (cv. Antonije Veliki).
22. Bezmolvije je odsecanje zla (prep. Marko Nodvnžnik).
23. Bolje je uvek sebe priznavati kao krivca, nego sebe opravdavati (cv. Tihon Zadonski).
24. Ne otkrivaj savest savest onome kome nije naklonjeno tvoje srce (prep. Pimen Veliki).
25. Pokajanje je nemoguće bez iskorenjivanja samoljublja (cv. Tchon Zadonski).
26. Blažen je čovek koji nije vezan ni za kakvu stvar prolaznu ili irivremeiu (prep. Jovan Kasijan).
27. Treba izbsgavati beskorisne razgovore (prep. Jefrem Sirin).
28. Čista savest će i tvoj život učiniti besprekornim (starac Nikodim Svetogorac).
29. A svoju zavist ćeš moći da zaustaviš, ako počneš da se raduješ zbog radosti onoga kojem zavidiš, a zajedno s njim da tuguješ zbog onog zbog čega on tuguje (prep. Maksim Ispovednik).
30. Strast srebroljublja se otkriva kod onih koji uvek primaju sa radošću, a daju sa žalošću (cv. Maksim Ispovednik).
31. Neka tvoje čitanje ne bude nezasito: jer je u svemu najbolja mera (cv. Maksim Ispovednik).
32. Treba se više vežbati u molitvi, a ne bogoslovstvovati (bl. Diadoh).
33. Početak raćanja ploda je cvet, a početak delatnog života je uzdržanost (prep. Nil Sinajski).
34. O dobrom delu koje imaš nameru da učiniš, ne govori nikome unapred, već ga čini (cv. Antonije Veliki).
35. Kao što skrivaš od ljudi grehe svoje, tako skrivaj od njih i svoje napore (prep. Nil Sinajski).
36. Gordost je vodeni mehur koji je u sebi naduvala umišljenost (prep. Nil Sinajski).
37. Uništi iskušenja i pomisli, n više neće biti nijednog svetog (ava Zosima).
38. Trpi nevolje zato što u njima, kao ruže u trnju, nastaju i sazrevaju vrline (ava Zosima).
39. Dobroćudno podnošenje strašnih kleveta rađa nezlobivost; trpljenje pak do kraja iskorenjuje iz duše sve ono rđavo (prep. ava Talasije).
40. Sve dok čini zlo čovek ne može da čini dobro, već može da čini samo zlo pod maskom dobra (prep. Isaija Otšelnik).
41. Oskudno hranjeno telo je dobro obuzdani konj koji nikada neće zbaciti jahača (prep. Nil Sinajski).
42. Početak svih strasti je samoljublje, a kraj gordost (prep. Maksim Ispovednik).
43. Samoljublje je nerazumna ljubav prema telu (prep. Maksim Ispovednčk).
44. Tri su uzroka ljubavi prema bogatstvu: slastoljublje, taština i neverovanje, a najjače od njih je neverovanje (prep. Maksim Ispovednik).
45. Ako u svom dvorištu ne dozvoljavaš da se skuplja smeće, ne dozvoli ni da u tebi jačaju telesne želje (prep. Jefrem Sirin).
46. Postoji očajanje od mnoštva grehova i bremena savesti, i postoji očajanje od gordosti i uznošenja (prep. Jovan Lestvičnik).
47. Kada duša počne da se oseća zdravom, tada počinje i snove da ima čiste i spokojne (prep. Maksim Ispovednik).
48. Ne treba se bojati spoljnog neprijatelja, neprijatelj je u nama samima (prep. Jovan Kasijan).
49. Tela je mnogo, a ne ljudi (cv. Jovan Zlatoust).
50. Čšš tako da što manje budeš poznat ljudima (cv. Jefrem Sirin).
51. Uči se da radiš, da se ne bi učio da prosiš milostinju (cv. Jefrem Sirin).
52. Prekrasna je skrušenost srca, ona leči ljudske duše (sv. Jefrem Sirin).
53. Slušati sa zadovoljstvom ogovaranje takođe je ogovaranje i zaslužuje jednaku osudu (sv. Varsonofije Veliki i Jovan).
54. Prilikom svake rđave pomisli upitaj sebe čemu vode rđave misli, i one he prestati (prep. Isak Sirčn).
55. Ne raznežavaj se, ugađajući svom telu, jer će te ono upropastiti (prep. Isak Sirin).
56. Trudi se da prema svojoj snazi ne opterećuješ sebe sa suviše mnogo poslova, već se zadovolji samo onim najpotrebnijim (prep. Isak Sirin).
57. Sve dok ne potčinimo telesno duhovnom, ne mogu u nama oslabiti strasti (prep. Isak Cupuu).
58. Goni sam sebe, i tvoj neprijatelj će biti prognan tvojim približavanjem (prep. Isak Sirin).
59. Mnogo istinskih vrlina sadrži u sebi duboko sećanje na smrt (prep. Filotej Sinajski).
60. Molitva je uzlaženje uma k Bogu (prep. Nil Sinajski).
61. Nema ničeg ravnog molitvi, nema ničeg jačeg od vere (cv. Jovan Zlatoust).
62. Sav život neka bude vreme molitve (cv. Vasilije Veliki).
63. Istina mora biti gonjena (prep. Makarije Veliki).
64. Imaj istinsko blagočašće, i tada ćeš imati istinsku sreću (cv. Tihon Zadonski).
65. Voleći ono što ne treba, nećeš voleti ono što treba (ava Evagrije).
66. Smehotvorstvo i sloboda u ophođenju delo su bludnog demona (ava Isaija Sirin).
67. Jedno je čistota uma, a drugo čistota srca (ava Isaija).
68. Ko govori o sebi: ja sam čist, taj sebe čini dostojnim osude (cv. Jefrem Sirin).
69. Ako se gnev useli u tvoju dušu, onda je njime već uništen jedan dan tvog života (cv. Jefrem Sirin).
70. Mnogi čitaju do iscrpljenosti, međutim u postupcima svojim se pokazuju maloumnima (cv. Jefrem Sirin).
71. Onaj koji ima ljubav, ima u sebi Boga (cv. Vasilije Veliki).
72. Mir duše je od poslušnosti njenih moći umu (prep. ava Isaija).
73. Đavo je ptičar: budi iznad njegovih zamki (cv. Jovan Zlašoust).
74. Nikoga ne osuđuj, ne izobličavaj, ne vređaj, čak u one čiji je život najgori (prep. Isak Sirin).
75. Ljubav prema zemaljskim stvarima pomućuje um i srce, a prezir donosi spokoj i tišinu (prep. ava Issšja).
76. Ako uniziš sebe, imaćeš spokoj (ava Pimen).
77. Post ima pohvalu sam po sebi, a ne po Bogu: njegov cilj je da dovodi one koji to žele u celomudrenost (cv. Dijadoh).
78. Ako primoravaš slabo telo preko njegove snage, dvostruku pometenost nanosiš duši (prep. Isak Cupim).
79. Uzrastanje molitve nema kraja (cv. Teofan Zatvornik).
80. Post i uopšte posnički život najbolje je sredstvo za očuvanje zdravlja i njegov napredak (cv. Teofan Zatvornik).
81. Smirenje se stiče delima smirenja, ljubav delima ljubavi (cv. Teofan Zatvornik).
82. Što je od Boga, samo od sebe dolazi, dok ti i vreme ne znaš (prep. Isak Cupim).
83. S neprijateljima se bori smirenjem (Starac Siluan).
84. Ko hoće da pozna Boga svojim umom od nauke, taj je u prelasti, jer se Bog poznaje samo Duhom Svetim (starac Siluan).
85. U prelast čovek upada ili zbog neiskustva ili zbog gordosti (starac Siluan).
86. Treba smatrati sebe gorim od svih i osuditi sebe na pakao (Starac Siluan).
87. San je slika smrti, a buđenje slika vaskrsenja (ep. Jovan Šahovskoj).
88. Boga ne vole iz jednog jedinog razloga: ne poznaju Ga (ep. Jovan Šahovskoj).
89. Evanđelje je teško „citirati“, jer u njemu apsolutno nema ničeg što se ne može citirati (ep. Jovan Šahovskoj).
90. Evanđelje počiva na neizmernom dobru (ep. Jovan Šahovskoj).
91. Gordost je dokaz bede uma (cv. Jovan Zlatoust).
92. Tako udešavaj svoj život, da on može da poučava bez reči, više od reči (cv. Filaret, mitropolit Moskovski).
93. Lukave pomisli odbacuj suprotnim pomislima (prep. Nil Sinajski).
94. Jedan od otaca kaže: „Pao si? Ustani. Pao si opet? Opet ustani, itd.“ (ava Dorotej).
95. Uzvratiti zlom za zlo moguće je ne samo delom, nego i rečju i stavom (ava Dorotej).
96. Bog je oganj koji zagreva srca i utrobe (sv. Jovan Kronštatski).
97. Pokajanje je trepet duše pred vratima raja (prep. Isak Sirnn).
98. Neverovanje potiče od poročnog života i taštine (sv. Jovan Zlatoust).
99. Monah je onaj ko se ne meša sa svetom i samo s Bogom neprestano razgovara (sv. Simeon Hovu Bogoslov).
100. Gde nema mira, tamo nema Boga (ava Isaija).
