ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Шеста страст. Униније
 
Униније (чамотињу) су Свети Оци још називали “досадом” или “тугом срца”, “слабошћу душе” или њеном “малаксалошћу”.
Ова страст је сродна тузи. Има често изражену хронолошку зависност (например, појачава се око поднева), што је пружило повод да се понекад назива “подневним демоном”. Предвече обично ова страст се смањивала или потпуно стишавала.
Много пре научних психијатријских проучавања депресивних стања Свети Оци су описали прилично тачно и веродостојно клиничку слику овог душевног обољења.
Униније рађа осећања: клонулости, одвратности, жаљења због тобоже изгубљеног времена, сугерише да се човек не може спасти, да су његови напори узалудни, да му је труд пропао узалуд и сл.; доводи га до физичке изнурености, изазива немир, пометеност ума, узнемиреност душе која се лишава у исто време својих стечених врлина и чврстине. Човек постаје малодушан и рањив, неспособан за духовне напоре и подвиге.
Туговању су нарочито склони људи лени и докони, људи који воле весеља и забаве.
Свети Оци саветују да се храбро одупремо овом нападу и да не остављамо рад који је сам по себи спасоносан у таквим стањима. Униније се побеђује “трпљењем и супротстављањем”, а не бекством и уклањањем од њега, што се често примећује у медицинској пракси када приликом првих депресивних симптома пацијенти пружају отпор, “беже у болест”.
Поучна је прича коју наводи св. Јован Касијан. Један подвижник светости је признао ави Мојсију да га је јуче спопадало униније и да га је силно мучило; овај човек је могао да се ослободи мука само тако што је напустио своје усамљено место и посетио аву Павла. Међутим, ава Мојсије му је приговорио: “Не, ти се ниси ослободио те страсти, већ напротив, показао си се као кукавица и бегунац, дозволивши да те она у првом сукобу победи и побегао си с бојног поља. Ако следећег пута не ступиш у битку с непријатељем и не почнеш да одбијаш његове жестоке нападе, он ће те побеђивати сваки пут”.
Св. Игнатије Брјанчанинов је унинију додавао такође: немарност, бес, непоштовање, беспосличење, сувишну разнеженост, празнословље, леност за сваки посао и нека друга стања.