STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
XVI
O DUHOVNOJ BORBI
 
Svi koji idu za Gospodom našim Isusom Hristom vode duhovnu borbu. Svetitelji su se naučili tom ratu dugim opitom pomoću blagodati Duha Svetog. Duh Sveti ih je učio i urazumljivao i davao moć da pobede neprijatelje. Bez Duha Svetog duša ne može ni započeti tu borbu, jer ne zna i ne razume ko su i gde se nalaze njeni neprijatelji.
Blago nama pravoslavnim hrišćanima, jer živimo pod okriljem milosti Božije. Nama je lako da ratujemo – Gospod se sažalio na nas i dao nam Duha Svetoga koji živi u našoj Crkvi. Nama je jedino žao što svi ljudi ne znaju Boga i koliko nas mnogo On voli. Ta ljubav se može videti kod onih koji se mole i Duh Božiji u njihovoj duši svedoči spasenje.
 
* * * * *
 
Naša borba je neprestana.
Ako si ukorio brata, ili ga osudio, ili uvredio, izgubio si svoj mir. Ako si se pogordio ili uzneo nad bratom, izgubio si olagodat. Ako je bludna misao naišla i nisi je odmah odbacio, duša ti je izgubila ljubav Božiju i smelost u molitvi. Ako voliš vlast ili novac, nikad nećeš poznati ljubav Božiju. Ako si izvršio svoju volju, pobeđen si neprijateljem, i uninije će ti doći u dušu. Ako si brata svog omrzao, otpao si od Boga i duh je tobom ovladao.
Ako bratu učiniš dobro, obrešćeš mir savesti. Ako se odrekneš svoje volje, oteraćeš neprijatelje i zadobićeš mir duše.
Ako bratu opraštaš uvrede i voliš neprijatelje, dobićeš oproštaj grehova i Gospod će ti dati da poznaš ljubav Duha Svetog.
Kada se budeš sasvim smirio, naći ćeš savršeni mir u Bogu.
 
* * * * *
 
Kada je duša smirena i kada je Duh Božiji u njoj, čovek duhom blaženstvuje u ljubavi Božijoj. Duša koja oseti milost Gospodnju, više se ne boji nikakve bede na zemlji, već želi da uvek bude smirena pred Bogom i da voli brata. Kada se, pak, duša pogordi, završava se praznik. Blagodat napušta dušu i ona više ne može da se čisto moli. Tada nailaze rđave misli koje je muče.
 
* * * * *
 
Zašto čovek strada na zemlji i zašto ga snalaze bede i nevolje?
Stradamo, jer nismo smireni. U smirenoj duši živi Sveti Duh koji joj daje slobodu, mir, ljubav i blaženstvo.
Stradamo, jer ne volimo bližnje. Gospod je rekao: „Ljubite jedni druge i bićete moji učenici“. Zbog ljubavi prema bratiji, dolazi ljubav Božija. Slatka je ljubav Božija. Ona je dar Duha Svetog i u potpunosti se jedino Njime poznaje. Ali, postoji i osrednja ljubav koju ima čovek kada se stara da vrši zapovesti Hristove, bojeći se da čime ne uvredi Boga. I ovo je dobro. Treba se svaki dan truditi u dobru i svim silama učiti Hristovom smirenju.
 
* * * * *
 
Gospod je rekao Svojim učenicima: Mir svoj dajem vam (Jn.14,27).
Taj mir Hristov treba iskati od Boga i Gospod će ga dati onome ko traži. Dobivši ga, treba da ga čuvamo i umnožavamo. Međutim, ko se nije predao volji Božijoj u nevoljama, neće poznati Njegovo milosrđe.
Ako te snađe nevolja, ne očajavaj, nego se seti da Gospod milostivo gleda na tebe. Ne daj sebi da misliš: „Da li će Gospod prestati da se brine o meni zato što sam ga ožalostio“, zbog toga što je Gospod po svojoj prirodi – Milost. Naprotiv, verom se obrati Bogu, govoreći kao bludni sin iz Jevanđelja: „Nedostojan sam da se nazovem sinom Tvojim“. Tada ćeš uvideti kako si mio Ocu i kakva će ti neopisiva radost biti u duši.
 
* * * * *
 
Ljudi se ne uče smirenju i zbog svoje gordosti ne mogu da prime blagodat Svetog Duha. Zbog toga strada ceo svet. Kada bi ljudi poznali Gospoda i kako je On milostiv, smiren i krotak, za tren oka bi se izmenio čitav svet i u svima bi vladala velika radost i ljubav.
Milostivi Gospod nam je dao pokajanje kojim se sve ispravlja. Pokajanjem zadobijamo oproštaj grehova. Zbog pokajanja dolazi blagodat Svetog Duha i mi upoznajemo Boga.
Ako je ko izgubio blagodat i muči se, neka se pokaje i Gospod će mu dati Svoj mir.
Ako narod ili država stradaju, neka se pokaju i Bog će sve urediti.
 
* * * * *
 
Sva naša borba je da bismo se smirili. Zli dusi su pali zbog gordosti i njome hoće da nas odvuku u propast. Ali, bratijo, smirimo se, pa ćemo još ovde na zemlji videti slavu Gospodnju (Mt. 16,28; Mk.9,1). Jer, Gospod smirenima daje da Ga Duhom Svetim poznaju.
Duša koja je okusila sladost ljubavi Božije sva se preporađa, postajući sasvim drukčija. Ona ljubi svog Gospoda i svim silama teži Njemu i dan i noć. Ona izvesno vreme ostaje spokojna, a zatim počinje da tuguje za svim ljudima.
Milostivi Gospod nekad daje duši mir u Bogu, a nekad brigu za čitavu vaseljenu, da bi se svi ljudi pokajali i ušli u raj. Duša koja je poznala sladost Duha Svetog svima želi to isto, jer blagodat Gospodnja ne daje duši da bude samoživa, nego je ispunjava ljubavlju koja izvire iz srca.
Zavolimo Gospoda koji je prvi nas zavoleo i postradao za nas.
 
* * * * *
 
Neću od vas sakriti razlog zbog koga Gospod daje Svoju blagodat. Neću mnogo pisati, samo vas molim – volite jedni druge i videćete milost Gospodnju. Zavolimo bližnje, pa će i nas Gospod zavoleti. Nemoj misliti da te Gospod voli, ako ti nekoga popreko pogledaš. O, ne. Pre će biti da te vole đavoli, jer si postao njihov sluga. Ali, nemoj oklevati. Pokaj se i moli od Gospoda silu da voliš brata, i osetićeš mir u duši.
Svim silama tražite od Gospoda smirenje i bratsku ljubav, jer zbog nje Gospod daje Svoju blagodat. Sam ispitaj – jednog dana moli od Boga ljubav prema bratiji, a drugog živi bez ljubavi, pa ćeš videti razliku. Duhovni plodovi ljubavi su jasni: mir i radost u duši. Tada će ti sve biti rođeno i milo i prolivaćeš mnogo suza za bližnje, za sva stvorenja i svu tvar.
Često za jedan jedini ljubazan pozdrav čovek u duši oseća neku radosnu promenu. I naprotiv, za jedan jedini prezriv pogled gubi se blagodat i ljubav Božija. Tada se što pre pokaj da bi se ponovo vratio mir u tvoju dušu.
Blažena je duša koja je zavolela Gospoda i od Njega se naučila smirenju. Gospod voli smirenu dušu koja se čvrsto uzda u Njega. Ona svakog trenutka oseća milost Njegovu. Čak i kada razgovara sa ljudima, ona je zaneta ljubavlju prema Gospodu. Od duge borbe sa zlim dusima ona je zavolela smirenje više od svega i ne dopušta demonima da iz nje izagnaju ljubav prema bratiji.
Ako budemo svim silama voleli bratiju i smiravali dušu, pobeda će biti naša, jer Gospod pre svega daje Svoju blagodat zbog ljubavi prema bližnjem.
 
* * * * *
 
Ja sam samo savršeno ispitao Duha Svetog. Međutim, steći Ga – ne mogu.
Žao mi je što sam u mladim danima vodio rđav život i nisam podražavao mom svetitelju, ugodniku Božijem Simeonu Stolpniku (Divnogorcu). Njegovo žitije je divno. Bilo mu je 7 godina kada mu se javio Gospod. On ga je odmah poznao i zapitao: „Gospode, kako su te raspeli?“ Na to je Gospod raširio ruke i rekao: „Evo, ovako su me raspeli. Ali, ja sam to Sam hteo. I ti se saraspinji sa mnom svakog dana“.
Mi takođe treba da primoravamo sebe na dobro tokom čitavog života. Glavno je da opraštamo bližnjima njihove grehe. Tada ni naše grehe neće pomenuti Gospod, nego će nam dati blagodat Svetog Duha.
Dok sam bio u svetu, voleo sam da od srca oprostim ljudima i to mi nije bilo teško. Rado sam se molio za one koji bi me uvredili. Ali, kada sam došao u manastir, kao poslušnik sam primio još veću blagodat koja me je naučila da volim neprijatelje.
 
* * * * *
 
Sveti apostol Jovan Bogoslov je govorio da su zapovesti Božije lake (1.Jn.5,3). Ali, one postaju lake samo kad čovek voli, a bez ljubavi – sve je teško. Zbog toga čuvaj ljubav. Ona se može ponovo zadobiti, ali tek posle mnogo suza i molitava. Bez ljubavi je teško živeti u svetu. Ko je zao, ubija svoju dušu. Neka nas Gospod sačuva od toga!
 
* * * * *
 
Izgubivši zbog nekog razloga blagodat dobijenu od Boga, duša silno tuguje i želi da je ponovo stekne. O, kako ona dan i noć umoljava Vladiku da je pomiluje i ponovo izlije na nju Svoju milost. Ko može opisati njene uzdahe, ili suze, ili kolenopreklone molitve. I mnogo, mnogo godina muči se duša ištući onu blagodat koju je okusila i kojom se usladila. A Gospod ponekad dugo ispituje dušu da vidi li mu je verna. Ne videći, pak, u sebi onu sladost koju je poznala i za kojom žudi, duša je smireno očekuje i istrajno se žarkom ljubavlju pruža ka Gospodu.
Pri blagodati lako je voleti Boga i moliti Mu se dan i noć. Kada, pak naiđe uninije, mudra duša trpeljivo podnosi, i čvrsto se uzda u Gospoda, jer zna da On neće postideti njeno nadanje i da će joj pomoći kad dođe vreme. Nekad se blagodat Božija brzo vraća, a ponekad je treba dugo čekati. Mudra duša se smirava i voli bližnje i krotko nosi svoj krst, i tako pobeđuje neprijatelje koji se trude da je odvoje od Boga.
Duša kojoj gresi, kao oblaci, sakriju svetlost milosrđa Božijeg, postaje nemoćna i bespomoćna premda i želi Gospoda. Ona je kao ptica zatvorena u kavezu, koja ne može da leti, premda hoće da se vine u zelenu šumicu i da na slobodi peva pohvalne pesme Bogu.
 
* * * * *
 
Dugo sam se mučio ne znajući put Gospodnji. Sada sam, pak, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, velikim iskušenjima i Duhu Svetom, poznao volju Božiju. Sve što nam je Gospod zapovedio treba do u tančine ispunjavati, jer je to put u Carstvo nebesko, gde ćemo videti Boga. Ali, ti ne misli da ćeš videti Boga, nego se smiravaj i pomišljaj da ćeš posle smrti biti bačen u tamnicu i da ćeš se tamo mučiti i tugovati za Gospodom. Kada plačemo i smiravamo se, blagodat Božija nas čuva. Ako, pak, ostavimo plač i smirenje, može se dogoditi da se zanesemo mislima ili viđenjima. Smirena duša nema viđenja niti ih želi, već se čistim umom moli Bogu, dok sujetan um ne može da se oslobodi rđavih misli i uobražavanja. Ovo može da ode tako daleko da on počne da viđa đavole i razgovara sa njima. Pišem o ovome, jer sam lično bio u toj nevolji.
 
* * * * *
 
Dvaput sam bio u prelesti. Prvi put, na samom početku, zbog nedovoljnog iskustva, kada sam još bio mlad poslušnik, ali mi se Gospod brzo smilovao. Drugi put, zbog gordosti, i tada sam se mnogo namučio pre no što me je Gospod iscelio po molitvama mog duhovnika. To se zbilo pošto sam primio jedno viđenje. Četvorici duhovnih ljudi sam ispričao o tome viđenju i nijedan od njih mi nije rekao da je od đavola. Mene je napala prelest sujete. Kasnije sam i sam uvideo svoju pogrešku, jer su đavoli počeli ponovo da mi se javljaju, i to ne samo noću, nego i danju. Duša ih vidi, ali ih se ne boji, jer sam sa sobom osećao i milost Božiju. Tako sam mnogo godina stradao od njih. Da mi Gospod nije dao da
Ga poznam Duhom Svetim i da mi nije pomogla Presveta i blaga Vladičica, ja bih očajavao za svoje spasenje. Sada se duša moja čvrsto uzda u milosrđe Božije, iako sam po svojim delima zaslužio muku i na zemlji i u adu.
Dugo nisam mogao da shvatim šta se sa mnom zbiva. Mislio sam: Nikog ne osuđujem, rđave misli ne prihvatam, poslušanje dobro vršim, umeren sam u hrani, molim se neprestano – zašto su se onda đavoli okomili na mene? Video sam da sam u nečemu pogrešio, ali nisam znao u čemu. Molio sam se i – đavoli su za neko vreme odlazili, a zatim su ponovo dolazili. Moja duša je dugo bila u toj borbi. Govorio sam o tome nekolicini staraca, ali su oni na sve to odgovarali ćutanjem. Bio sam u velikoj nedoumici.
Jednom, dok sam noću sedeo u svojoj keliji, đavoli su naišli i ispunili sobicu. Pošto sam se usrdno pomolio, Gospod ih je oterao, ali su oni opet došli. Tada sam ustao da bih vršio metanije pred ikonama, ali su đavoli stali oko mene. Jedan je stao ispred, tako da nisam mogao da se klanjam ikonama, jer bi ispalo da se njemu klanjam. Tada sam ponovo seo i rekao:
„Gospode, vidiš da hoću da Ti se molim čistim umom, ali mi đavoli ne daju. Kaži mi šta treba da radim da bi oni otišli od mene?“
U duši sa čuo odgovor od Gospoda:
„Gordi uvek tako stradaju od đavola“
Tada opet rekoh:
„Gospode, Ti si milostiv i Tebe zna duša moja. Kaži mi šta treba da radim da bih stekao smirenje?“
„Drži svoj um u adu i ne očajavaj“, bio je odgovor.
 
* * * * *
 
O milosti Božija! Grešan sam pred Bogom i ljudima, ali me Gospod toliko voli da me urazumljuje i isceljuje, i Sam uči moju dušu smirenju i ljubavi, trpljenju i poslušnosti. Sve milosti Svoje On je izlio na mene.
Od tada držim um svoj u adu i gorim u mračnom ognju, i tugujem za Gospodom. Sa suzama Ga tražim i govorim:
„Skoro ću umreti i biću zatvoren u adsku tamnicu, i jedini ću ja tamo goreti, i tugovati za Gospodom i plakati. Gde je Gospod moj koga zna duša moja“.
Veliku sam korist imao od takvih misli: um moj se očistio i duša je našla mir.
 
* * * * *
 
Čudesna je to stvar. Gospod mi je lično zapovedio da držim um svoj u adu i ne očajavam. Eto kako je On blizu nas: Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka, i još: Prizovi me u dan tuge svoje i izbaviću te i ti ćeš me proslaviti (Mt.28,20; Ps.49,15).
Duša se cela obnavlja kada je Gospod dodirne. Ovo razumeju samo oni koji su to poznali kroz opit, jer se bez Duha Svetog ne može poznati nebesko, i ovog Duha je Gospod poslao na zemlju
Ko će opisati radost od poznavanja Gospoda i nenasite težnje Njemu dan i noć? O, koliko smo srećni mi hrišćani. Nema ništa lepše nego znati Boga. Ništa, pak, nije gore nego ne znati Ga. Blaženi su i oni koji Ga ne znaju, ali veruju u Njega.
 
* * * * *
 
Počeo sam da radim kako me je Gospod naučio, i moja se duša obradovala miru u Bogu. Sada danonoćno molim od Boga Hristovo smirenje. O Hristovo smirenje! Poznajem ga, ali ga ne mogu dostići. Poznajem ga blagodaću Božijom, ali ne umem da ga opišem. Tražim ga kao skupoceni biser. Ono je prijatno za dušu i slađe od svega na svetu. Opitno sam ga poznao. Vi se tome ne divite. Duh Sveti živi na zemlji u nama i prosvećuje nas. On nam daje da poznamo Boga. On nam daje da volimo Gospoda. On nam daje dar reči. On nam daje da slavoslovimo Gospoda. On nam daje radost i veselje.
Duh Sveti nam daje moć da vodimo borbu sa neprijateljima i da ih pobeđujemo.
 
* * * * *
 
Molim sve ljude: pribegnimo pokajanju i ugledaćemo milost Gospodnju. A one koji imaju viđenja i veruju u njih, molim da razumeju da se od toga javlja gordost i sa njom sladost sujete, u kojoj nema smirenog duha pokajanja. U tome je nevolja, jer se bez smirenja ne mogu pobediti neprijatelji.
Sam sam se dva puta prevario. Jednom mi je đavo pokazao svetlost i pomisao mi je rekla: „Primi, to je blagodat“. Drugi put sam primio viđenje i zbog toga sam mnogo postradao. To se dogodilo jednom na kraju bdenija. Kada je hor zapevao „Sve što diše neka hvali Gospoda“, čuo sam cara Davida kako na nebu peva slavoslovlje Bogu. Stajao sam na horu i učinilo mi se da nema ni krova ni kupole, već da vidim otvoreno nebo. Ispričao sam ovo četvorici duhovnih ljudi i nijedan mi nije rekao da mi se to đavo narugao. Sam sam mislio da demoni ne mogu da slavoslove Boga, te sam zaključio da viđenje nije dolazilo od đavola. Ali, sujeta me je savlađivala i počeo sam ponovo da viđam đavole. Tada sam razumeo da sam se prevario i sve sam ispričao duhovniku i molio ga da se moli za mene. Njegovim molitvama danas sam spasen, i sada stalno molim Gospoda da mi daruje smireni duh. I kada bi me zapitali kakav dar želiš od Boga, rekao bih: duh smirenja kome se Gospod raduje više nego ma čemu drugom. Zbog svog smirenja Djeva Marija je postala Majka Božija. Zato se Ona slavi i na nebu i na zemlji više od svakog. Ona se sva predala volji Božijoj. Evo sluškinje Gospodnje, rekla je ona. Svi mi smo dužni da podražavamo Svetu Djevu.
 
* * * * *
 
Zbog smirenja duša dobija mir u Bogu. Da bi ga, pak, sačuvala treba mnogo da uči. Taj mir gubimo, jer se nismo učvrstili u smirenju. Mene su mnogo varali đavoli. Mislio sam: „Moja duša zna Gospoda, zna kako je blag i kako nas mnogo voli. Zašto mi onda dolaze rđave misli?“ Dugo nisam mogao to’da razumem, sve dok me Gospod nije urazumio, i tada sam shvatio da se od gordosti javljaju rđave misli.
 
Jedan neiskusan kaluđer je mnogo stradao od demona. Kada su ga jednom napali, počeo je da beži. No, oni su ga gonili.
Ako ti se tako šta dogodi, ne boj se i ne beži, nego stani odvažno, smiri se i reci: „Gospode, pomiluj me, velikog grešnika“. Đavoli će tada iščeznuti. A, ako budeš kukavički bežao, progoniće te i odvesti u propast. Seti se da u čas demonskog napada Gospod gleda da vidi koliko se uzdaš u Njega.
Ako ti se i sam satana jasno pokaže i opali te svojim ognjem i pokuša da ti zapleni um, opet se ne boj, već se hrabro nadaj u pomoć Božiju i govori: „Ja sam gori od svih“. Tada će đavo otići od tebe.
Ne boj se čak ni kad osetiš da zao duh dejstvuje u tebi, nego se čisto ispovedi i traži od Gospoda smireni duh. On će ti ga sigurno dati i tada ćeš po meri svog smirenja u duši osetiti blagodat. A kada se budeš sasvim smirio, zadobićeš savršeno spokojstvo.
Takvu borbu čovek vodi kroz čitav svoj život.
Ako duša, koja je poznala Gospoda Duhom Svetim, padne u prelest, neće se uplašiti, nego će se, pamteći ljubav Gospodnju i znajući da se bitka sa đavolima dopušta zbog slavoljublja i gordosti, smiravati i iskati isceljenje od Gospoda. Gospod isceljuje dušu, nekad brzo, a nekad sporo, po malo. U slučaju pada poslušni se brzo isceljuje od svake rane koju mu nanose demoni, jer veruje duhovniku, a ne sebi, a neposlušni ne nalazi ispravljenje.
 
* * * * *
 
Duhovni rat protiv demona traje sve do groba. Pri tome, naš rat je teži i opasniji od zemaljskog rata u kome može da pogine samo telo. U našem može da propadne i duša.
Zbog moje gordosti Gospod je dva puta dopustio đavolu da povede borbu sa mojom dušom. U toj borbi moja duša je stojala u adu. Mogu reći da će odvažna duša odoleti, a plašljiva može propasti zanavek. Svima koje zadesi slična nevolja kao što je moja, pišem: stojte odvažno, i čvrsto se uzdajte u Boga, i đavoli se neće moći odupreti, jer ih je Gospod pobedio. Blagodaću Božijom poznao sam da se Gospod milostivo brine o nama, i ni jedna naša molitva i nijedna dobra misao ne propada pred Bogom. Često nam izgleda da nas Gospod ne sluša, ali to je samo zato što smo gordi i što nam nije na korist da vidimo da nas sluša. Gordost se teško otkriva, ali gordog čoveka Gospod ostavlja da se muči u svojoj nemoći sve dok se ne smiri. Kada se duša smiri, đavo je pobeđen i duša nalazi veliko spokojstvo u Bogu.
 
* * * * *
 
Dva puta sam bio u Duhu Svetom, i dva puta sam bio u velikoj nevolji i pretrpeo teško iskušenje. Jednom je to bilo pušteno na mene da bih naučio kakvo zlo donosi gordost. Naime, blagodat Svetog Duha je otišla od mene i osetio sam se kao skot u ljudskom telu. Umom nisam zaboravio Boga, ali mi je duša bila pusta, kao u životinje. Počeo sam se kajati i blagodat se vratila. Ovo je trajalo tri dana.
Takođe sam za vreme molitve iskusio stanje u kome nisam znam da li sam bio u telu ili ne. Jedino sam znao da duša moja sagledavava Gospoda.
I sada, eto, iz iskustva znam šta znači biti u Duhu Svetom, a šta bez Njega.
O bratijo, kada biste mogli da razumete žalost duše koja je imala Duha Svetog, pa Ga je izgubila! To mučenje je neizdržljivo. Duša je tada u neopisivoj tuzi i žalosti.
To je pravo Adamovo mučenje posle izgnanja iz raja.
 
* * * * *
 
Ko može da pojmi raj? Onaj ko u sebi nosi Duha Svetog može to delimično da razume, jer je raj Carstvo Duha Svetog koji je isti i na nebu i na zemlji.
Mislio sam: Gadan sam i dostojan svake kazne. Međutim, Gospod mi je umesto kazne dao Duha Svetog koji je slađi od svega na svetu. On je hrana nebeska, radost duše.
Ako hoćeš osetno da imaš blagodat Svetog Duha, smiri se, kao što su se smiravali sveti oci. Pimen Veliki je svojim učenicima rekao: „Verujte, deco, gde je satana, tamo ću i ja biti“. Aleksandrijski obućar je pomišljao: „Svi će se spasti, a ja ću jedini propasti“. Gospod je otkrio Antoniju Velikom da još nije dostigao meru ovog obućara. Ovi ljudi su vodili hrabru borbu sa demonima, i navikli su da o sebi misle smireno. Zbog toga ih je zavoleo Gospod.
I meni je dao Gospod da razumem moć tih reči. I ja imam mir u duši kada držim um u adu. Čim na to zaboravim, nailaze rđave misli koje su neugodne Bogu.
 
* * * * *
 
Mislio sam: Ja sam zemlja, grešna zemlja. Ali, Gospod mi je dao milost Svoju bez mere, i obilje Svoje blagodati, te se raduje duh moj što me ovako gadnog Gospod ipak voli. Moja duša se nenasito otima ka Njemu. Kada Ga nađem, reći ću duši svojoj: Sada pazi, nemoj Ga izgubiti „da ti ne bude gore“, jer se duša silno muči kada izgubi blagodat Svetog Duha.
Verujte mi, govorim pred licem Boga koga poznaje duša moja. Da bi se sačuvala blagodat potrebno je neprestano se smiravati. I Sam Gospod milostivo smirava one koji Mu služe. Antonije Veliki je mislio da je najstariji i najsavršeniji od svih pustinjaka, ali ga je Gospod uputio Pavlu Tivejskom. Tada je Antonije video čoveka koji je i stariji i savršeniji od njega.
Prepodobni Zosima je pomislio da s njim niko ne može da se meri, jer je od detinjstva monah, ali ga je smirila Marija Egipćanka. Upoznavši je, uvideo je da nije dostigao njenu meru.
Svetog Tihona (Zadonskog) je smirio jedan jurodivi. Ošamarivši ga, on mu je rekao: „Ne misli visoko!“
Eto, tako Gospod milostivo smirava svetitelje da bi do kraja ostali smireni. Zato i ja i dan i noć ištem od Boga Hristovo smirenje. Duh moj je žedan njega. Ono je najviši dar Duha Svetog. U Hristovom smirenju je ljubav, mir, krotost, uzdržanje, poslušnost, i dugotrpljenje. Sve vrline kriju se u njemu.
 
* * * * *
 
Duša koja ima obilnu blagodat Svetog Duha i koja zna da je čuva može da izdrži Božanska viđenja. Onaj, pak, ko ima malo blagodati, od viđenja pada ničice, jer je u njemu i sila blagodati mala.
Tako je bilo i na Tavoru kada se Gospod preobrazio. Mojsije i Ilija su stajali i razgovarali sa Njim, a apostoli su popadali ničice. Kasnije, kada se u njima umnožila blagodat Svetog Duha, i oni su pri javljanjima Gospodnjim mogli da stoje i razgovaraju sa Njim.
Prepodobni Sergije je stajao kada mu se javila Majka Božija, budući da je imao veliku blagodat, a njegov učenik Mihej je pao ničice na zemlju i nije mogao da gleda u Majku Božiju. I Serafim Sarovski je imao mnogo blagodati Svetog Duha te je ostao na nogama kada mu se javila Bogorodica, a njegova poslušnica je pala ničice, jer je imala malu blagodat.
Kada duša ima veliku blagodat, ne boji se kada vidi demone, jer u sebi oseća silu Božiju.
 
Sada je četiri časa noći. Sedim u svojoj keliji kao da sam u dvoru, u miru i ljubavi, i pišem. Ali, kada naiđe veća blagodat, ne mogu da pišem.
 
Velika nauka
 
Dok smo na zemlji, treba da znamo da vodimo borbu sa demonima. Najteže je umrtviti telo radi Boga i pobediti samoljublje.
Da bi se pobedilo samoljublje, potrebno je neprestano se smiravati. To je velika nauka, koju nećeš brzo savladati.
Potrebno je smatrati sebe gorim od svih i osuditi sebe na ad. Tako se smirava duša i zadobija pokajnički plač, od kojeg se rađa radost. Dobro je navići svoju dušu da misli: „Goreću u adskom ognju“. Na žalost, malo njih ovo shvata. Mnogi očajavaju i propadaju. Njihova duša podivlja i više neće ni da se moli, ni da čita, čak ni da misli o Bogu.
Treba samo sebe osuditi u duši. Ipak, ne treba očajavati, nego se nadati na milost i ljubav Božiju. Treba zadobiti smirenje i skrušenost duha, i tada će otići sve pomisli. I um će se tada očistiti. Ali, u ovome treba poznavati svoju meru, da ne bismo preopteretili dušu. Ispitaj sebe i odredi podvig shodno svojim moćima.
 
* * * * *
 
Nisu sve duše podjednako snažne: jedne su čvrste kao kamen, a druge slabe kao dim. Gorde duše su slične dimu. Kao što vetar nosi dim na sve strane, tako i đavo njih vuče kuda hoće. To je tako ili što nemaju trpljenja, ili što ih đavo lako obmanjuje.
Smirene duše čuvaju zapovesti Gospodnje i stoje u njima nepokolebljivo kao stena u moru o koju se razbijaju talasi. One su se predale volji Božijoj i umom sagledavaju Boga, dok im Gospod im daje blagodat Svetog Duha.
Onaj ko živi po zapovestima, svakog časa i trenutka oseća blagodat u svojoj duši. Ima, pak, ljudi koji ne primećuju njen dolazak.
 
* * * * *
 
Ko je poznao ljubav Božiju, govori: „Nisam ispunio zapovesti“. Iako se molim i dan i noć i trudim da što više dobra učinim, ipak zapovest o ljubavi prema Bogu nisam ispunio. Samo u retkim trenucima uspevam da ispunim zapovest Božiju. No, duša bi htela da sve vreme prebiva u ljubavi. Kad u um uđu sporedne pomisli, onda se misli i o Bogu i o nekoj stvari – što znači da zapovest o ljubavi prema Bogu svim umom i svim srcem nije u potpunosti ispunjena. Međutim, kada je sav um u Bogu i nema drugih pomisli, ispunjava se prva zapovest, premda opet ne u potpunosti.
Ljubav prema Bogu može da bude različita. Ko se bori sa rđavim mislima, donekle voli Boga. Onaj ko se bori sa grehom i moli Boga da mu pomogne da ne greši, ali po nemoći još pada u greh, pa se kaje i tuguje zbog toga – ima blagodat u dubini duše, ali strasti još nije pobedio. Ko je pobedio strasti, više se ne bori, već samo na sve moguće načine čuva sebe da ne padne u greh. Takvi imaju veliku blagodat i jasno je u sebi osećaju. Onaj ko oseća blagodat i u duši i u telu, postao je savršen. ako sačuva blagodat, osvetiće mu se i telo i od njegovog tela će ostati mošti.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *