СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
I
 
Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражим. Како да Те не тражим? Ти си први потражио мене и дао ми да се насладим Духом Твојим Светим и душа Те је моја заволела.
Господе, Ти видиш тугу моју и сузе… Да ме ниси привукао Својом љубављу не бих Те овако тражио, али Дух Твој дао ми је да Те познам и душа се моја радује што си Ти мој Бог и Господ и до суза тугујем за Тобом.
 
* * * * *
 
Тугује моја душа за Богом и са сузама Га тражим.
Милостиви Господе, Ти видиш мој пад и моју тугу, али смирено просим Твоју милост: излиј на мене благодат Духа Твог Светог. Сећање на њу гони мој ум да поново нађе милост Твоју.
Господе, даруј ми смирени Дух Свој, да не бих поново изгубио благодат Твоју и ридао за њом, као што је плакао Адам за рајем и Богом.
 
* * * * *
 
Прве године свог живота у манастиру душа моја је познала Господа Духом Светим.
Много нас љуби Господ. То сам познао Духом Светим, кога ми је Господ дао једино по милости Својој.
Ја сам стар човек, и близу сам смрти, и пишем истину народа ради.
Дух Христов, који ми је дао Господ, жели да се сви спасу, да сви упознају Бога.
Господ је разбојнику даровао рај. Тако ће Он и сваком грешнику дати рај. Ја сам гори од смрдљивог пса по својим гресима, али сам се почео молити Богу да ми опрости. Он ми је не само опростио, него ми је и Духа Светог дао, и у Духу Светом ја сам познао Бога.
 
* * * * *
 
Видиш ли љубав Божију према нама? Ко то милосрђе може описати?
О братијо моја, падам на колена и молим вас: Верујте у Бога, верујте да постоји Дух Свети Који по свим Црквама сведочи о Богу, а сведочи и у души мојој.
Дух Свети је љубав. Та љубав испуњава душе светих горе на небу, и тај исти Дух Свети је и на земљи у душама које љубе Бога.
Сва небеса виде земљу у Духу Светом и слушају молитве наше и приносе их Богу.
Господ је милостив. То зна душа моја, али не уме да опише. Он је веома кротак и смирен, и када Га душа упозна, цела се мења у љубав према Богу и ближњима, и сама постаје кротка и смирена. Али, ако изгуби благодат Божију, човек плаче као Адам када је био изгнан из раја. Он је ридао, и вапаје његове чула је сва пустиња. Његове су сузе биле пуне туге и он их је годинама горко проливао.
Тако и душа која је осетила благодат Божију па је изгубила, тугује за Богом и говори:
Тугује душа моја за Богом и са сузама Га тражим.
 
* * * * *
 
Ја сам велики грешник, али сам видео неизмерну љубав и милост Божију на себи.
Још од малена сам научио да се молим за оне који би ме увредили. Говорио сам: „Господе, немој им то урачунати у грех због мене“. Али, иако сам волео да се молим, нисам могао да избегнем грех. Међутим, Господ није поменуо моје грехе, већ ми је дао да волим људе, те душа моја жели да се сва васељена спасе и буде у Царству Небеском, гледајући славу Господњу и наслађујући се љубављу Његовом.
По себи судим: када је Господ мене тако заволео, значи, Он и све остале грешнике воли као и мене.
О љубави Господња! Нема моћи која би те описала, јер си неизмерно велика и чудесна.
 
* * * * *
 
Благодат Божија да је силу да љубимо Љубљенога. Душа се непрестано пружа ка молитви и ни за тренутак не може да заборави Господа.
Човекољубиви Господе, како је могуће да ниси заборавио Свог грешног слугу, него си милостиво погледао на мене са висине славе Своје и на несхватљив начин ми се јавио?
Ја сам Те увек жалостио и скорбио, а ти си ми Господе, за моје мало обраћење, дао да познам Твоју велику љубав и неизмерну доброту.
Твој тихи и кротки поглед привукао је душу моју.
Чиме да Ти узвратим Господе? Какву хвалу да ти запојем?
Ти дајеш благодат Своју да би душа непрестано горела љубављу, и она ни дан ни ноћ не зна за покој од љубави Твоје.
Сећање на Тебе греје душу моју и она ни у чему не налази мира на земљи осим у Теби. Због тога Те са сузама тражим и опет губим, и поново ум мој жели да се наслађује Тобом. Међутим, Ти не показујеш Лице Своје иако за њим чезне душа моја и дан и ноћ
 
* * * * *
 
Господе, дај ми да једино Тебе љубим.
Ти си ме створио, Ти си ме светим крштењем просветио, Ти ми опрашташ грехе и дајеш да се причешћујем пречистим Твојим Телом и Крвљу. Подај ми и снаге да увек пребивам у Теби.
Господе, дај нам Адамово покајање и свето смирење Своје.
 
* * * * *
 
Тугује душа моја на земљи и чезне за небеским.
Господ је дошао на земљу да би нас узвео онамо где пребива Он, Његова Пречиста Мајка која Му је на земљи послужила за наше спасење, где пребивају Његови ученици и следбеници.
Господ нас зове тамо, без обзира на наше грехе.
Тамо ћемо угледати свете апостоле који су у слави због проповеди Јеванђеља. Тамо ћемо видети пророке и светитеље, учитеље Цркве и преподобне који су уздржањем смиравали душу своју. Тамо се прослављају јуродиви Христа ради зато што су победили свет.
Тамо ће бити прослављени сви они који су победили себе, који су се молили за све људе и носили на себи невоље и патње целог света, јер су имали у себи љубав Христову, а љубав не може поднети да макар и једна једина душа пропадне.
Тамо жели да се усели душа човекова. Али, ту не може ући ништа нечисто. Ту се улази скрушеним духом, кроз велика страдања и многе сузе. Тамо безболно улазе једино деца која су сачувала благодат светог крштења. Тамо ће она Духом Светим познати Господа.
 
* * * * *
 
Тугује душа моја за Богом и моли му се дан и ноћ, јер је име Господње слатко души која се моли, распламсавајући у њој љубав према Богу.
Дуго сам проживео на земљи. Много сам видео и чуо. Слушао сам музику и уживао у њој. Мислио сам: када ми је ова музика толико пријатна, колико ли тек душа ужива у небеским песмама кроз које се Духом Светим прославља Господ због Његових страдања.
Душа дуго живи на земљи и ту заволи лепоту овога света. Она заволи небо и сунце, заволи цветне вртове, море, реке, шуме и лугове, заволи музику и све то земаљско наслаћује душу. Али, кад упозна Господа нашег Исуса Христа, она више не жели да посматра оно што је земаљско.
Видео сам славу земаљских царева и много сам је ценио, али када душа упозна Господа, онда не мари много за сву царску славу. Тада душа непрестано тугује за Господом и ненасито, и дан и ноћ, жели да види – Невидљивог, да додирне – Недодирљивог.
Дух Свети ће души која Га зна дати да схвати на који начин Он учи душу да зна Господа, и каква је сладост у томе.
О милостиви Господе, просвети народе Своје да би Те знали и увидели колико нас љубиш!
 
* * * * *
 
Дивна су дела Божија. Он је од земље створио човека и њему, од прашине створеном, дао да Га позна Духом Светим, тако да човек говори: „Господ мој и Бог мој!“ Ово он говори од обиља вере и љубави.
Шта више може душа да тражи на земљи?
Душа одједном упознаје свога Творца и Његову љубав то је велико чудо.
Када душа увиди колико је кротак и смеран Господ, смирује се до крајности и ништа друго не жели тако као Христово смирење. Колико год да живи на земљи она ће увек желети и тражити то непојмиво смирење које се не заборавља.
Господе, колико Ти много волиш човека!
Милостиви Господе, дај благодат Своју свим народима земље да б Теи познали, јер Те без Духа Светог човек не може познати, нити разумети Твоју љубав.
Господе, пошаљи нам Свог Духа Светог. Ти и све Твоје само се Њиме можете познати. Пошаљи нам Духа Светог. Њега си у почетку дао Адаму, затим светим пророцима, а онда и нама хришћанима.
Дај, Господе, свим људима да разумеју Твоју љубав и сладост Духа Светог, да забораве земаљски јад, да оставе све зло, да се љубављу привију уз Тебе и живе у миру, и да чине вољу Твоју у славу Твоју.
О, Господе, удостој нас дара Духа Светог да бисмо разумели славу Твоју и живели на земљи у миру и љубави, да више не буде злобе, ни рата, ни непријатеља, већ само љубав да царује. Тада неће бити потребне ни војске, ни затвори, и свима ће нам бити лако да живимо на земљи.
 
* * * * *
 
Молим Те, Милостиви Господе, да те Духом Светим упознају сви народи.
Као што си мени грешном дао да Те познам Духом Твојим Светим, тако нека Те и сви народи земље познају и нека Те хвале дан и ноћ.
Господе, знам да волиш људе, али људи не разумеју љубав Твоју. Сви народи тумарају по земљи, а мисли су њихове као облаци које ветар гони на све стране.
Људи су заборавили Тебе, Творца свог. Они за себе траже слободу, а не знају да си Ти милостив и да волиш грешнике који се кају и дајеш им Своју благодат Светог Духа.
Господе, Господе, дај силу Своје благодати људима да би Те сви народи познали Духом Светим и хвалили Те са радошћу као што си мени нечистом и гадном дао радост да чезнем за Тобом. Душа је моја жедна Тебе и ненасито Те тражи и дан и ноћ.
 
* * * * *
 
О, како је безмерна милост Божија према нама!
Има богатих и силних који би дали много да виде Господа или Његову Пресвету Мајку, али Бог открива Себе не богатству, већ смиреној души.
А и шта ће нам новац? Велики Спиридон је змију претворио у злато. Нама ништа није потребно осим Господа: у Њему је пунота живота.
Ако нам Господ није дао да разумемо како је премудро саздан свет, значи да нам то и није неопходно. Разумом се не може појмити сва творевина.
Али Сам Творац неба и земље и свега што постоји даје нам да Га познамо Духом Светим. Њиме ми познајемо и Мајку Божију, и ангеле, и светитеље, и дух наш гори од љубави према њима.
Онај, пак, који не воли своје непријатеље, не може познати Бога и сладост Духа Светог.
Дух Свети нас учи да волимо непријатеље и да будемо милостиви према њима као према рођеној деци.
Има људи који желе својим непријатељима или непријатељима Цркве погибао и паклене муке. Тако мисле они који се нису научили љубави Божијој од Духа Светог, јер они који су се научили, проливају сузе за целим светом.
Велиш да је он зао и да треба да гори у адском огњу.
Али питам ја тебе: Кад би Бог теби дао место у рају, и ти из раја посматрао тог другог коме желиш страдања и муке, зар га не би пожалио, макар он и био непријатељ Цркве?
Или је можда срце твоје од гвожђа? Али у рају гвожђе није потребно. Тамо су потребни смирење и љубав Христова која жали свакога.
У ономе ко не воли своје непријатеље нема благодати Божије.
Милостиви Господе, научи нас Духом Светим да волимо своје непријатеље и да се са сузама молимо за њих.
О Господе, излиј Духа Светог на земљу да би Те сви људи познали и научили се љубави Твојој.
 
* * * * *
 
Господе, као што си се Сам молио за непријатеље Своје, и нас научи Духом Светим да волимо непријатеље наше.
Господе, сви су народи дело руку Твојих. Обрати их од непријатељстава и злобе на покајање, да сви познају Твоју љубав.
Господе, заповедио си нам да волимо непријатеље, али је нама грешнима то тешко ако Твоја благодат није са нама.
Господе, излиј на земљу Своју благодат. Дај свим народима на земљи да упознају Твоју љубав и увиде да нас волиш као мати, и више него мати. Она може и да заборави своје дете, док Ти никад не заборављаш човека, јер нас све неизмерно волиш, а љубав никада не заборавља.
Милостиви Господе, обиљем милости Своје спаси све народе.
 
* * * * *
 
Нашој Православној цркви је дато да Духом Светим појми тајне Божије и њена је снага у њеној Светој мисли и трпљењу.
Благодат је научила православну душу да се чврсто држи Господа и Његове Пречисте Мајке, и радује се наш дух сагледавајући познатог Бога.
Бог се сазнаје једино Духом Светим, а онај који у својој гордости хоће да позна Творца умом својим неразуман је и слеп.
Умом не можемо да сазнамо чак ни како је сунце постало. Али, кад о томе упитамо Бога, осећамо јасан одговор у души: „Смири се и разумећеш не само како је сунце постало, већ ћеш познати и Творца сунца“.
А када душа упозна Господа, од радости заборавља и сунце, и сву осталу твар, и престаје да се брине за земаљско знање.
 
* * * * *
 
Смиреној души Бог открива Своје тајне.
Светитељи су се целог живота смиравали и борили се против гордости. И ја смиравам себе дан и ноћ, али још нисам успео у томе колико би требало. Међутим, Духом Светим моја душа је познала Христово смирење. Он је рекао да се томе од Њега научимо, и душа моја непрестано Њему тежи.
О Христово смирење! Ти души дајеш неописиву радост и од љубави према Богу она заборавља и небо и земљу, и жудно стреми Богу.
О Христово смирење! Како је оно слатко и пријатно. Оно пребива само у ангелима и душама светитеља. Ми, пак, треба себе да сматрамо горим од свих и Господ ће и нама дати да Духом Светим познамо Христово смирење.
Господ, и слава Његова, и све небеско познаје се једино Духом Светим.
 
* * * * *
 
Господ нам је дао Духа Светог и научили смо песму Господњу и од сладости љубави Божије заборављамо све земаљско.
Љубав Господња је огњена и не даје нам да се сећамо земље.
Онај ко је упозна ненасито је и дању и ноћу тражи и жели. Али, та љубав се губи због гордости, славољубља, због мржње према братији, због осуђивања и зависти. Она нас оставља због блудне мисли, због везаности за земаљске ствари. Тада опустела и жалосна душа тугује за Богом као и наш праотац Адам кад је био изгнан из раја.
Адам је са сузама вапијао Богу:
„Тугује душа моја за Тобом, Господе, и са сузама Те тражи. Погледај на моју тугу, и просвети таму моју да се развесели душа моја.
Не могу да Те заборавим. Како бих могао да заборавим Тебе? Твој тихи и кротки поглед привукао је душу моју и дух се мој радовао у рају, гледајући Лице Твоје. Како бих могао да заборавим рај где ме је љубав Оца небеског веселила?“
 
* * * * *
 
Када би свет знао силу Христових речи: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен (Мт. 11,29), оставио би све друге науке и учио би само ову небеску науку.
Људи не знају силу Христовог смирења и зато теже ономе што је земаљско. Али, без Духа Светог човек не може да позна силу ових Христових речи. Онај пак, ко је познао ову науку, неће је оставити чак и да му се понуде сва земаљска царства.
Господе, дај ми смирење Своје, дај да се усели у мене љубав Твоја и свети страх Твој.
Тешко је живети без љубави Божије. У души тада влада мрак и потиштеност. Када, пак, дође љубав, радост душе се не може описати.
Душа је моја жедна Христовог смирења и тугује за њим и дан и ноћ и понекад крикнем:
Тугује душа моја за Тобом, Господе, и са сузама Те тражи.
 
* * * * *
 
О Господе, колико много волиш створења Своја. Душа невидљиво види Твоју благодат и са страхом и л>убављу топло Ти благодари.
Братијо моја драга, са сузама пишем ове редове.
Упознавши Духом Светим Бога, душа не престаје да се у сваком тренутку диви Његовом милосрђу, величини и моћи. У души пак, која још није стекла смирење, него га тек стиче, догађаће се сталне промене: час ће бити у борби са помислима и нигде неће налазити мира на земљи, час ће опет бити слободна од грешних мисли и сагледаваће Господа и разумеће љубав Његову. Стога је Господ и рекао:
Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.
Ономе ко се не научи смирењу, љубави и незлобивости, Господ неће открити Себе. Душа која је познала Господа Духом Светим и која је рањена љубављу Његовом, не може ни за тренутак да Га заборави. Као што болесник стално мисли на своју болест, тако се и душа која љуби Господа увек сећа Њега и Његове љубави према целом роду људском.
 
* * * * *
 
Чиме да Ти узвратим Господе?
Ти си, Милостиви, васкрсао моју душу од грехова и дао ми да познам милост Твоју према мени. Моје срце је обузето Тобом, непрестано се отима ка Теби, Светлости мојој.
Чиме да Ти узвратим Господе?
Ти си васкрснуо душу моју и дао јој да воли Тебе и ближње и дајеш ми да се са сузама молим за цео свет.
Блажена је душа која је познала Творца свог и заволела Га, јер је у Њему нашла савршени мир. Господ је бескрајно милостив.
Познао сам милост Његову и ово пишем са надом да ће бар једна душа заволети Господа и да ће у њој запламсати огањ покајања.
Да ми Господ није дао да Духом Светим познам милост Његову, пао бих у очајање због мноштва својих грехова, али сада, пошто је Он привукао душу моју и она Га заволела, заборављам све земаљско.
О, Господе, смири срце моје да би оно увек било угодно Теби.
 
* * * * *
 
Разумите сви народи земље да вас Господ много воли и да вас милостиво зове ка Себи:
„Дођите ка мени и ја ћу вас успокојити.
Даћу вам мир и на небу и на земљи и видећете славу моју.
Сада не можете разумети, али Дух Свети ће вас научити да разумете моју љубав према вама.
Не оклевајте, приђите ка мени, ја вас жељно очекујем као своју рођену децу, и даћу вам свој мир, и радоваће се ваше срце, и ваша радост ће бити вечна“.
Братијо драга, са сузама пишем ове редове.
Упознавши Духом Светим Господа, душа се сваког тренутка, непрестано, диви милости Божијој, и величанству и моћи Његовој, а Господ Својом благодаћу нежно, као мати своје мило чедо, учи душу смиреним и благим помислима и даје јој да осећа Његово присуство и близину. Тада душа у смирењу, ослобођена сваке мисли, сагледава Господа.
 
* * * * *
 
Господ воли људе и Његова благодат ће пребивати у Цркви све до Страшног суда, као што је пребивала и до сада.
Господ воли човека и премда га је начинио од праха земаљског, украсио га је Духом Светим.
Духом Светим се познаје и воли Бог, а без Духа Светог човек је само грешна земља.
Господ одгаја Своја чеда Духом Светим и Својом пречистом Крвљу и Телом, и сви који следе Господа личе на Господа, Оца свога.
Дух Свети нас је ородио са Господом, и знај: уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу.
Томе нас је научила благодат Божија и душа зна када је обогаћена благодаћу, а исто тако осећа и губљење благодати и долазак демона.
Раније то нисам знао, али када сам изгубио благодат ово ми је опитом постало јасно.
Зато, братијо, свим силама чувајте мир Божији који вам је дат забадава (као дар). А када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам благодаћу Својом.
Овако су учили свети оци, а и дугогодишње искуство је показало да је неопходан труд.
 
* * * * *
 
Благодат Светог Духа чини сваког човека сличним Господу Исусу Христу, још док је на земљи.
Ко је у Духу Светом, сличан је Господу још овде на земљи. А ко не верује у Бога и не каје се за своје грехе, сличан је ђаволу.
Господ нас је удостојио да будемо слични Њему који је неизрециво кротак и смирен. Када би ти се указала прилика да Га угледаш, од превелике радости зажелео би да Му кажеш: „Господе, топим се као восак од благодати Твоје“, али у тим светим тренуцима човек не може ништа да проговори, јер се душа мења од преобиља Духа Светог. И преподобни Серафим Саровски није могао ништа да каже кад је угледао Господа.
 
* * * * *
 
Господ нам је наложио да Га љубимо свим срцем и свом душом. Али, како ћемо љубити некога кога никад нисмо видели и како да се таквој љубави научимо? Господ се познаје по Свом деловању у души. Када нас Он посети, душа зна да је неки мили Гост дошао ка нама, а када оде, тугује за Њим и са сузама Га тражи: „Где си, Светлости моја, где, Радости моја? Миомирис од Твог присуства још се осећа, али Тебе нема и тугујем за Тобом, и срце пати. Ништа више не може да ме развесели, јер сам ожалостио Господа и Он се сакрио од мене“.
Када бисмо били једноставни као деца, Господ би нам показао рај и видели бисмо Га у слави са херувимима и серафимима и свим осталим небеским силама и светитељима. Али, ми нисмо смирени и зато мучимо и себе и оне који живе са нама.
 
* * * * *
 
Каква велика срећа за нас! Господ не само да нам опрашта грехе, него смиреној души даје да и Њега Самог позна. Сваки човек, и највећи сиромах, може постати смирен и познати Бога Духом Светим. За то није потребан ни новац, ни имање – потребно је само смирење. Господ нам даје Себе као дар, забадава, једино по милости Својој. Раније то нисам знао, а сада сваког дана, и часа, и минута јасно осећам милост Божију. Господ даје мир чак и у сну, а без Бога нема мира у души.
Гордима Господ не да да Га познају, а они ипак мисле да много знају. Али, шта вреди све њихово знање кад не знају Господа, кад не познају благодат Духа Светога, ни како она долази и зашто се губи?
Будимо смирени, братијо, и Господ ће нам све показати, као што отац све показује својој деци.
 
* * * * *
 
Умом погледај шта се дешава у души. Ако је у души макар мало благодати, биће и мира и осећаће љубав према свима. Ако је благодати више, осећаће се светлост и велика радост, а ако је још више, онда ће и само тело осетити благодат Духа Светог.
 
* * * * *
 
Нема већег бола него изгубити благодат. Душа тада тугује за Богом. Са чиме бих упоредио то туговање? Упоредио бих га са плачем мајке која је изгубила своје љубљено јединче и која очајнички зове: „Где си, срце моје мило, где, радости моја?“
Тако, и још више тугује душа за Господом када изгуби благодат и престане да осећа сладост Божанствене љубави.
„Где си, Боже мој милостиви? Где си, Светлости моја незалазна? Зашто си сакрио од мене Своје кротко и светло Лице?“
Мало је оних који Те знају и мало оних са којима се може говорити о Теби. Много је више оних који се вером спасавају. Ти си рекао апостолу Томи: Зато што си ме видео поверовао си, блажени који не видеше, а вероваше (Јн.20,29). Не осећају сви Духа Светог, али ће се спасти сви који имају страх Господњи и држе Његове заповести, јер нас Господ све неизмерно много воли. Ја не бих познавао љубав Божију да ме томе није научио Дух Свети, који нас учи свему доброме.
 
* * * * *
 
Моје срце је заволело Тебе, Господе, и зато тугујем за Тобом и са сузама Те тражим.
Ти си украсио небо звездама, ваздух облацима, земљу морима, рекама и зеленим вртовима у којима певају птице, али моја душа је заволела Тебе и не жели да гледа тај свет, иако је он прекрасан.
Само Тебе жели душа моја, Господе. Не могу да заборавим Твој тихи кротки поглед и зато Те са сузама молим: Дођи и усели се у мене и очисти ме од грехова мојих. Са висине славе Своје видиш колико тугујем за Тобом. Немој ме оставити, слугу Свог. Услиши ме када вапијем Теби као пророк Давид: Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој (Пс.50,1).
 
* * * * *
 
Свети апостоли, ви сте саветовали свету: „Познајте љубав Божију“. Моја грешна душа познала је ту љубав Духом Светим, али сам Га изгубио и сада тугујем за Њим и молим вас да умолите Господа да ми поново дарује Духа Светог, кога зна душа моја, и тада ћу се молити за мир целог света.
Сви свети, умолите Господа Бога за мене. Ви видите славу Његову на небу, јер сте још на земљи заволели Бога свом душом и умом. Ви сте победили свет силом благодати коју вам је даровао Господ због вашег смирења. Ви сте ради љубави Божије претрпели све невоље и мој дух жели да вас види, као и то како сагледавате славу Господњу. Душа моја дан и ноћ тугује за Господом и чезне да се наслади Његовом љубављу.
 
* * * * *
 
Прави духовници су смирени и карактером слични Христу. Својим животом они дају живи пример. Они су задобили мир и слично рајском дрвету живота хране многе својим плодовима, тј. плодовима тога мира.
Христос је то дрво живота насред раја. Он је сада доступан свакоме и цео свет може да се храни Њиме и да утољава глад Духом Светим.
Када нема добрих духовника, треба се у смирењу предавати вољи Божијој и тада ће нас Господ Својом Благодаћу упућивати. Јер, Господ нас толико много воли да се то не може изразити, нити то ум може постићи. Ова љубав може се познати само Духом Светим кроз веру, а умом се она не може познати.
Људи се споре око вере и нигде краја тим споровима. У ствари, нема потребе да се споримо. Треба се само молити Богу и Мајци Божијој и Господ ће нас без спорења просветити, и то веома брзо.
Многи су проучили све вере, али ипак до праве вере нису дошли. Али, Господ ће онога ко се буде смирено молио Богу просветити и дати да позна колико много Он воли човека.
Горди људи би хтели да све схвате умом, али им Бог то неће допустити.
Ми смо познали Господа. Он нам је показао Себе Духом Светим и душа Га зна, и радосна је, и весела, и спокојна. У томе је светост живота.
 
* * * * *
 
Господ је рекао: Где сам ја, онде ће и слуга мој бити (Јн.12, 26). Али, људи не схватају Свето Писмо. Оно им изгледа неразумљиво. Када Дух Свети научи душу, све постаје јасно и она се осећа као на небу, јер је Дух Свети исти и на небу и на земљи, и у Светом Писму, и у душама оних који воле Бога. Без Духа Светог човек лута, и мада стално учи, Бога познати не може, и мира у Богу не налази.
Ко је познао Божију љубав, воли читав свет и никада не ропће на своју судбину, јер привремене невоље које подносимо ради Бога припремају нам вечну радост са Њим.
Несмирена душа која се није предала Божијој вољи не може ништа да позна. Она само прелази са једне мисли на другу и никада се не моли чистим умом, те не прославља величанство Божије.
Душа која се смирено предала Божијој вољи, невидљиво види Бога сваког тренутка. Она то не уме да објасни, нити да изрази, али опитом осећа милост Божију и зна када је Господ са њом. Она се предала Богу као мало дете које свакога дана хране, премда оно не зна како се та храна добија. Тако је и души добро са Богом, али не може објаснити како то бива.
Господе, Духом Светим просвети људе Своје да би сви познали љубав Твоју.
Сам Господ нас надахњује на молитву за људе и Сам нам даје силу за молитву, а после душу за то награђује. Ето, таква је милост Божија према нама.
 
* * * * *
 
Док сам био дете волео сам сав свет и лепоту његову. Волео сам шумарке и зелене вртове, волео поља и читав свет Божији, тако лепо створен. Волео сам да посматрам светле облаке како плове горе по висини. Али, када сам познао Господа свог и кад је Он запленио моју душу, све се у њој изменило и ја више нећу да гледам на лепоту овог света. Сада душа непрестано чезне за светом у којем живи Господ. Као птица у кавезу, тако душа моја тугује овде на земљи. Као што птица жели и отима се да се вине у шуму из свог тесног кавеза, тако и моја душа жели да угледа Господа, јер ју је Он привукао и она тугује за Њим и зове:
„Где обитаваш, Светлости моја? Видиш, са сузама Те тражим. Да ми ниси открио Себе, не бих Те могао тражити овако како те сада тражим. Али, Ти си Сам потражио мене грешног и дао ми да познам Твоју љубав. Дао си ми да увидим да Те је љубав према нама привела крсту и да си ради нас умро на мукама. Дао си ми да разумем да си из љубави према људима сишао с неба на земљу и после, чак до ада. И све то да би људи видели славу Божију.
Сажалио си се на мене и показао ми Своје Лице и сада душа моја чезне за Тобом, Господе, и ни дан ни ноћ ни у чему не налазим мира, већ плачем за Тобом као дете које је изгубило мајку.
Али, кад угледају Тебе, и дете заборавља мајку и мајка своје чедо. Када душа угледа Тебе, заборавља цео свет. Тако и душа моја чезне и тугује за Тобом и не жели да гледа красоту овог света.
Упознавши Духом Светим Мајку Божију и поставши Духом Светим блиска апостолима, пророцима, светитељима, преподобнима и свим светима и праведницима, душа неодољиво тежи да дође у тај свет, и не може да се умири, већ тугује и чезне и плаче и не може да се отргне од молитве. Мада тело и малакше, и жели да одахне у постељи, душа ипак и лежећи у постељи тежи Господу и Царству светих.
Дошла је старост, ослабило је тело и жели да легне на постељу, али дух не зна за одмор. Он се отима Богу, своме Оцу, рођеном, небеском. Бог нас је ородио са Собом Својим пречистим Телом и Крвљу и Духом Светим. Он нам је дао да познамо шта је живот вечни. Делимично смо познали да је Дух Свети живот вечни. Душа живи у љубави Божијој, у смирености и кротости Духа Светог. Али, Духу Светом треба направити места у души да би живео у њој и да би Га душа сасвим јасно осећала.
Онај ко на земљи Духом Светим пребива у љубави Божијој, он ће и у оном свету бити са Господом. Јер, љубав не може ишчезнути. Али да не бисмо погрешили у мисленом расуђивању треба да се смиримо, по речи Господњој:
Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт.18,3).
Тешко мени, јер сам познао Господа Духом Светим, али Га губим и не могу Га задобити у пуноти, премда видим милост Божију на себи.
Господ нас толико много воли да ми сами себе не можемо толико волети. Понекад, када је тужна, душа мисли да је Господ заборавио и да чак неће ни да погледа на њу. Због тога страда и мучи се.
Али, братијо, то није тако. Бог нас бескрајно воли и даје нам даје благодат Духа Светог и теши нас. Господ не жели да душа буде у унинију нити у недоумици за своје спасење. Будимо уверени да страдамо само дотле док се не смиримо. А чим се смиримо, мукама и невољама је крај, јер Дух Божији због смирења души сведочи спасење.
Нека је слава Господу нашем што нас толико много воли и што нам даје да Духом Светим познамо ту љубав.
 
* * * * *
 
Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражи.
Како да Га не тражим? Он ми се први јавио Духом Светим и моје Га је срце заволело. Он је привукао душу моју и она тугује за Њим.
Душа је слична невести, а Господ Женику: они се воле и чезну једно за другим. Господ по љубави Својој, тугује за душом у којој нема места за Духа Светог. Познавши Господа, душа чезне за Њим, јер је у Богу њен живот и радост.
 
* * * * *
 
Грешни живот је смрт за душу, док је љубав Божија – рај у којем је живео наш праотац Адам до пада.
Адаме, оче наш, реци нам како је твоја душа волела Господа у рају.
Ово није могуће разумети. Само душа која се дотакла Божије љубави може то делимично да разуме.
А како ли је тек Мајка Божија волела Господа – Сина Свог?
Нико од људи не може постићи толику љубав изузев ње. Дух Божији нас учи љубави. И у њој је пребивао и пребива тај исти Дух Божији – Дух љубави. Стога онај који је познао Духа Светог може делимично да разуме и љубав Мајке Божије.
 
* * * * *
 
Колико смо ми хришћани срећни што имамо таквог Бога! Жао ми је људи који не знају Бога. Они не виде вечну светлост и после смрти одлазе у вечну таму. Ми то знамо, јер Дух Свети који је у Цркви, открива светима шта се збива на небу, а шта у аду.
О јадни, заблудели људи! Они не знају шта је права радост. Додуше, понекад се они веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују претварају се у плач и тугу.
Наша радост је Христос. Својим страдањем Он нас је записао у књигу живота и ми ћемо у Царству небеском бити вечито са Богом, и видећемо славу Његову, и наслађиваћемо се Њиме. Наша радост је Дух Свети. Он је благ и пријатан и сведочи души о спасењу.
О, братијо моја, молим вас и преклињем у име Божијег милосрђа, верујте у Јеванђеље и у сведочанство Свете Цркве, и још овде на земљи ћете окусити рајско блаженство. Јер, Царство Божије је унутра у вама. Љубав Божија уноси рај у душу. Многи кнезови и господари су, осетивши ту љубав, напустили своје престоле. То је и разумљиво будући да је Божија љубав ватрена и до суза наслађује душу благодаћу Духа Светог, те се ништа земаљско не може упоредити са њом.
 
* * * * *
 
Земаљско се сазнаје људским умом, а Бог и све небеско једино Духом Светим. Простим умом ово се не може познати.
Ко упозна Бога Духом Светим, заборавља земљу као да и не постоји, и тек пошто прекине молитву његове очи је поново примећују.
Братијо, светитељи у Царству небеском виде славу Божију. А ми се, браћо, смиримо, и Господ ће нас заволети, и даће нам на земљи све што је потребно души и телу и откриће нам све тајне.
Људи су се душом прилепили за земаљске ствари и изгубили љубав Божију. Због тога и нема мира на земљи. Многи целог свог живота радознало желе да сазнају како је, на пример, постало сунце, а међутим нимало се не труде да познају Бога. Господ нам није говорио о сунцу. Он нам је говорио о Оцу и Царству небеском. Он нам је рекао да ће праведници засијати као сунце у Царству Оца њиховог (Мт.13,43). А у Писму стоји да ће Господ бити Светлост у рају (уп.Отк.21,23; 22,5) и да ће Светлост Господња испуњавати душу, ум и тело светитеља.
 
* * * * *
 
Живимо на земљи и не видимо Бога, нити Га можемо видети. Али, када се Дух Свети усели у душу, угледаћемо Га као што Га је угледао и свети архиђакон Стефан. И тада Духом Светим душа и ум одједном познају да је то – Господ. Тако је свети
Симеон Богопримац у младенцу Христу познао Господа. И свети Јован Крститељ је исто тако Духом Светим познао Господа и објавио Га људима. Без Духа Светог нико не може познати Бога ни знати колико нас Он много воли. Можемо ми и много читати о томе како нас је Он заволео и како је из љубави према нама страдао, али о томе мислимо само умом, док душом не разумемо Христову љубав у суштини. А када нас Дух Свети научи, тада јасно и осетно познајемо ту љубав и постајемо слични Господу.
 
* * * * *
 
Милостиви Господе, научи нас Духом Светим да живимо по Твојој вољи, да бисмо сви у Светлости Твојој познали Тебе – истинитог Бога, јер се без Твоје Светлости не може појмити пунота Твоје љубави. Просвети нас благодаћу Својом и она ће загрејати наша срца да бисмо Те волели.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *