СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
X
МИ СМО ДЕЦА БОЖИЈА И СЛИЧНИ СМО ГОСПОДУ
 
Господ је од праха створио човека, али нас воли као Своју рођену децу и жељно нас очекује. Господ нас је толико заволео да се ради нас оваплотио и пролио Своју Крв. Њоме нас је напојио и дао нам Своје пречисто Тело, тако да смо постали деца Његова, од Тела и Крви Његове. Постали смо телом слични Господу као што и деца личе на свог рођеног оца, независно од узраста. Дух Божији сведочи нашем духу да ћемо вечито бити са Њим.
 
* * * * *
 
Господ нас непрестано зове Себи: „Дођите мени и ја ћу вас успокојити“. Он нас храни Својим пречистим Телом и Крвљу. Он нас милостиво васпитава Својом речју и Духом Светим. Он нам је открио тајне. Он живи у нама и у Светим Тајнама Цркве и уводи нас тамо где ћемо видети славу Његову. Али, свако од нас ће учествовати у тој слави по мери своје љубави. Ко више воли, више и жели да буде са Љубљеним Господом и стога ће Му се више и приближити. Онај који мало воли, мало и жели, а онај ко уопште не воли нема ни жељу нити се стара да види Господа, и зато ће пребивати у вечној тами.
 
* * * * *
 
До суза ми је жао људи који на знају Бога и Његову милост. Нама је Господ показао Себе Духом Светим, и ми живимо у светлости Његових светих заповести.
Чудна је то ствар. Благодат ми је дала да разумем да су сви људи који воле Господа и чувају заповести Његове, испуњени светлошћу и слични Господу. Они, пак, који се противе Богу, испуњени су мраком и слични су ђаволу.
Ово је природно, јер је Господ Светлост и Он просвећује Своје слуге, а они који служе ђаволу, добијају од њега таму.
 
* * * * *
 
Познавао сам једног малишана. Изгледао је као ангелче. Био је смирен, поштен и кротак. Лице му је било бело ca руменим обрашчићима, очи светле, плаве, добре и спокојне. Али када је поодрастао, одао се рђавом животу и изгубио је благодат Божију. Када је имао 30 година почео је да личи и на човека и на беса, и на звер и на разбојника. Изглед му је био скаредан и страшан.
Знао сам и једну лепу девојку, са светлим и пријатним лицем. Многи завидели њеној лепоти. Касније је грех толико унаказио, да је било мучно и погледати.
Видео сам и супротно. Видео сам људе који су ступили у манастир лица поружнелог од греха и страсти, али су покајањем и исправним животом постали необично благообразни.
Господ ми је дао да у манастиру Стари Русик, за време исповести, видим духовника у обличју Христа. Стајао је у исповедаоници у неисказаној светлости. Мада је имао сасвим седу косу, његово лице је било свеже и лепо као код младића. Овако исто сам видео и једног епископа за време свете литургије. Видео сам тако и оца Јована Кронштатског. Он је по природи био човек обичног изгледа, али је од благодати Божије његово лице постајало као код ангела, и човеку је било мило да га гледа.
Тако грех унаказује човека, а благодат га чини лепим.
 
* * * * *
 
Човек је створен од земље, али га је Бог толико заволео да га је украсио Својом благодаћу, те је постао сличан Богу.
Жао ми је што мало ко зна за ово. То је због наше гордости. Када бисмо се смирили, Господ би нам открио ту тајну, јер нас много воли.
Једном су људи рекли Господу: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да те виде. Он је тада одговорио: Ко изврши вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (Мт.12:47-50).
 
* * * * *
 
Има људи који говоре да нема Бога. Они тако говоре, јер у њиховом срцу живи горди дух који им нашаптава лаж о Истини и Цркви Божијој. Они мисле да су мудри, а не знају чак ни то да те мисли не долазе од њих, већ од злог духа. Ко прихвати те мисли и заволи их, орођује се са злим духом. Нека Бог никоме не допусти да га смрт затекне у таквом стању.
У срцима светих људи живи благодат Светог Духа која их орођује с Богом, и они јасно осећају да су духовна деца Оца небеског, па стога говоре „Оче наш“ (Рим.8,15-16; Гал.4,6-7).
Душа се радује и весели од ових речи. Духом Светим она зна да је Господ наш Отац. Иако смо начињени од земље, Дух Свети живи у нама и чини нас сличним Господу нашем Исусу Христу, као што и деца личе на свог оца.
 
* * * * *
 
Човек је саздан од земље. Шта добро може бити у њему?
Али, ето, милост Божија је украсила човека благодаћу Светога Духа, и он је постао сличан Исусу Христу, Сину Божијем.
Велика је ово тајна и велика милост Бога према човеку.
Када би сви народи на земљи знали како Господ воли човека, сви би заволели Христа и Његово смирење, и желели би да у свему буду слични Њему. Али, ово је самом човеку немогуће, јер само у Духу Светом човек постаје сличан Христу. Пали човек се очишћује покајањем и обнавља благодаћу Светог Духа, постајући потпуно сличан Господу.
Тако је велика Божија милост према нама.
Благодарим Ти, Господе, што си иослао на земљу Духа Светог. Он учи душу ономе што ни сањала није да ће знати.
Дух Свети нас учи Христовом смирењу да би душа увек носила у себи благодат Божију која весели душу. Али, Господ уједно даје души да тугује за људима и да се плачући моли да сви народи познају Господа и наслађују се Његовом љубављу.
 
* * * * *
 
Ко је Духом Светим познао љубав Божију, не зна за одмор ни дању ни ноћу. Када се тело умори и хоће да прилегне, душа и на постељи ненасито и свом снагом тежи Богу, Оцу своме. Господ нас је ородио са Собом. Као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду (Јн.17,21). Тако, Господ Духом Светим са нама чини једну породицу са Богом Оцем.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *