СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
II
О МОЛИТВИ
 
Ко воли Господа, увек Га се сећа, а сећање на Бога рађа молитву. Ако се не будеш сећао Бога, нећеш Му се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави Божијој, јер кроз молитву долази благодат Светога Духа. Молитвом се човек чува од греха, јер када је ум у молитви, заузет је Богом и у смирењу духа стоји пред лицем Господа, кога познаје душа његова.
Међутим, почетнику је потребан учитељ, јер док душа не прими благодат Духа Светог, има да издржи тешку борбу са злим дусима. Она се неће снаћи уколико јој ђаво принесе своју сладост. Ово може да разуме само онај који је опитом познао благодат Духа Светог. Онај ко је окусио Духа Светог, по укусу распознаје благодат.
Онај ко жели да се без духовника бави молитвом и самоуверено мисли да све може из књига да научи, те не одлази свом старцу, већ је на пола пао у прелест. Али, смиренима ће Господ помоћи. Они иду код духовника који се ту нађе, чак и ако није опитан наставник и Господ ће их због њиховог смирења сачувати.
Сећај се да у духовнику живи Дух Свети, и да ће он умети да ти каже шта треба да чиниш. Ако, пак, помислиш да твој старац живи немарно и да у њему нема благодати Божије, знај да ћеш због такве мисли силно пострадати и да ћеш сигурно пасти у прелест. Господ ће те тим путем смирити.
Молитва се даје ономе ко се моли, учи Свето Писмо. Али, молитва само из навике, без скрушености срца због учињених грехова – није угодна Господу.
За тренутак ћу прекинути поуку о молитви.
Моја душа тугује за Господом и жељно Га тражи, и не подноси да о нечем другом мисли.
Моја душа тугује за живим Господом и дух се мој отима ка Њему као Свом Оцу небеском и рођеном. Господ се ородио с нама Духом Светим. Господ је мио срцу – Он је наша радост, и весеље, и чврста узданица.
Благи Господе, потражи по милости Својој створење Своје и покажи се људима Духом Светим као што се показујеш слугама Својим.
Обрадуј, Господе, доласком Свог Духа Светог сваку жалосну душу. Дај, Господе, да сви људи који Ти се моле познају Духа Светог.
О, људи, смиримо се ради Господа и Царства небеског. Смиримо се и Господ ће нам дати да познамо силу Исусове молитве. Смиримо се и Сам ће Дух Свети учити нашу душу.
О, човече, учи се Христовом смирењу и Господ ће Ти дати да окусиш сладост молитве. Ако желиш да се чисто молиш буди смирен, уздржљив, често се исповедај – и заволеће те молитва. Буди послушан, са добром савешћу потчињавај се властима и буди свиме задовољан, па ће ти се ум очистити од сујетних мисли. Сећај се да те Господ гледа и бој се да чиме не ожалостиш брата. Не осуђуј ближњег и не вређај га, чак ни погледом, и Дух Свети ће те заволети, и Сам ће ти у свему помагати.
Дух Божији много подсећа на милу, рођену мајку. Мати воли своје чедо и жали га. Тако и Дух Свети нас жали, опрашта нам, лечи нас, уразумљује и весели. Дух Свети се упознаје кроз смирену молитву.
Онај ко воли непријатеље, убрзо ће познати Господа Духом Светим, а о ономе ко не воли непријатеље нећу ни да пишем. Њега ми је жао, јер он мучи и себе и друге, и неће познати Господа.
 
* * * * *
 
Душа која воли Господа не може а да Му се не моли, јер је Њему вуче благодат коју је у молитви познала.
За молитву постоје храмови. У њима се службе обављају из књига. Али, храм немаш увек крај себе, као ни књиге, док унутрашњу молитву увек и на свакоме месту можеш имати са собом. У храмовима се врше Божанствене службе и у њима живи Дух Божији, но душа је најбољи храм. За онога ко се у души моли, сав свет јесте храм Божији. Али, то није за свакога.
Многи се моле наглас и из молитвеника, и то је добро, и Господ прима њихову молитву и милује их. Али, онога ко се моли, а мисли на друго, Господ не слуша.
Код онога ко се моли из навике, молитва је увек иста, а код онога ко се усрдно моли, постоје многе промене у молитви: или има борбу са злим духом, или са самим собом, са страстима или са људима. А у свему томе треба бити одважан и чврст.
Тражи савете од опитних, уколико их нађеш, и смирено моли Господа. Он ће ти дати разум због твог смирења.
Ако је наша молитва угодна Господу, имаћемо у души сведочанство Духа Светог. Он је пријатан и тих. Раније нисам распознавао да ли је Господ примио моју молитву, нити сам знао по чему бих могао то да познам.
Тешкоће и опасности су многе научиле како да се моле.
Једном је дошао к мени у магацин неки војник. Спремао се за Солун. Душа моја га је заволела, па рекох:
„Моли се Господу да би било мање зла“.
Он ми рече: „Знам шта је молитва. Научио сам да се молим у рату, за време борби. Силно сам молио Господа да ме сачува у животу. Куршуми су прштали, гранате пуцале и мало је ко остао жив. Био сам много пута у борби, али ме је Господ сачувао“. Затим ми је показао како се моли. По његовом држању било је очигледно да се у молитви сав предаје Богу.
Многи воле да читају добре књиге. То је лепо, али је боље молити се. Ко чита лоше књиге или новине, кажњава себе духовном жеђи. Његова душа је гладна, јер је храна душе и њена права сладост у Богу. У Богу је живот душе, и радост, и весеље, јер нас Господ неизрециво воли. Та се љубав познаје Духом Светим.
Ако твој ум жели да се моли у срцу, а не може, онда изговарај речи молитве устима и држи ум везан за речи, као што саветује Лествица8). Временом ће ти Господ дати срдачну молитву без помисли, па ћеш се лако молити. Понеки су повредили своје срце, па су дошли дотле да се више нису могли ни устима молити. Знај поредак духовног живота: дарови се дају простој, смиреној и послушној души. Ономе ко је послушан и у свему уздржан: у храни, у речима, у опхођењу, Сам Господ ће дати дар молитве и ова ће се лако вршити у срцу.
Непрестана молитва долази од љубави, а губи се због осуђивања других, празних разговора и неуздржљивости. Онак ко љуби Бога, може да мисли на Њега и дан и ноћ, јер љубав према Богу не ометају никакви послови. Апостоли су љубили Господа и свет их није ометао у томе, премда су они мислили на свет и молили се за њега и проповедали. А ето, светом Арсенију Великом је било речено: „Бежи од људи“. Међутим, Дух Божији нас и у пустињи учи да се молимо за људе и за цео свет.
У овоме свету свако од нас има своје послушање: и владар, и патријарх, и кувар, и ковач, и учитељ. Господ нас све љуби, али ће највећу награду дати ономе ко има највећу љубав према Њему. Господ нам је заповедио да љубимо Бога свог свим срцем, свим умом, свом душом. А без молитве, како ћемо љубити? Стога човеков ум и срце треба да су увек слободни за молитву.
О ономе кога волиш, хоћеш и да мислиш, о њему хоћеш да говориш, са њиме желиш да будеш. Душа љуби Господа као свог Оца и Творца и са страхом и љубављу стоји пред Њим: са страхом, јер је Господ, а са љубављу, јер Га душа осећа као Оца. Његова милост је велика и Његова благодат је слађа од свега.
Из личног искуства знам да је лако молити се, јер нам благодат Божија помаже у томе. Господ нас милостиво љуби и даје нам да кроз молитву разговарамо са Њим, да се кајемо и захваљујемо.
Не може се описати колико нас Господ воли. Та се љубав сазнаје Духом Светим. Душа која се моли познаје Духа Светог.
 
* * * * *
 
Неки говоре да од молитве долази прелест. То није тачно. Прелест долази од самовоље, а не од молитве. Сви су се светитељи молили и то исто су свакоме саветовали. Молитва је најбоље занимање душе. Молитва нас уздиже до Бога и молитвом се задобија смирење, трпљење и свако добро. Јасно је да онај ко говори против молитве никада није осетио колико је благ Господ и колико нас Он много воли. Од Бога не долази зло. Сви су се свети непрестано молили. Они ни за тренутак нису били без молитве.
Душа која је изгубила смирење, изгубила је и благодат и љубав према Богу. Тада се гаси пламена молитва. Међутим, души која се умири од страсти и стекне смирење Господ даје Своју благодат. Тада се она моли за непријатеље као за саму себе а за цео свет се моли са врелим сузама.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *