СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
XVII
О ПОМИСЛИМА И О ПРЕЛЕСТИ
 
Сећај се две помисли и бој их се. Једна ти говори: „Ти си свет човек“, а друга: „Нећеш се спасти“. И једна и друга долазе од ђавола и нису истините. Ти мисли овако: „Ја сам велики грешник, али је Господ милостив и воли људе и Он ће ми опростити грехе“.
Веруј тако и Господ ће ти опростити. Немој се надати на своје подвиге, чак и ако се много подвизаваш. Један подвижник ми је говорио: „Сигурно ћу се спасти пошто сваког дана вршим толико метанија“. Међутим, када је дошла смрт, растргао је кошуљу коју је имао на себи.
Према томе, Бог нас не милује због наших подвига, већ једино по Својој благости. Господ хоће да је душа смирена, незлобива и да свима са љубављу опрашта. Тада ће и Господ опростити са радошћу. Господ све воли и ми треба да Га подражавамо, и да све волимо. Ако смо немоћни, молимо се Господу и Он нас неће одбити, него ће нам помоћи Својом благодаћу.
 
* * * * *
 
Још као послушник познао сам љубав Божију. Она је неописива. Душа осећа да је са Богом и у Богу. Дух се радује у Господу, иако тело изнемогава од благости Божије. Али, ова благодат се може изгубити и за само једну рђаву помисао.
Са рђавом помишљу у нас улази вражја сила, и душа се помрачује, па је зле мисли муче. Човек тада осећа своју погибао и увиђа да је без благодати Божије – грешна и немоћна земља.
 
* * * * *
 
Душа која је познала Господа кроз дуги опит, схвата да човек макар и у малој мери осећа благодат у себи и има слободу у молитви уколико живи по заповести. Међутим, ако макар и једном помишљу сагреши а не покаје се, благодат ће се сакрити и душа ће туговати, плачући пред Господом.
Душа целог живота води борбу с помислима, али ти немој клонути духом због те борбе, јер Господ воли храброг борца.
 
* * * * *
 
Зле мисли муче горду душу. Док човек не постане смирен, неће имати мира од њих. Када те рђаве мисли опседну, призови Бога као Адам: „Господе и Творче мој, Ти видиш како рђаве мисли растржу моју душу… Помилуј ме“. И када стојиш пред Владиком, памти да ће Он све твоје молбе испунити уколико су корисне за тебе.
Дошла је бура, сакрила је сунце и спустио се мрак. Тако и због једне горде мисли душа губи благодат и обузима је тама. Али, исто тако због једне једине смирене мисли благодат опет долази. Ово сам на себи испробао.
 
* * * * *
 
Знај да се ради о гордости уколико те помисао вуче да сазнаш како други живе.
Пази на себе. Обрати пажњу и видећеш: чим се твоја душа узнесе пред братом, одмах долази рђава помисао која је неугодна Богу, чиме се душа смирава. Ако се не смириш, доћи ће на тебе неко мало искушење. Ако се опет не смириш, почеће борба са блудом. Ако се опет не смириш, пашћеш у неки мали грех. Потом ће, ако се ни тада не смириш, наићи велики грех, и тако ћеш грешити све док се не будеш смирио. Чим се, пак, покајеш, милостиви Господ ће души дати мир и умилење. Тада ће отићи све што је рђаво и нестаће помисли. Међутим, после чувај смирење свим силама, иначе ћеш опет пасти у грех.
 
* * * * *
 
Господ души узима благодат кад види да није јака у смирењу. Међутим, ти не падај духом, јер је благодат у теби, само је скривена. Научи се да одмах одсецаш помисли. Ако се понекад заборавиш и не одсечеш их одмах, покај се. Потруди се у овоме да би стекао навику. Ако се навикнеш, тако ћеш радити целог живота.
Код доброг човека су и мисли добре, а код злог су зле. Али, сваки је дужан да се научи борби са помислима и тада ће од злих постати добре. Ово је обележје искусних душа.
Питаш како се то дешава?
Ево како: као што жив човек осећа кад му је хладно, а кад топло, тако и онај ко је опитом познао Духа Светог, осећа када је у његовој души благодат, а када су зли дуси.
Господ даје души разум да позна Његов долазак и да Га воли, творећи Његову вољу. Тако и мисли које долазе од ђавола душа познаје не по неком спољашњем обележју, већ по њиховом дејству на душу.
Ово се сазнаје опитом, а ко нема опита, ђаволи га лако обмањују.
 
* * * * *
 
Демони су пали због гордости и труде се да и нас увуку у гордост, убацујући нам помисли похвале. Ако душа прими похвалу, благодат ће одступити од ње све док се не смири. Тако се човек целог живота учи Христовом смирењу. Докле год се не научи, душа неће имати покоја од помисли и неће бити у стању да се моли чистим умом.
 
* * * * *
 
Ономе ко хоће чисто да се моли, нису му потребна никаква знања о новостима из новина. Он не треба да чита рђаве књиге, нити да љубопитљиво претреса туђ живот. Све то уноси у ум нечисте мисли које све више и више смућују и киње душу, чак и када човек зажели да се разбере у њима.
 
* * * * *
 
Научивши се љубави од Господа, душа жали сву васељену, сваку твар Божију, и моли се да се сви људи покају и приме благодат Светог Духа. Али, ако душа изуби благодат, љубав одлази, јер је без благодати немогуће волети непријатеље. Тада из срца излазе зле мисли, као што је Господ рекао (Мт.15,19; Мк. 7,2122).
 
* * * * *
 
Уколико те муче рђаве мисли, знај добро да се ниси смирио. Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт.11,29).
Без Христовог смирења душа никад неће бити спокојна у Богу, већ ће је стално узнемиравати разне помисли, спречавајући је да сагледава Бога.
Блажен је онај ко се смирио, јер је нашао савршен покој у Богу. Ја све до сада ево, свакодневно, иштем од Господа смирење. Дух Свети је научио душу моју шта је Христово смирење, и зато жудим да га задобијем.
О Христова смирености! Ко те је осетио, ненасито се отима ка Богу и дан и ноћ.
 
* * * * *
 
О, како сам немоћан! Мало сам писао и већ сам се уморио и душа тражи одмора. И Господ је за време Свог земаљског живота у телу осетио немоћ људску. И Он се замарао од путовања, спавајући на лађи за време буре. Када су Га ученици пробудили, заповедио је мору и ветру да се умире и настала је велика тишина.
Тако је и у нашој души. Када призовемо свето име Господње – наступа велики мир.
О, Господе, дај нам да Те хвалимо до последњег издисаја.
 
* * * * *
 
Човек упада у прелест или из неопитности, или због гордости. Ако је због неискуства, Господ ће човека брзо исцелити, а ако је због гордости, имаће дуго да се мучи док се не научи смирењу, и тек тада ће га Господ исцелити.
У прелест падамо када мислимо да смо мудри и опитнији од других, чак и од духовника. Слично сам из неопитности помислио и ја, па сам се зато намучио, али сам веома благодаран Богу што ме је тиме смирио и умудрио, не одузевши ми Своју милост. Сада знам да се без исповедања своме духовнику човек не може сачувати од прелести, јер је духовницима Господ дао власт да везују и разрешују.
 
* * * * *
 
Уколико видиш светлост у себи или око себе, немој веровати, ако са њом не осетиш и умилење и љубав према ближњима. Али, немој се ни бојати, него се смири и светлост ће ишчезнути.
Ако имаш ма какво виђење, или видиш неки лик или сан не веруј. Ако је од Бога, Господ ће те уразумити. Душа која није по укусу познала Духа Светог, не може да разликује одакле му долази виђење. Ђаво даје души неку посебну насладу, помешану са славољубљем, по чему се прелест и распознаје.
Оци кажу да приликом демонског виђења душа осећа неку пометеност. Међутим, само смирена душа која себе не сматра достојном виђења, осећа при ђаволском дејству пометеност и страх, док сујетан човек не осећа ни страх, чак ни збуњеност, јер он и жели да има виђења и сматра себе достојним тог дара. Зато га ђаво лако вара.
Небеско се познаје Духом Светим, а земаљско – умом. Ко хоће да позна Бога умом кроз науку, у прелести је, будући да се Бог познаје једино Духом Светим.
Ако умом будеш видео ђаволе, смири се и покушај да их више не виђаш, и што пре иди духовнику или старцу коме си се предао. Све кажи духовнику и Господ ће ти се смиловати и избећи ћеш прелест. А ако помислиш да имаш више знања у духовном животу од свог духовника и престанеш да му се повераваш, Бог ће због гордости сигурно допустити да паднеш у прелест ради уразумљења.
 
* * * * *
 
Против демона се бори смирењем.
Када осетиш да се са твојим умом бори неки други ум, смири се и борба ће престати.
Ако ти се догоди да угледаш демоне, немој се уплашити, него се смири, па ће они ишчезнути. Ако те обузме страх, сигурно ћеш претрпети некакву штету. Буди одважан. Памти да Господ посматра да ли се уздаш у Њега?
Ако паднеш у прелест и зажелиш да се избавиш од ње, немој очајавати, јер Господ воли људе и даће ти да се поправиш и ослободиш од помисли које ти подмеће ђаво. Али, да би душа нашла мир од демона, човек треба да се смири и говори: „Гори сам од свих, гори сам и од стоке и звери“, и да се чисто исповеди свештенику. Тада ће зли дуси побећи.
Као што људи улазе и излазе из куће, тако и зле мисли долазе и опет одлазе уколико их ти не прихватиш.
Ако ти мисао шапће: „Укради“, и ти је послушаш, самим тим си демону дао власт над собом. Ако ти помисао каже: „Једи много, досита“, и ти будеш јео много, опет је демон тобом завладао. Дакле, ако тобом завладају помисли разних страсти, постаћеш боравиште демона. Ако се, пак, покајеш како ваља, они ће се уплашити и биће принуђени да оду.
 
* * * * *
 
Када плачемо за своје грехе и смиравамо душу, немамо виђења, нити их душа жели, а када оставимо плач и смирење, почећемо да се заносимо виђењима.
Дуго нисам разумео зашто треба да будемо скрушени, кад нам је Господ једанпут опростио грехе. Касније сам схватио да се без скрушености човек не може одржати у смирењу, јер су демони горди и хоће да нас науче гордости. Господ нас учи кротости, смирењу и љубави, и кроз њих душа стиче спокојство.
У нашој борби је потребно бити храбар. Господ је рекао пророку Јеремији: „Говори им све што ћу ти заповедити. Не бој се, да те не бих наказао пред њима“ (Јер.1,17).
Господ воли храбру и мудру душу. Ако немамо ни једно ни друго, треба да иштемо од Господа и слушамо духовника, јер у њему живи благодат Духа Светог. Поготово човек чији је ум озлеђен ђаволским деловањем, не треба себи ни у чему да верује, него треба да слуша духовника.
Душевне невоље долазе због гордости, док телесне невоље Бог често пушта на нас из љубави, као што је то био случај са многострадалним Јовом.
Распознати гордост у себи врло је тешко. Али, ево ти знака: Ако те нападају зли дуси или муче рђаве мисли, значи да ниси смирен. Ако ти и не схваташ своју гордост – ипак се смиравај.
Ако си раздражљив, или, како се то данас каже, нервозан, у великој си невољи. Ако некога мучи страх, нека зна да се та болест лечи смиреним духом и покајањем и још љубављу према братији и непријатељима.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!