СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
III
О СМИРЕЊУ
 
У данашње време мало је стараца који стварно познају љубав Господњу према нама, који имају искуства у борби са злим дусима и који знају да их треба побеђивати Христовим смирењем.
Господ толико воли човека да му даје дарове Духа Светог. Али, душа ће се много намучити док не научи да чува благодат.
Прве године по примању Духа Светог мислио сам: Господ ми је опростио грехе – благодат сведочи о томе. Шта ми више од овога треба? Но, не треба тако мислити. Премда су нам греси и опроштени, ипак треба да их се сећамо и да жалимо због њих. Само тако ћемо сачувати скрушеност. Ја нисам тако радио и престао сам да се скрушавам, те сам много препатио од демона. Био сам у недоумици шта се то са мном збива. Откуд су наишле ове рђаве мисли кад моја душа познаје Господа и Његову љубав? Међутим, Господ се сажалио на мене и Сам ме је упутио како се треба смиравати: „Држи ум свој у аду и не очајавај“. Ето, тиме се побеђује ђаво. А кад бих умом излазио из пламена, рђаве мисли су поново надирале.
Онај који попут мене изгуби благодат, треба храбро да се бори против ђавола. Знај да си сам за све крив: пао си у гордост и славољубљље и Господ ти милостиво даје да познаш шта значи бити у Духу Светом, а шта у борби са демонима. На тај начин душа опитом увиђа зло које доноси гордост. Тада она бежи од славољубља и од људске похвале и од помисли. Тада душа почиње да прездравља и да се учи да чува благодат. Како ћемо знати да ли је душа здрава или није? Болесна душа је горда, док здрава воли смирење, као што ју је научио Дух Свети. А ако и не зна то, она ипак себе сматра гором од свакога.
Смирена душа се учи из искуства. И да је Господ сваког дана уздиже на небо и показује јој сву славу небеску у којој пребива, и љубав серафима и херувима, и свих светих, она ће говорити: „Показујеш ми славу Своју зато што волиш створења Своја. Али, Господе, даруј ми плач и силу да Ти захваљујем. Теби припада слава на небу и на земљи, а ја, Господе, треба да плачем због својих грехова“. Друкчије нећеш сачувати благодат Светог Духа коју Бог даје без икаквих претходних заслуга са наше стране, већ једино по милости Својој.
Господ је показао велику милост према мени и дао ми да разумем да целог живота треба плакати. Такав је пут Господњи. Ето, сада пишем, жалећи људе који су као и ја горди и који због тога страдају. Пишем ово да бисте се научили смирењу и нашли мир у Богу.
Неки говоре да је раније било тако, а да је сада то застарело. Али, код Господа никада ништа не мења своју вредност. Ми смо ти који се мењамо, постајемо рђави и губимо благодат. Ономе који иште Господ све даје, и то не зато што је заслужио, већ зато што је Бог милостив и што нас воли.
Ја о овоме пишем, јер душа моја зна Господа.
 
* * * * *
 
Велико је благо научити се Христовом смирењу. Са њиме је лако и радосно живети и тада све постаје мило срцу. Само смиренима Господ открива себе Духом Светим. Ако се не смиримо, нећемо видети Бога. Смирење је светлост у којој ћемо угледати Светлост-Бога, као што се и пева у Цркви: „У светлости Твојој видећемо светлост“.
Господ ме је научио да држим свој ум у аду и не очајавам, и тако се ето смирава душа моја, али још увек нисам стекао истинско смирење, оно које се речима не може исказати. Душа је у страху када се приближава Богу. Када Га, пак, угледа она се од красоте славе Његове неизрециво радује и од љубави Божије и сладости Духа Светог потпуно заборавља земљу. Такав је рај Господњи. Сви ће бити у љубави и, захваљујући смирењу Христовом, желеће да виде друге блаженијим од себе. Смиреност Христова пребива у најнезнатнијима, и они су срећни што су такви. Господ ми је дао да тако разумем.
О сви свети, молите се Богу за мене да се моја душа научи Христовом смирењу. Моја душа је жедна Њега, али не може да Га нађе и зато Га са сузама тражим, као изгубљено дете своју мајку:
„Где си Господе мој? Сакрио си се од моје душе и зато Те са сузама тражим“.
Господе, даруј ми снаге да се смирим пред величанством Твојим.
Господе, Теби припада слава на небу и на земљи, а мени, Свом незнатном створењу, даруј смирени дух Свој.
Молим Твоју благост, Господе, погледај на мене са висисне славе Своје и даруј ми снаге да Те славим дан и ноћ, јер Те је заволела душа моја Духом Светим, и тугујем за Тобом и са сузама Те тражим.
Господе, даруј нам Духа Светог. Њиме ћемо Те славити дан и ноћ, јер је наше тело немоћно, а Дух је Твој силан и даје снаге души да Ти са лакоћом служи. Он утврђује наш ум у Твојој љубави и умирује га у Теби савршеним миром, и он не може више ни на шта друго да мисли осим на Твоју љубав.
Милостиви Господе, немоћан је мој дух и не може да дође до Тебе. Зато Те призивам као цар Авгар: „Дођи и исцели ме од рана мојих греховних помисли, и ја ћу Те хвалити дан и ноћ и проповедаћу Те људима да би сви народи познали да си Ти Господ, Онај исти као и раније, Онај који чини чуда, прашта грехе, освећује и оживљава“.
Велика је разлика између простог човека, који је Духом Светим познао Господа, и онога који је велики али није осетио благодат Духа Светога.
Постоји велика разлика између веровања да постоји Бог, познавања Бога из природе и Светог Писма, и познавања Господа Духом Светим.
Дух онога који зна Бога Духом Светим даноноћно гори од љубави према Богу и његова душа не може да се веже ни за шта земаљско.
Душа која није окусила сладост Духа Светога сујетно се радује земаљској слави, или богатству, или власти, док душа која познаје Господа Духом Светим жели једино Господа, а богатство и слава овога света не значе јој ништа.
Душа која је осетила Духа Светог, сналази се по укусу. У Писму стоји: Окусите и видите како је благ Господ (Пс.33,9). Давид је то опитом познао. Господ све до сада даје Својим слугама да кроз опит познају Његову благост, и учиће Он Своје слуге све до краја века.
Онај ко је упознао Бога Духом Светим, научио се смирености, уподобио се свом Учитељу Христу, Сину Божијем, и постао сличан Њему.
„Господе, учини нас достојнима дара Свог светог смирења.
Господе, даруј нам смирени Дух Свој, као што си по милости Својој дошао нама који Те ничим нисмо задужили, и спасао нас и узнео на небо да бисмо и ми могли видети славу Твоју“
О Христово смирење! Познајем те, али те не могу сачувати. Твоји плодови су слатки, јер нису земаљски.
 
* * * * *
 
Како у души поново запалити огањ када је обузме чамотиња, да би стално пламтела љубављу? Тај огањ је у Богу. Господ је и дошао на земљу да би нам дао тај огањ благодати Духа Светога. Њега ће примити онај ко се научи смирењу, јер Господ смиренима даје Своју благодат.
Много се труда мора уложити и много суза пролити да би се очувао смирени дух Христов. Без Њега се гаси светлост живота у души и она умире. Тело се може брзо исушити постом, али непрестано смиравати себе тешко је и није брзо достижно. Марија Египћанка се 17 година борила са страстима као са дивљим зверовима и тек је тада нашла мир, а тело је она брзо испостила будући да у пустињи није имала чиме да се храни.
Наша срца су охладнела и зато не разумемо Христово смирење и љубав. Истина, они се познају једино Духом Светим, али не заборавимо да се благодат Божија може привући. Треба је само свом душом зажелети. Али, како ћемо пожелети оно што не знамо? Сви ми имамо неког знања о Богу, а и Дух Свети сваку душу покреће да тражи Бога.
О, како треба молити Господа да подари души смирени Дух Свети. Смирена душа има велики мир, док горда сама себе мучи. Горд човек не познаје љубав Божију и далеко је од Бога. Он се поноси тиме што је богат, или учен, или славан, а не зна, несрећник, колико је бедан и пропао будући да не познаје Бога. Али, оном ко се бори против гордости у себи, Бог помаже да надвлада ту страст.
 
* * * * *
 
Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт. 11,29). За тиме, ето, чезне душа моја и дан и ноћ. Ја молим Бога и читаво небо светих, и све вас који сте познали Христово смирење – помолите се да на мене сиђе дух Христовог смирења кога до суза жели моја душа. Не могу да га не желим, јер га је моја душа упознала Духом Светим. Међутим, тај дар сам изгубио и зато са сузама тугујем за њим.
Многомилостиви Владико, даруј нам смирени дух, да би душе наше нашле покој у Теби.
Пресвета Мати Господња, испроси нам, милостива, смирени дух.
Сви свети, који живите на небу и видите славу Господњу и радује се дух ваш – молите се да и ми будемо са вама. И моја душа се отима да угледа Господа, али тугујем за Њим у смирености као недостојан таквог блага.
Милостиви Господе, Духом Светим научи нас смирењу Своме.
 
* * * * *
 
Гордост души не да да ступи на пут вере. Ономе који не верује саветујем да каже: „Господе, ако те има, просвети ме, и служићу Ти свим срцем и свом душом“. За ту смирену мисао и готовост да служиш Богу, Господ ће те неизоставно просветити. Међутим, не треба говорити: „Ако постојиш, казни ме“, јер ако дође казна, можда нећеш имати снаге да захвалиш Богу и да се покајеш.
Твоја душа ће осетити Господа када те буде просветио. Осетиће она да јој је Господ све опростио и да је воли. Ово ћеш опитом сазнати, а благодат Светога Духа сведочиће у души о спасењу. Тада ћеш зажелети да довикнеш целоме свету: „Како нас много воли Господ“
Апостол Павле није испочетка знао Господа, већ Га је гонио. Међутим, када Га је упознао, обишао је цео свет проповедајући Христа.
Ми не можемо ни сазнати величину љубави Господње према људима уколико нам Он Духом Светим то не открије. Учећи земаљским умом, то нећемо постићи.
Дакле, да бисмо се спасли, треба да се смиравамо. Горди неће наћи спокојство чак ни кад би га на силу одвели у рај. И ту би он био незадовољан и говорио би: „Зашто нисам на првом месту“? Међутим, смирена душа је испуњена љубављу и не тражи првенства, већ свима жели добро и свиме је задовољна.
 
* * * * *
 
Славољубив се или боји демона, или постаје сличан њима. Међутим, не треба их се бојати. Бојати се треба славољубља и гордости, јер се због њих губи благодат.
Ко беседи са ђаволом прља ум, а ономе ко пребива у молитви Господ просвећује ум.
Господ нас много воли, али ми стално падамо будући да немамо смирења. Да бисмо га сачували треба да умртвимо тело и примимо Духа Христовог. Светитељи су водили жестоку борбу са злим дусима и победили их смирењем, молитвом и постом.
Ко је смирио себе, победио је ђавола.
 
* * * * *
 
Шта да чинимо да бисмо имали мир у души и у телу?
Потребно је волети све људе као самога себе и сваког тренутка бити спреман за смрт. Када се душа сећа смрти, постаје смирена, потпуно се препушта вољи Божијој, и жели да са свима буде у миру и да све воли.
Душа у коју се усели Христов мир пристаје да као Јов седи на ђубришту а друге да види у слави. Тада је души драго што је гора од свакога. Тајна Христовог смирења је велика и не може се објаснити. Од љубави душа жели сваком човеку више добра него самој себи, и радује се кад види да је другима боље него њој, а тугује када се други муче.
О, помолите се за мене сви свети и сви људи, да се у мене усели свето смирење Христово.
 
* * * * *
 
Господ воли људе, али им шаље невоље да би увидели своју немоћ и смирили се. За смирење, пак, прима се Дух Свети са којим је све добро, и радосно и прекрасно.
Неки, опет, много страдају због сиромаштва и болести, али се не смиравају, тако да страдају без користи. Смирен човек је задовољан, било шта да му се деси, јер је Господ његово богатство и радост. Сви људи ће се дивити лепоти такве душе.
Ти говориш: Имам много невоља. Међутим, ја ти кажем, или тачније, Сам Господ ти говори: Смири се и твоја ће се жалост окренути на радост и у чуду ћеш се упитати зашто си се раније толико мучио и жалостио. Сада се, пак, радујеш, јер си се смирио и примио благодат Божију. Када би био и једини који је у беди, радост те не би напустила, јер у души имаш мир о коме је Господ рекао: Мир свој дајем вам (Јн.14,27). Свакој смиреној души Бог даје свој мир.
 
* * * * *
 
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину.
Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
Где обитаваш, смирена душо? Ко живи у теби и са чиме бих те упоредио?
Ти гориш јарко као сунце и не сагореваш, већ својом топлотом све грејеш.
Теби припада земља кротких, по речи Господњој.
Слична си цветном врту у коме је прекрасан дом где воли да обитава Господ.
Тебе воли и небо и земља.
Тебе воле свети апостоли, пророци, светитељи и преподобни.
Тебе воле ангели, серафими и херувими. Тебе смирену воли Пречиста Мати Господња. Тебе воли и теби се радује Господ.
 
* * * * *
 
Гордој души Господ Себе не открива. Горда душа може да изучи све књиге, али никад неће познати Господа. Она својом гордошћу не оставља места благодати Духа Светог, а Бог се познаје једино Духом Светим.
 
* * * * *
 
Људи који су просвећени светим крштењем верују у Бога. Међу њима има оних који Га још и познају. Веровати у Бога је добро, али познати Бога је блаженије. Наравно, блажени су и они који само верују, јер је Господ рекао апостолу Томи: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше и вероваше (Јн.20,29).
Кад бисмо били смирени, Господ би нам по Својој љубави све показао и открио Своје тајне, али наша несрећа је у томе што нисмо смирени, већ се гордимо и хвалимо сваком ситницом, и тако мучимо и себе и друге.
Господ је милостив, али због гордости душу кажњава глађу и не даје јој благодат Своју докле год се не научи смирењу. Много сам грешио и већ бих одавно био у аду да ме Господ и Његова пресвета и преблага Мајка нису пожалили. О, њен глас је тих и кротак. То је небески глас какав ми на земљи никад не чујемо. Ево, са сузама вам пишем о милостивом Господу као о Оцу рођеном. Души је слатко када је са Господом. Ову је радост осетио Адам у рају када је јасно видео Господа. Душа осећа да је Бог са нама као што нам је и обећао И ево ја сам с вама у све дане до свршетка века (Мт.28,20).
Господ је са нама! Може ли човек ишта више желети? Господ је створио човека да би вечно живео у Њему и радовао се, да би био с Њим и у Њему. И Сам Господ жели да буде у нама и са нама. Он је наша радост и весеље.Ми сами себе предајемо на муке када се гордошћу удаљимо од Њега, и тада туга, униније и зле мисли раздиру нашу душу.
Господе, исправи нас као што нежна мати исправља своју малу децу. Дај свакој души да позна радост Твога доласка и силу Твоје помоћи. Дај олакшање напаћеним душама Твога народа и све нас научи Духом Светим да познајемо Тебе. Тугује човекова душа на земљи, Господе, и умом не може да се окрепи у Теби, јер не познаје Тебе ни Твоју благост. Ум је наш помрачен земаљским бригама и ми не можемо да појмимо пуноту љубави Твоје. Ти нас просвети. Твоме милосрђу све је могуће. Рекао си у светом Јеванђељу да ће мртви чути глас Сина Божијег и да ће оживети. Тако и сада учини да наше мртве душе чују глас Твој и оживе у радости.
Господе, реци свету: „Опраштају вам се греси“ – и биће нам опроштени.
Освети нас, Господе, и бићемо освећени Духом Твојим и славиће Те сви народи и биће воља Твоја на земљи као што је на небу, јер је Теби све могуће.
 
* * * * *
 
Горд се човек боји укора, а смирени не. Ко је стекао Христово смирење, непрестано се укорева и радује када га други руже, а жалости када га људи хвале. Али, ово је још увек само почетак смирења. Душа себе види гором од свих тек кад позна Господа Духом Светим, тј. како је кротак и смирен. Тада би радо, као Јов, седела у ритама на ђубришту, и гледала друге како пребивају у Духу Светом и сијају од обиља благодати и бивају слични Христу.
Нека Господ свима да да осете Христово смирење које се не може описати. Тада душа више неће пожелети ништа друго, него ће вечито живети у смирењу, љубави и кротости.
Тугује моја душа за Тобом, Господе. Сакрио си лице Своје од мене. Постао сам смућен и моја душа поново смртно жели да Те види, јер си је Ти привукао. Да ме ниси привукао благодаћу Својом не бих толико туговао и са сузама Те тражио.
Како ће искати и шта ће тражити онај ко није познао и изгубио?
Живећи у свету, понекад сам мислио на Тебе Боже, али сада мој дух гори и до суза жели да Те угледа, Светлости моја.
Ти си ме научио милосрђем Својим. Скривао си се од мене да би се душа моја научила смирењу, јер се без њега не може сачувати благодат у души. Без благодати душа пада у униније. Када се душа научи смирењу, ни туга ни униније јој се неће приближити, јер је Дух Божији радује и весели.
Жао ми је јадника који не познају Бога. Они се хвале што лете, али то није ништа нарочито. И птице лете, али славе Бога, док човек – творевина Божија, напушта Господа. Помислите шта ћете рећи на страшном Суду Христовом. Куда ћете тада побећи и где ћете се сакрити од Лица Божијег.
Много се молим Богу за вас да се сви спасете и вечно се радујете са ангелима и светитељима. А и вас још молим: покајте се и смирите се, обрадујте Господа који вас толико жељно и милостиво очекује. Души коју заволи Господ даје да жали због народа и са сузама се моли за њега. И моја душа пати због вас и много се моли за вас.
Нека је слава Господу и Његовом милосрђу што се нама, Својим грешним слугама, јавља Духом Светим, тако да Га душа познаје боље него свог рођеног оца, будући да се овај види само споља, док Дух Свети прожима сву душу и ум и тело.
 
* * * * *
 
Блажена је смирена душа, јер је Господ воли.
Смирене светитеље прославља сво небо и земља, а Господ им даје славу да буду са Њим: Где сам ја онде ће и слуга мој бити (Јн.12,26).
Најсавршенија у смирењу је Мајка Божија и зато је славе сви народи света и служе јој све силе небеске. И ето, њу нам је Господ дао за заступницу и помоћницу.
 
* * * * *
 
Нема ништа боље него живети у смирењу и љубави. Тада у души влада велики мир и такав се човек никада не узноси над братом. Ако будемо волели своје непријатеље, у нама неће бити места за гордост, јер Христова љубав не зна за охолост. Гордост као огањ спаљује свако добро, а смирење Христово је неизрециво слатко. Када би људи то знали, сва земља би се учила тој науци. Целог живота се и дан и ноћ учим смирењу и још га нисам задобио. Све мислим: још нисам постигао што желим, и не могу да ге стекнем. Зато вас смирено молим, братијо, који сте познали љубав Христову, да молите се за мене да се избавим од гордог духа и да се усели у мене смирење Христово.
 
* * * * *
 
Постоји много врста смирења. Једни су послушни и за све укоревају себе – и то је смирење. Други се опет кају због својих грехова и сматрају се гаднима пред Богом – и то је смирење. Међутим, друго смирење има онај који је познао Господа Духом Светим. Код њега је друкчије познање и друкчији окус.
Када душа Духом Светим види како је Господ кротак и смирен, и сама се смирава до крајности. Ово је смирење особите врсте и нико га не може описати. Оно се познаје само Духом Светим. Када би људи Духом Светим упознали Господа, сасвим би се изменили. Богати би презрели своје богатство, учени – своје знање, управитељи – своју славу и власт, и сви би се смирили и живели у великом миру и љубави и на земљи би владала велика радост.
Душа која се преда вољи Божијој, у уму нема ништа осим Бога, и чистим умом стоји пред Господом.
Господе, научи нас Духом Светим да будемо послушни и уздржљиви. Дај нам дух Адамовог покајања и сузе за наше грехе. Дај да Те вечито славимо и благодаримо Ти. Ти си нам дао Своје пречисто Тело и Крв да бисмо заувек живели заједно са Тобом и били тамо где си Ти и видели славу Твоју.
Господе, дај свим народима земље да познају колико нас много волиш и како чудесан живот дајеш онима који верују у Тебе.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *