СТАРАЦ СИЛУАН

 

СТАРАЦ СИЛУАН
 

 
IV
О МИРУ
 
Сви желе да имају мир, али не знају како да га стекну. Пајсије Велики се лако гневио, па је молио Господа да га избави од те мане. И Господ му се једном јави и рече: „Пајсије, ако желиш да се више не гневиш, ништа немој пожелети, никог не осуђуј, нити мрзи“. Тако ће и сваки човек увек имати мир у души ако отсеца своју вољу пред Богом и људима. Онај, пак, ко воли да чини своју вољу, никада неће бити спокојан.
Душа која се предала вољи Божијој лако подноси сваку невољу и болест, јер се и у болести моли и сагледава Бога: „Господе, Ти видиш моју болест и знаш колико сам немоћан и грешан. Помози ми да трпим и дај ми снаге да Ти захваљујем на свему“. И Господ ће олакшати болест и душа ће осетити Његову помоћ и радоваће се због тога и благодарити Му.
Ако те снађе невоља, помисли: „Господ види моје срце, и ако Му буде угодно, биће добро и мени и другима“.Тако ће ти у души увек владати мир. А ако неко ропће: „Не треба тако, није добро што је овако“, никада неће имати мира у души, па ма се и много молио и постио.
Апостоли су се потпуно предавали вољи Божијој и тако су сачували мир. И сви остали светитељи трпели су све невоље, предајући се вољи Божијој.
Господ нас воли и стога се не треба ничега бојати, осим греха, јер се због њега губи благодат Божија. Тада ђаво прогања душу као што ветар гони дим или сув лист.
Треба се сећати да је ђаво отпао од Бога због гордости и да се непрестано стара да и нас повуче за собом, и многе је већ преварио. А Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен и наћи ћете покој душама својнм (уп.Мт. 11,29).
„О милостиви Господе, даруј нам мир Свој као што си га дао светим апостолима, рекавши: Мир свој дајем вам (Јн. 14,27).
Господе, дај да се и ми наслађујемо миром Твојим. Свети апостоли су примили тај мир од Тебе, и давали га целом свету. Спасавајући људе, нису га изгубили, нити се он умањио у њима“.
Слава Господу и Његову милосрђу, што нас толико много воли и даје нам Свој мир и благодат Светога Духа.
Како сачувати душевни мир посред саблазни нашег времена?
Судећи по Светом Писму и по карктеру данашњег народа, живимо у последња времена. Зато сви треба да сачувамо унутарњи мир без којег нема спасења, као што је рекао велики молитвеник руске земље, преподобни Серафим Саровски. За живота преподобног оца Серафима Господ је зарад његових молитава чувао Русију. После њега дошао је други духовни стуб, који је сезао од земље до неба, отац Јован Кронштатски. На њему ћемо се задржати, јер је наш савременик и јер смо имали прилике да видимо како се моли, док друге светитеље нисмо.
Сећам се како је једном, после свете Литургије, отац Јован сео у запрежна кола и хтео да пође, али га је народ окружио и молио за благослов. И у тој великој гужви и метежу његова душа је била непрестано са Богом и није се расејавала, нити губила мир. Питамо се: Како је могао то да постигне?
Ово је постигао, јер је волео људе и није престајао да се овако моли Богу за њих:
„Господе, даруј мир Свој људима Својим“.
„Господе, пошаљи слугама Својим Духа Светог да би загрејао срца њихова љубављу Твојом и упутио их на сваку истину и добро“.
„Господе, хоћу да Твој мир почива у свим људима које си толико заволео да си и Сина Свог Јединородног дао за спасење света“.
„Господе, даруј им благодат Своју како би Те у миру и љубави познали и заволели и рекли као апостоли на Тавору: „Господе, добро нам је бити са Тобом““.
Молећи се тако непрестано за људе, отац Јован Кронштатски је чувао душевни мир, а ми га губимо, јер немамо у себи љубави према ближњима. Свети апостоли и сви светитељи желели су спасење људима и, живећи међу њима, пламено се молили за цео свет, а Дух Свети их је помагао и јачао у тој љубави. Што се нас тиче, нећемо задобити мир ако не будемо волели брата.
Нека свако размисли о овоме.
 
* * * * *
 
Слава Господу што нас није оставио сироте, него нам је послао на земљу Духа Светог који учи душу неизрецивој љубави према људима и сажаљењу према онима који су зашли са правог пута. Господ се сажалио на заблуделе и послао им Сина Свог Јединородног да их спасе. Дух Свети учи таквој жалости према заблуделим који иду у ад. Онај ко у себи нема Духа Светог, неће се молити за своје непријатеље.
Преподобни Пајсије Велики молио се за свог ученика који се био одрекао Христа. Господ му се јавио за време молитве и рекао: „Пајсије, за кога се то молиш? Па он се одрекао Мене“. Преподобни, међутим, није могао а да и даље не жали свог ученика. Тада му се поново јавио Господ и рекао:
„Пајсије, љубављу својом постао си сличан Мени“.
Тако се, ето, стиче мир и другог пута нема.
Можеш се ти и молити и много постити, али ако немаш љубави према непријатељима нећеш имати душевног мира. Да ме Дух Свети није научио љубави, не бих могао говорити о овоме.
 
* * * * *
 
Грешна душа је обузета страстима и не може да има мир у себи, нити да се радује у Господу, чак и да влада свим богатством овога света и да царује над земљом. Када би таквом цару неко приступио и, док седи на престолу и весели се, изненада рекао: „Царе, сада ћеш умрети“, његова душа би се смутила, и задрхтала од страха и он би тада увидео своју немоћ.
А са друге стране, колико је много сиромашака, богатих једино љубављу према Богу, који би нам, када бисмо им то исто рекли, одговорили: „Нека буде воља Божија. Слава Господу што ме се сетио и што хоће да и мене уведе тамо где је прво увео разбојника“.
Ти се људи, ето, не плаше смрти, већ јој иду у сусрет мирно, као преподобни Симеон, који је запевао: Сада отпушташ у миру слугу Свога, Господе, по речи Својој (Лк.2,29).
Колики је мир тада владао у души праведног Симеона могу да појме само они који у души носе мир Божији, или су га бар некад осетили. О томе миру је Господ говорио Својим ученицима: Мир Свој дајем вам (Јн.14,27). Ко има тај мир спокојно одлази у вечни живот говорећи:
„Слава Ти, Господе, што одлазим ка Теби и што ћу вечно у миру и љубави гледати лице Твоје. Твој тих и кротак поглед привукао је моју душу и она чезне за Тобом“.
 
* * * * *
 
Брата треба саветовати са кротошћу и љубављу. Мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави. Он се губи и кад превише једемо или се нехатно молимо.
Али, ако стекнемо навику да се усрдно молимо за непријатеље и да их волимо, у нашим душама ће увек владати мир. Ако, пак, омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост према Богу.
 
* * * * *
 
Душа неће имати мир ако се и дан и ноћ не буде учила закону Божијем, јер је овај написан Духом Светим који ревносним читањем прелази из Светог Писма у душу и уноси радост у њу. Душа тада више не жели да воли оно што је земно. Љубав према земноме пустоши душу, и она пада у униније, подивља и не жели да се моли Богу. Видећи да није у Богу, ђаво колеба душу, слободно убацује у њу што хоће и гони ум са једне мисли на другу. Душа цео дан проводи у том нереду и више не може чисто да сагледава Господа.
 
* * * * *
 
Онај ко у себи има мир Духа Светог, и на га друге излива, а ко у себи има злог духа, и на друге преноси зло.
 
* * * * *
 
Питање: Како да старешина сачува мир када су његови потчињени непослушни?
Старешини је веома тешко и горко ако га људи не слушају. Да би сачувао мир треба непрестано да се сећа да Бог воли све људе, чак и оне који су непослушни, и да је за њихово спасење страдао и умро у мукама. Он треба да се усрдно моли за њих. Господ ће тада дати молитву ономе који се моли. Он ће се лично уверити колико ум који се моли има велику слободу пред Богом и колику љубав према Њему. И премда си грешан човек, Господ ће ти дати да осетиш плодове молитве. Ако се навикнеш да се молиш за потчињене у души ће ти владати велики мир и љубав.
 
Питање: Како ће сачувати душевни мир потчињени, ако му је старешина раздражљив и зао човек?
 
Раздражљив човек и сам већ пуно страда од демона. То мучење трпи због гордости. Потчињени, ма ко да је, треба ово да зна и да се моли за болесну душу свог претпостављеног. Видевши његово трпљење Господ ће му дати опроштај грехова и дар сталне молитве. Велико је дело пред Богом молити се за оне који нас вређају или жалосте. За то ће ти Господ дати благодат Своју и Духом Светим познаћеш Господа. Тада ћеш радосно подносити све муке за Њега и Господ ће ти дати љубав према целом свету. Ти ћеш читавим својим бићем свима желети добро и молићеш се за све као за своју душу.
Господ нам је заповедио да волимо непријатеље. Ко то испуњава, уподобљава се Господу. Али, волети непријатеље, могуће је само уз помоћ благодати Духа Светог. Због тога треба да се молиш Богу за човека који те увреди. Тако ћеш сачувати мир у души и благодат Божију. А ако ропћеш и ругаш се своме старешини, и сам ћеш постати раздражљив као и он и испуниће се на теби речи пророка Давида који вели за Господа: Са светим поступаш свето, а са неваљалима насупрот њима (Пс.18,26).
И послушнику који има духовника рђаве нарави тешко је да сачува мир. Такав духовник је велики крст за послушника Због тога овај треба да се моли за свог старца, те ће сачувати мир и у души и у телу. Ако си старешина и треба да осудиш неког због злих дела, најпре се помоли да ти Господ да милостиво срце које Он воли, па ћеш правилно расудити. Међутим, ако будеш судио људе по делима, погрешићеш и нећеш бити угодан Господу.
Судити треба једино ради исправљања човека. Треба имати самилости према свакој души, свакој твари и сваком створењу Божијем. Човек и сам у свему треба да има чисту савест. Тада ће у души и уму владати велики мир. Живимо у миру и љубави, и Господ ће нас послушати, и што год корисно заиштемо – даће нам.
Дух Свети обитава у љубави. Тако учи Свето Писмо, а искуство потврђује.
Немогуће је да душа има мир ако свим силама не моли Господа да је научи љубави према свим људима. Господ је то знао и стога је и дао заповест: Љубите непријатеље своје (Мт.5,44). Ако не будемо волели непријатеље, можда ћемо понекад и бити спокојни у души, али ако их будемо волели, мир ће пребивати у нама и дан и ноћ.
Чувај у души мир благодати Светог Духа. Не губи га ради ситница. Ако мир будеш пренео на брата, Бог ће и теби даровати неупоредиво више, а ако ожалостиш брата, знај да ће и на твоју душу неизбежно доћи жалост.
Ако наиђе блудна помисао, одмах је одбаци, јер ћеш тако сачувати мир у души. Ако је примиш, изгубићеш љубав према Богу и више нећеш имати смелости у молитви.
Ако се одрекнеш своје воље, победио се ђавола и као награду примићеш мир од Бога. Ако си самовољан, победио те је зао дух, и униније ће ти мучити душу.
Ко је грамзив, не може да воли Бога и ближње. Ум и срце таквог човека занети су богатством. Он не зна за дух скрушености и покајања због грехова, и душа његова не може познати сладост Христовог мира.
Душа која је познала Господа жели да Он непрестано буде у њој. Господ нечујно долази у душу и даје јој мир, и без речи сведочи о спасењу.
Када би цареви и вође народа имали љубав према Богу, никада не би ратовали. Рат се шаље за грех, а не за љубав. Господ нас је створио из љубави и заповедио нам да волимо једни друге и да славимо Бога.
Када би се властодржци придржавали заповести Божијих, а народ и потчињени властодршце слушали у смирењу, на земљи би настао велики мир и весеље. Али, због властољубља и непослушности гордих страда цело човечанство.
Молим Те, милостиви Господе, дај да сви људи, почев од Адама па до свршетка света, познају Тебе, тј. како си благ и милостив, и да се сви народи наслађују Твојим миром и да сви угледају светлост лица Твога. Твој поглед је тих и кротак и привлачи душу.

Један коментар

  1. Преподобни Силуане моли Бога за нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *